Udri Monkey, tepaj Monkey, potepaj gi svi: Gledao sam film “Monkey Man”

Rediteljski prvenac glumca Deva Patela, “Monkey man” je u domaćim bioskopima, i nudi 2 sata čistokrvne akcije, ali i interesantne priče.

Reč dve o klikbejtu iz naslova…

Oni stariji setiće se bioskopa “20. oktobar” u kom smo često mogli da vidimo između ostalog i ekipe Roma kako uživaju u filmovima Brusa Lija i ostalih kung fu majstora. Ako niste bili rođeni kad je “20. oktobar” postojao, sigurno ste gledali film “Munje” i pamtite scenu gde grupica predvođena čuvenim Mjehurom Ubicom gleda akcioni film i smeta Gojku Sisi i Kati. “Monkey man” da je snimljen pre 30 ili više godina, sigurno bi se puštao u “20. oktobru” a Romi bi ga još više obožavali jer se dešava u Indiji i gotovo svi likovi su Indijci. Volimo Rome, Romi su carevi.

Car je i Dev Patel. Iako on već godinama gradi karijeru u akcionom i avanturističkom filmu (Last Airbender, Lion) za mene je još uvek onaj izgubljeni i smotani klinac iz serije “Skins” i “Slumdog Millionaire”, i uvek mi treba da se priviknem na njega kao na opasnog tipa. A njegov “Monkey Man” je taj opasni, kao struna mršav i vitak lik sa mišićima, koji živi po devizi “Udri Brus Li, tepaj Brus Li, potepaj gi svi”.

“Monkey man” je Patelov dugogodišnji projekat ali i san. On glumi, ali je napisao i priču, scenario a na kraju i režirao. Iz pakla post-produkcije, kad je delovalo da se neće nikad pomeriti iz nestanka novca i tačke kad će morati da odustane, spasio ga je oskarovac Džordan Pil (Get Out, Us) koji je na kraju potpisan kao producent ovog filma.

A o čemu se zapravo radi u filmu Monkey Man?

Patel je naslovni lik, koji sa maskom majmuna učestvuje u underground nameštenim borbama. Njegov Majmun uvek gubi, i tako zarađuje za život, ali upoznavajući ga, shvatamo da je njemu cilj da dođe do gradske vlasti i elite, koja se okuplja u fensi klubovima i hotelima. On svojim vrednim, ali i nimalo poštenim radom, penje se lestvicu po lestvicu, ne bi li došao do šefa policije, koji izgleda kao neka zla verzija onog bolivudskog pevača/glumca kog znamo po pesmi Beni Lava.

Kroz flešbekove shvatićemo da je zli Beni Lava zaslužan za smrt njegove majke, da je Monkey Man dok je još bio majmunče, bio je svedok tog ubistva, zbog čega je odrastao u gnevnog momka željnog osvete. Međutim, taj njegov lični problem je samo vrh ledenog brega, jer moderna Indija grca u korumpiranosti, nasilju, kao i verskim problemima, u kojima božiji ljudi zgrću svu moć za sebe, a one najslabije ostavljaju bez glasa.

Monkey man će oko sebe zato i okupljati ljude sa margine, lopove, prostituke, ali i duhovne trans ljude. I pre nego krenete da upirete prstom u film i govorite, oh ne još jedna woke glupost, treba ipak da naglasimo da u indijskoj kulturi oduvek imamo muškarce i žene u haljinama, bez opterećenja kog su pola i roda. Cela priča je sjajno inkorporirana u tu kulturu i daje joj odličan šmek, zbog kog ćete više hiljada putu prežvakanu priču o osveti lakše prihvatiti.

Poređenja sa Džon Vikom su očigledna, ali i ne primarna. Da, u jednom momentu se pojavi čak i pas u filmu o kom naš glavni junak počinje da brine, zbog čega svi mi kučkari krenemo da se osećamo nelagodno jer pomislimo na Vika i tretman pasa iz tog osvetničkog filma, ali spoiler alert, ne ode se na tu stranu.

Ovaj film zato više duguje južnokorejskom filmu, poput “Oldboy” i “I Saw The Devil” s obzirom na koreografiju borilačkih scena i brutalnost, mada će Patel više istaći da je film koji ga je najviše inspirsao je bio “Game of death”, poslednji film Brusa Lija.

Kažu ljudi da se prvi film snima ceo život, i da u njega utrpavaš sve ideje koje su ti ikad pale na pamet. Ovo je jedan takav film. U njemu imamo akciju, osvetu, kritički osvrt na državne i religijske strukture, borbu za prava manjina, omaže korejskom filmu, ali i psihodelične introspektivne scene netipične za ovu vrstu žanra.

Zbog svega tvoga, film jesta zbrka i napada čula sa svih strana, što bi rekla stara srpska poslovica – all over the place. Međutim, Patelov šarm i način vođenja priče i sudbine glavnog junaka pobeđuje mane, a konačnu pobedu odnosi samom koreografijom, geografijom, setingom, atmosferom i naravno indijskim začinima koji standardnu akciju dodatno zaljute ali i oplemene.

Ocena: 3 1/2 od 5 Brus Lija