Kritika „Friends: The Reunion“: Dok padaju suzice u kasice-prasice…

Friško sročena legenda ukazuje da je svako od šest ključnih učesnika ponovnog okupljanja glumačkih zvezda i dalje silno voljenog sitkoma Prijatelji od ovog suštinski nezahtevnog angažmana prihodovao po šest miliona američkih dolara. Dakle, posla ima ko hoće da radi, kako nas uče i sa naših vrhova hijerarhijskih piramida. Friends: The Reunion je očito pažljivo osmišljen, a produkciono ne preterano složen projekat koji trguje onim na šta popularna kultura svako malo izvoli da ukaže – nostalgijom, odnosno podsećanjem na dane nekadašnjih pobeda i bezbrižnosti. A to košta. Puno košta. Posebno u ovoj pandemijskoj oskudaciji.

Puno se, kako je izvestio Forbs, zarađIvalo i u tim danima izvornih trijumfa; isti izvor navodi da je ovaj proizvod (bez pežorativnog tretmana tog termina) od prvog emitovanja do danas zaradio 1,4 milijarde tamošnjih dolara, od čega je čak 816 miliona dolara (ali pre oporezivanja!) otišlo na glumačku šestorku (da podsetimo – Dženifer Aniston, Kortni Koks, Lisa Kudrou, Met Leblank, Metju Peri i Dejvid Švimer), dok su ostalo podelili najviđeniji u kreatorsko-producentskim redovima. To je, između ostalog, bilo plod činjenice da ovo jeste bio najgledaniji naslov te vrste u toj eri i da je svaku epizodu premijerno pratilo čak oko 25 miliona gledalaca.

A onda se zgodila i ova ideja o ponovnom okupljanju, punih 17 godina nakon emitovanja poslednje od ukupno 236 epizoda raspoređenih u 10 uspešnih sezona. Bez konkretnog povoda, ali i bez nekakvog okruglog jubileja, ovo ponovno okupljanje je u tim prvim koracima ponajpre bio odraz krupnih prikazivačkih ambicija skoro pristiglog kanala HBO Max, koji se nedavno uključio u zahuktali rat striming-servisa.

Samo okupljanje ne donosi ništa suštinski inovativno, i dobro je što je tako, budući da je i ono moralo biti urimovano sa glavnotokovskim profilom Prijatelja kao uspešnog serijskog naslova i proizvoda, koji se od prvih dana obraćao što široj i brojnijoj publici (oni koji su preferirali nešto osobenije pristupe i apsurdistički humor već tada, devedesetih godina prošlog veka, sigurno su prednost davali neprevaziđenom Sajnfeldu). Dakle, i ovo okupljanje je nužno moralo da prati osnovnu, potvrđenu i voljenu mustru, uz dužno poštovanje onoga što je doživljavano kao pretpostavljena reakcija ciljane i projektovane publike.

Suštinu okupljanja u prvom delu čini poseta šestorke scenografiji stanova i kafea Central Perk, što je bio povod za taj prvi nalet odmerenih i zauzdanih suza, da bi se onda prešlo na razgovor pred malobrojnom publikom na kauču, ispred one, takođe sada već mitske fontane koju znamo iz uvodne špice, a sa vazda iritantnim Džejmsom Kordenom na poziciji vickastog konferansijea.

Tome treba dodati i upadljiv pokušaj da se ta inicijalna postavka razigra, a što je oličeno i u rekreaciji čuvenih brzih kvizova u kojima se sada glumci nadmeću u poznavanju mitologije vlastite serije i likova koje su tu tumačili (što predstavlja dašak postmoderne metatekstualnosti), te modnoj reviji sačinjenoj od najbizarnijih modnih izdanja viđenih u Prijateljima, a pre svega buljuku slavnih kolega i inih poznatih lica „u gostima“ (tu su: Lejdi Gaga, koja će sa Lisom Kudrou i u pratnji gospel-hora (sic!) zapevati čuvenu odu smrdljivoj mački, Dejvid Bekam, Sindi Kraford, Džastin Biber, Tom Selek, Kit Harington, Riz Viterspun, Mindi Kaling, Kara Delevinj…), uključujući i neke od vrlih tumača epizodnih rola: Džejms Majkl Tajler (nazaboravni Ganter), Eliot Guld, Kristina Pikls, Megi Viler…).

Međutim, za one koji vole detaljnjie i smislenije razgovore o pop-kulturnim fenomenima poput ovog istinski dugovečnog, Prijatelji: Ponovno okupljanje najzanimljiviji bivaju kada se iz usta kreatora serije povede priča o evoluciji ideje koja stoji iza Prijatelja i konkretnih začkoljica koje su je pratili. Uz prstohvat trivije, naravno. Doduše, zanimljivo je i ono neizrečeno; recimo, ono što se događalo sa zvezdama tog legendarnog sitkoma, pri čemu je evidentno da aktivnu i zapaženiju karijeru imaju samo Dženifer Aniston (koja je uspela da se probije u sam vrh prve lige holivudskih filmskih liga) i Lisa Kudrou (ako niste, svakako pogledajte njenu briljantnu serijsku komediju Povratak/The Comeback, takođe iz ponude HBO-a), dok ostali, kanda, krckaju brojne mrvice, preostale slave, što je, naravno, prilično bezbolno uz gorepomenute prihode.

Tu, u čelu kolone onih koji su batalili karijere svakako stoji vidno klonuli, urušeni i gotovo potpuno dekoncentrisani Metju Peri, čija pojava dovodi do naleta iskrene potištenosti nad sveopštom prolaznošću života. To je, reklo bi se, nenadani „dar“ ovog svečarski umivenog proizvoda za široke narodne mase, ali taj detalj u asocijativnoj ravni u pamet priziva i ono što je u danima izvorne dominacije bilo manje upadljivo – Prijatelji su, zapravo, premda nesporno šarmantna komedija dovoljno zanimljivih naravi, bili teška i poprilično upitna fantazija. Fantazija u čijem je sedištu bila priča o zgodama očigledno ekonomski snađenih i bezbrižnih (belih) pripadnika dovoljno povlašćene klase, koji nisu morali preterano da mare za finese stvarnosti, a pri čemu su u većini slučajeva dvadesetogodišnjake na pragu nekakve zrelosti igrali primetno stariji glumci.

Sada je, eto, nahrupila gorčina pominjane prolaznosti, a kada do toga dođe, tu svakako pomaže ako imate već dobrano nabrekle kasice-prasice u koje onda možete da spustite sitne i strogo kontrolisane suze proistekle iz onog nadaleko čuvenog žala za mladošću.

Fotografije: Warner Bros/HBO