Kritika supeherojsko-vampirskog filma „Morbius“ sa Džaredom Letom: Mlako i naopako

Morbius je konačno, posle silnih odlaganja prouzrokovanih kovidom i pokušajima da se film „zakrpi“ i „popravi“, stigao pred svetsku i našu publiku. Snimanje je završeno još sredinom 2019, pa je prvobitni plan bio da film u bioskope uđe u julu 2020. godine.

Odlaganje od gotovo dve godine nije donelo nikakav boljitak: čini se da je Morbius u tom periodu „hibernacije“ doživeo brojne montažerske intervencije, a bilo je i dosnimavanja, što sve nije doprinelo da se ova filmska ujdurma bar malo „prokrvi“. Ono što smo dobili jeste rutinska priča o naučniku koji nakon opasnog eksperimenta postaje čudovište (konkretno: krvoločni vampir), dramaturški gotovo pravolinijska i suštinski veoma neuzbudljiva.

Iako se radi o visokobudžetnom filmu, njegova B priroda je neosporna. Vidan je pokušaj da se unovči na popularnosti filmskog Venoma, s tim da je rezultat krajnje mlak i nenadahnut. Kao da je sve pošlo naopako prilikom rada na ovom filmu, a najveći je problem (po običaju) scenario koji kao da nisu pisali ljudi nego kompjuter sa procesorom veoma skromnog kapaciteta.

Danijel Espinoza, švedski reditelj čileanskog porekla, bio je pre desetak i nešto godina jedna od najvećih uzdanica evropskog filma: triler Laka lova (2010) postao je veliki hit, pa je Holivud bio sledeći logičan korak. I nije loše počelo: u Americi je Espinoza snimio akcijaš Sigurna kuća (2012) sa Denzelom Vošingtonom i Rajanom Rejnoldsom, istorijski triler Dete 44 (2015) sa Tomom Hardijem i Numi Rapas i SF horor Trag života (2017) sa Džejkom Džilenholom i (još jednom) Rajanom Rejnoldsom.

Sve su to bili vrlo dobri filmovi i ukazivali su da, možda, Espinoza ima šanse da uđe u reditejsku A ligu. Morbius je najskuplji film na kome je Espinoza radio, ali istovremeno i veliki korak unazad: ima tu, u tragovima, Espinozinog stila, ali priča jednostavno ne funkcioniše kao celina.

Džared Leto je već duže vreme bizarna filmska pojava (setimo se samo Malih stvari, trilera o kojem sam pisao početkom prošle godine, ili još svežijih Gučijevih), što je u Morbiusu samo naglašeno. Američki glumac i muzičar očigledno želi da se što ekstremnije transformiše u filmovima u kojima glumi, ali se njegove uloge uglavnom svode na masku – ispod šminke i lateksa je ravna linija. (Uz to, Leto u ovom filmu neverovatno liči na Kortni Koks – koju smo poslednji put na velikim ekranima gledali pre par meseci u novom Vrisku – što u jednom trenutku postane zaista uznemirujuće.)

Isti slučaj je i u Morbiusu. Glavni lik je isprva u invalidskim kolicima, tu su i nepotrebno detaljni flešbekovi, a onda se dogode vampirski slepi miševi i transformacija i film sklizne u beskrvni, nenadahnuti horor. Superherojštine je tu veoma, veoma malo, što u načelu ne mora da bude minus, ali u ovom konkretnom slučaju jeste – pošto Morbius nema šta drugo da ponudi. Svi likovi su papirnati, uključujući i glavnog, a jedino Met Smit, ražalovani doktor Hu koga smo nedavno gledali u znatno boljem filmu Prošle noći u Sohou, uspeva da se malo zabavi glumeći „najboljeg prijatelja koji postaje glavni negativac“.

Džared Haris je protraćen kao očinska figura, baš kao Tajris Gibson i Al Madrigal koji glume policajce. Portorikanska glumica Adrija Arhona je tu da bi bila nekakav šantavi ljubavni interes, s tim da je toliko neubedljiva i glumački bledunjava da je sa njom u kadru isto kao i sa njom van kadra. U čitavom filmu ima samo šest iole bitnijih likova, a svi su (sa delimičnim izuzetkom Smitovog Majla) plošni i izuzetno, izuzetno nezanimljivi.

U najavi za film stoji: „Jedan od Marvelovih najintrigantnijih, ali u isto vreme i najkompleksnijh likova konačno oživljava na velikom platnu uz Džareda Leta, dobitnika prestižne nagrade Oskar, koji će se preobratiti u zagonetnog antijunaka Majkla Morbiusa“. U redu. Leto jeste dobio Oskara u filmu Poslovni klub Dalas (2013), s tim da je tu iskorišćen na pravi način – sveden je na bizarnu epizodu.

Morbius možda jeste kompleksan lik u stripu, ali u ovom filmu to nije slučaj. Takođe, nema ničega zagonetnog u vezi sa ovim likom – sve je tu potpuno jasno od početka do kraja. Morbius je jedan umoran vampir kome je dosta svega, nema u njemu života.

Kompletisti i poklonici superherojštine mogu (ali i ne moraju) da pogledaju ovaj Espinozin filmski pokušaj na velikom platnu, a ostali… Ako za godinu-dve naletite na Morbiusa na nekom od TV kanala, bacite pogled, onako uzgred, dok radite nešto drugo (peglate ili spremate ručak), to će biti sasvim dovoljno. Više od toga ovaj film zaista ne zaslužuje.

Fotografije: Sony Pictures Releasing