„Landscapersˮ je mini-serija koju ne bi trebalo da propustite

Decembar je mesec sjajnih premijera na vodećim platformama, pa se neki mali dragulji mogu zagubiti u produkcijama koje dolaze pod okriljem ogromnih marketinških kampanja. Landscapers je jedna od onih mini-serija, koja iako je kratka i nedovoljno medijski propraćena, zavređuje pažnju. U pitanju je riskantna i inovativna opcija, sa dvoje najboljih britanskih glumaca današnjice – Olivijom Kolman i Dejvidom Tjulisom.

Postoje samo četiri poglavlja koja će činiti prvu i jedinu sezonu ove serije. Prvi od njih osvanuo je na kanalu HBO Max 8. decembra, samo dan pre And Just Like That, a malo ko je tada čuo za njega. Prve recenzije su veoma pozitivne i mediji, kao što je The Guardian, svrstavaju ga među najbolje produkcije 2021. Druge stranice, poput Rotten Tomatoes, daju mu stopostotno pozitivne kritike. Još bolju ocenu dobila je druga epizoda, izašla 13. decembra. Ako sve ovo nije dovoljno da uveri skeptike, evo nekoliko detalja u vezi sa ovom serijom.

Olivija Kolman i Dejvid Tjulis oživeli su Suzan i Kristofera Edvardsa, partnere dobro poznate svima koji prate poznate zločine u Ujedinjenom Kraljevstvu od kasnih 1990-ih. Par je 1998. godine odlučio da ubije njene roditelje, s jedinom namerom da isprazni njihove bankovne račune, podigne sav novac koji se na njima nalazio i potroši ga na autograme velikih holivudskih zvezda, pored ostalih suvenira. Zahvaljujući pažljivom poslu krivotvorenja i kopiranja – pisali su pisma i potpisivali sve vrste službenih dokumenata – uspeli su da prevare engleski pravosudni sistem i izbegnu zatvorsku kaznu. Služeći se lukavstvom pošlo im je za rukom da uvere vlasti da su roditelji – oni koje su upucali revolverom iz Drugog svetskog rata – još živi.

Gotovo petnaest godina Suzan i Kristofer tvrdili su da su oni nestali, iako su im tela zakopali u vlastitom dvorištu, te putovali u inostranstvo. Čak su otišli toliko daleko da su izmislili da su se nastanili u Irskoj. Konačno, nakon dovijanja koje im je obezbeđivalo penzije pokojnika, državni službenici su tražili da se sastanu licem u lice sa Suzaninom majkom, koja bi tada navršila sto godina. Par je u to vreme leteo za Pariz, no pre dolaska odlučili su da se predaju vlastima. Kraj priče dogodio se 2013. godine, kada je počelo suđenje za zločine.

Još uvek se ne zna koji su bili motivi para da sprovedu ovu suldu ideju i tako dugo održavaju u životu potpuno lažnu priču. Oboje su osuđeni na minimalno 25 godina zatvora, ali su istražitelji zaključili da je Sara bila ta koja je sve orkestrirala i koja je patila od određenih psihičkih problema zbog kojih je bila neuračunljiva. Naime, ona nije znala da li je ono što proživljava stvarno ili jedna od njenih ponavljajućih fantazija. Olivija Kolman još jednom demonstrira zašto je jedna od najpriznatijih glumica na svetu i svojim likom gradi ženu koja se u životu kreće između nadrealizma i stvarnosti koja joj se baš i ne sviđa.

Landscapers bi se mogao smatrati verodostojnim, uz primese domaštanog, u kome je reditelj i scenarista Vilijam Šarp želeo da zaroni u dubinu osobe opsednute klasičnim Holivudom, kojoj svet nije ponudio sve što je očekivala. Autor je ovaj događaj u novijoj istoriji Engleske želeo objasniti sa stajališta crne komedije. Jedino što je jasno u ovoj bizarnoj seriji jest da je stvarnost, u više navrata, sposobna nadmašiti svaku fikciju.

Izvor: Vogue España

Fotografije iz naslovnog kolaža: Stefania Rosini / HBO Max