Gledao sam film “Maxxxine”, i pronašao glumicu koja bi mogla da glumi Evu Ras u priči o njenom životu

Horor trilogija reditelja Taj Westa je konačno došla do svog kraja filmom “Maxxxine” koji je stigao u domaće bioskope.

Prvo, reč dve o klikbejtu iz naslova…

Ne znam da li pratite lik i delo mlade britanske glumice Mije Got. Prethdonih nekoliko godina isprofilisala je svoj lik i delo radeći sa raznim uspešnim rediteljima (Lars Fon Trir, Kler Deni). Samo delimično ako bacite pogled na njen lik, videćete da postoji određena sličnost sa čuvenom srpskom glumicom Evom Ras. A ako još pratite njene uloge, i njen jedinstven stil, videćte da bi Mia Got realno pokidala u biografskom filmu o glumici mađarskog porekla. Sad još samo neko da reši da producira i snimi film o Evi Ras, ali to je manje komplikovana i zahtevna stvar, jel da?

Trilogija indie horor reditelja Taj Vesta je pratila kroz nekoliko decenija priču o nastajanju filmskih zvezda 20. veka. Da li kroz prizmu industrije filmova za odrasle, industrije zabave sa početka prošlog veka ili samog Holivuda, nije bitno, sve se ogledalo u freaky pogledu glumice Mije Got koja nam je u kameru vrištala, smejala se i pričala – Ja sam zvezda. Got je na dobrom putu da postane zvezda, to je sigurno, ali pitanje je da li će ova horor trilogija postati nešto što se voli, gleda i citira u decenijama ispred.

Ova tri filma i mogu i ne mogu da stoje za sebe, samostalno. Prvi i treći deo su povezaniji, i mnoge situacije koje se dešavaju, proizvod su onoga što se dešavalo u prvom delu. Međutim, ubrzo shvatite da sam treći nastavak nije najozbiljnije štivo na svetu i da na kraju krajeva i nije bitno šta se sve desilo, ali o tome nešto kasnije. Drugi deo, “Pearl” je najbolji u nizu, dešava se pre prvog i trećeg, i u toj odmaknutoj vremenskoj celini, nudi priču o mladoj seljančici koja želi da uspe u tad još uvek primitivnoj industriji zabave. Zbog vremenske distance, drugačije atmosfere, sjajne Got, “Pearl” je solidan film, sa dobrom pričom i porukom, koji kad stoji pored svojih sestrinskih filmova, postane još bolji, a kako godine budu odmicale imaće, siguran sam i više fanova.

Ali šta ćemo sa “Maxxxine”?

Čak i ako ne poznajete prethodna dve dela, samo nekoliko scena će vam biti potrebno da shvatite u kom pravcu ide priča i šta je meta krtike. Naravno, to je takozvana fabrika snova, iliti Holivud. Maksin je glumica u filmovima za odrasle, a sad želi korak više, u svet filmova u kom ima manje skidanja. Preko audicije dobija ulogu u nastavku slešer horor filma.

Taj izbor je naravno kontraverzan, ali poznata rediteljka, puna sebe (u ulozi Elizabet Debicki) drži do svoje odluke. Ipak, ovo je horor, tako da u pozadini svega imamo ubistva serijskog ubice, čije žrtve polako postaju Makisinini prijatelji, ali i privatnog detektiva (tumači ga Kevin Bejkon) koji zna o njenoj prošlosti (iz prvog dela) i koji njuška i pravi joj probleme.

Maksin će kao i do sad, morati da uzme stvar u svoje ruke, a do kraja ćemo i videti da li će u tome uspeti i da li će dočekati živa da postane zvezda.

Reditelj Vest postavlja priču tako da očekujete kritičku oštricu okrenutu prema Holivudu, ali sem nekolicine opštih mesta u kom Holivud jede i je*e svoju decu, deluje da on samo tu, već mnogo puta viđenu priču, koristio da bi vozio ono što njega intersuje, a to je – B movie zabava sa dosta krvi i trashy atmosfere. U jednom trenutku u meta momentu filma, rediteljka kaže našoj Maksin kako film koji oni snimaju je samo nakrcan poznatim ljudima a ustvari svi smo tu zbog B trash zabave. U globalu, tako nama, publici, autor saopštava da ste dobrodošli u bioskop ako volite krvave akcione scene sa nekim minimumom jeze, i nešto malo pritupog humora.

I zaista, Vest je zaista složio veliku količinu poznatih i polupoznatih glumaca i glumica (pomenuti Debicki I Bejkon, ali tu su i Lili Kolins, Bobi Karnavale, Mišel Monahan, Đankarlo Espozito kao i muzičari Halsi i Moses Samni) ali za konačnu priču nije da je sve to mnogo bitno, jer sve oči su uprte u Miju Got.

Mija Got pleni svojom neubičajnom pojavom, koja kad treba može da bude i jeziva ali i super hot. Doduše, ovo drugo je više korišćeno u “Maxxxine”, jezivost je ostavila u “Pearl”. Ipak, ona nije horor heriona koja beži ili koja se krije u ormanu dok je manijak juri. Ona, što bi sad domaći sportisti voleli da kažu, ide da se pobije. Uzima stvari u svoje ruke, i ide mečki na rupu. Naravno, i takvo ponašanje ide u prilog trashy – pulp – b movie zabavi, gde je “Maxxxine” kao neka vrsta ženskog Ramba, krenula u razračunavanje sa bandom onih koji su joj ubili drugare i drugarice.

Ova uloga ali i sama trilogija su svakako obeležili dosadašnju karijeru ove glumice, ali sad je vreme da sa ovom slavom i pojavom krene dalje i odigra dobre uloge u boljim filmovima, kod boljih režisera.

Kao što su se u istoriji filma mnoge trilogije završavale sa najgorim u nizu, pa tako imamo Povratak Džedaja, Kum 3, ili Hajde da se volimo 3, tako je i “Maxxxine” najslabiji film u trlogiji Taj Vesta.  Ipak, olakšavajuća okolnost je što je Vest želeo da mu film više ide ka B movie ugođaju i gotovo pa trash zabavi, i to mu u većini filma uspeva.