Mario Kasas i trileri: Jednog Kasasa i sedam trilera za poneti, moliću lepo!

Kao u zlatno doba VHS-a (a ta će nam stilska odrednica biti od koristi i kasnije, u istom ovom tekstu), na primeru španskog glumca Marija Kasasa imamo slučaj glumca koji je velika zvezda u doživljaju mnogih poklonika a da pritom uglavnom dela mimo holivudske mašinerije. I zaista, kada bi se sprovelo pošteno istraživanje tog nekako uvek mitskog javnog mnjenja, po izboru mnogih (ponajpre dama), Mario Kasas bi se sigurno našao pri samom vrhu. A da, uz to, svi njegovi ključni naslovi iz te zvezdaste ere u manjoj ili većoj meri pripadaju žanrovskoj odrednici trilera. Pa da se podsetimo tog srećnoj spoja u ovih desetak godina te suverene vladavine nepogrešivog brata Kasasa.

• Unit 7 (2012)

Ostavimo li svesno po strani romanse kao deo nužnog kaljenja čelika u manje zahtevnim okolnostima, zapravo, naša bajka počinje još 2012. godine sa filmom Odred 7. Iako u izvesnoj meri rutinski izveden, ovo je ljudski dobar žanrovski rad o grupi policajaca na tajnom zadatku, a Kasas već tu, u ozbiljnom kontekstu, pleni magnetizmom i znalački artikulisanim mačizmom. Sjajan zalog za dane buduće.

Toro (2016)

I ovde je sve sasvim na svom mestu; u pitanju je ubedljiva i uzbudljiva krimi-drama o bivšem prevarantu koji ponovo mora starim putem. Film prati mustru moralističkih krimića kakve znamo iz opusa, recimo, Sidnija Lameta, a sam Kasas se odlično pokazao i po pitanju sigurnosti sa kojom je parirao znatno iskusnijem (ne samo u tom žanru) i uvek odličnom Luisu Tosaru.

• The Invisible Guest (2016)

Iz iste godine je i ovo ostvarenje koje može da posluži kao epitom teze čitavog ovog izbora – napet i uglađen, primetno vešto skockan i ispoliran triler u vrhunskom produkcionom pakovanju, a koji se očito obraća zrelijoj publici. U filmu pratimo nastojanja uspešnog preduzetnika, optuženog za ubistvo, i stručnjaka za pripremu svedoka da se u samo tri sata spreme za ubedljivu odbranu. Na stranu pomenuta uglađenost, lako je uočiti da u središtu ovog vrlo dobrog filma bije srce zdravog i pravog trilera, baš kao što je očigledno da je Kasas već tada (u tridesetoj godini!) pokazao da je sasvim kadar da elegantno nosi ključnu ulogu u ambiciozno postavljenom filmu.

• The Bar (2017)

U pitanju je možda i najkonvencionalniji film u rediteljskom opusu Aleksa de la Iglesije, što je puko pojašnjenje, a nikako kvalitativan sud (jer reč je o prilično dobrom i upečatljivom ostvarenju). To je ujedno i mali izuzetak u ovom nizu – Kasas se ovde našao u mnogoljudnoj crnohumornoj krimi-komediji, i tu brzo postaje jasno da lako može da pliva i u tim vodama, a da ne štrči u odnosu na ostatak takođe odličnog i izvrsno orkestriranog glumačkog ansambla.

• Adios (2019)

Poslednje dve godine donele su nam niz (srećom, uspelih) pokušaja Marija Kasasa da u primetnoj meri proširi svoj glumački dijapazon, a da filmovi ne iskoče iz oprobanog žanrovskog (trilerskog) konteksta. Adios je u tom smislu dobra varijacija i zrela osvetnička priča o osuđenom prevarantu koji krene da se sveti ljudima praktično iz svog miljea kada mu kćerka pogine u saobraćajnoj nezgodi. Stilizacija filma je na tragu čuvenog brazilskog Grada bogova, sam Kasas je deglamurizovan, ali stvari ipak funkcionišu – Adios je film koji može da se pohvali dinamičnošću koja uspeva da u zasenak baci suštinsku derivativnost i predvidivost.

• The Occupant (2020)

A tekuća godina nam je donela Kasasa u potrazi za trilerima skrojenim po šnitu američkih psiho-trilera iz devedesetih godina prošlog veka (dakle, iz narečene zlatne ere VHS-a). Stanar je, uz to, pomalo začudan izbor za Kasasa, jer je njegov lik, uprkos uverljivosti i okvirnoj minutaži, ipak u drugom planu – u žiži je lik nekada uspešnog poslovnog čoveka koji, nakon što se nađe u situaciji da mora da napusti voljeni stan, kreće u osvetu čija je meta novi stanar. Sebastijan Gutijeres u glavnoj roli je istinska zvezda ova filma, ali Kasas mu fino drži tercu, pa je krajnji ishod ne samo u glumačkom smislu vrlo dobar i vrlo zanimljiv film i sasvim uspeo žanrovski jasno profilisan rad.

• The Paramedic (2020)

Na dosadašnjem uzorku mereno, Kasas najsladostrasnije i najtemeljnije razbija vlastiti kanon upravo u ovom baš friškom trileru, drugom po redu trileru mu iz Netfliksove produkcije, u kome glumi bolničara hitne pomoći, inače, prilično teške naravi, koji, nakon što ostane vezan za invalidska kolica, biva opsednut porivom za osvetom bivšoj supruzi i bivšem prijatelju i prvom saradniku. The Paramedic ima podosta toga na svojoj strani, a prevashodno tu lakoću i sveopštu ubedljivost kojima stileme američkog psiho-trilera sada već poodavne prošlosti prenosi u savremeni španski okvir i glumačku pojavu Kasasa. A on je ovde otišao najdalje u poništavanju (naravno, privremenom) onoga što ga je učinilo predmetom filmofilmskog poštovanja, a verovatno u dobrom delu slučajeva i obožavanja.

Naslovna fotografija: Warner Bros.