Najbolji horor filmovi
Horor filmovi nisu baš kao svi ostali žanrovi, jer reakcija koju izazivaju uglavnom nije toliko prijatna, a ipak im se iznova i iznova vraćamo. Oni nam priređuju jedinstveno iskustvo koje nas plaši, pročišćuje i tera da se zapitamo o mnogim stvarima.
Zbog toga bi se reklo da ovaj žanr baš i nije za sve, ali on je svejedno prisutan otkako postoji kinematografija. Od prvih kratkih snimaka, pa sve do današnjih visokobudžetnih ostvarenja, horori su uvek bili dostupni u izobilju. U narednim redovima možete pročitati preporuke za filmove ovog žanra iz različitih razdoblja, a koji bi mogli biti vredni vašeg vremena.
The Exorcist (1973)
Adaptiranje hvaljene istoimene knjige Vilijama Pitera Blatija trajalo je više od godinu dana zbog mnogih nesreća. Deo scenografije je izgoreo zbog ptice koja je uletela u strujni prekidač, glumice Linda Bler i Elen Berstin zaradile su teške povrede, a sve to je dovelo do glasina da je film uklet. Ipak, po zavšetku je dobio sjajne kritike i čak 10 nominacija za Oskara. Tome je doprinela odlična rola Maksa fon Sidoua i jeziva atmosfera koja gledaocima ne da mira od početka do kraja.
The Cabinet of Dr Caligari (1920)
Ovaj film predstavlja vrhunac nemačkog kinematografskog ekspresionizma, a mnogi smatraju da je on otpočeo žanr horora kao takvog. Priča prati ludog hipnotizera koji koristi svoje umeće da bi naterao jednog čoveka koji hoda u snu da izvršava ubistva za njega. Sve to se dešava u jednom mračnom, snolikom okruženju. Uticaj ovog filma je nemerljiv, a neki od naslova koje je inspirisao su Dracula, The Man Who Laughs, Citizen Kane i The Third Man.
The Thing (1982)
Iako u svoje vreme nije imao vrhunske specijalne efekte, ovaj film je ipak bio i više nego upečatljiv. Legendarni Džon Karpenter postavio je standarde kako graditi neizvesnost, uz psihički pritisak koji se pojačava sve do eksplozivnog finala sa bacačem plamena. Postoji i nastavak, koji zapravo objašnjava priču pre ovog filma, ali on se ipak po kvalitetu ne može meriti sa originalom.
Get Out (2017)
Kris, tamnoputi muškarac, ide u posetu kod roditelja svoje devojke Rouz, inače belkinje, i tamo otkriva nešto neočekivano. Iako je bio pod pritiskom od početka posete, tek kada otkrije kako se crne komšije u dominantno belom kraju ponašaju čudno, stvari se još više komplikuju. Film je kritika pritajenog rasizma u Americi, a reditelj Džordan Pil, do tada poznat samo kao komičar, ovde je pokazao da se i te kako razume u pravljenje horora.
The Wicker Man (1973)
Policijski narednik traži devojčicu koja je nestala u Škotskoj i usput nabasa na svojevrsno pagansko društvo koje sluša svog vođu, u maestralnoj izvedbi Kristofera Lija. Stvari se ne završavaju baš najbolje, a završetak filma je jedna od najpoznatijih scena u britanskoj kinematografiji. Preskočite produženu verziju filma i definitivno se ne trudite da gledate rimejk sa Nikolasom Kejdžom iz 2006. godine.
Night of the Living Dead (1968)
Džordž Romero je legenda u svetu horora, a mnoga dela sa zombijima ne bi ni postojala da nije bilo ovog njegovog ostvarenja. On je uzeo svaki strah i nesigurnost koje su vladale Amerikom u tom trenutku i okrenuo ih naglavačke u ovoj priči koja se dobro drži i pola veka kasnije. Film inače prati sedmoro ljudi koji su prinuđeni da se zabarikadiraju u jednoj seoskoj kući kako bi preživeli nalet nemrtvih stvorenja.
Halloween (1978)
Mnoge naizgled besmrtne serijske ubice započele su svoje bivstvovanje na velikom ekranu u toku 1970-ih, a Majkl Majers je sigurno jedan od najupečatljivijih. Prvi deo ovog serijala je odličan primer takozvanog slešer horora, gde se sve odvija u predgrađu naseljenom srednjom klasom. Ovo je uloga koja je proslavila Džejmi Li Kertis.
The Birds (1963)
Afred Hičkok je bio majstor trilera, a njegovo ostvarenje Psiho otvorilo je vrata i postavilo osnovu za mnoge druge subžanrove. Može se reći da je ipak najdalje zašao u horor u filmu Ptice, naročito zato što niko to tad nije očekivao. Priča kreće prilično nevino, ali u jednom trenutku ptice odlučuju da da se bacaju na ljude i ubijaju ih, a niko ne zna razlog tome. Napetost ne posustaje do kraja, a nakon gledanja filma, verovatno vam neće biti svejedno kada vidite neku pticu na ulici.
Izvor: Esquire
Naslovna fotografija: A24
