Nekoliko zanimljivih filmova o bebama: Govorite li bebeći?

Na matično tržište, daleko zapadno od nas, nedavno je stigao nastavak ogromnog, planetarnog animiranog hita Mali šef (The Baby Boss); kritike su uglavnom pozitivne, ciljana publika dobro reaguje u smislu posete i preuzimanja…

Mi ćemo morati da pričekamo početak septembra da novog, drugog Malog šefa pogledamo u ovdašnjim bioskopima, pa da vidimo i izvagamo sa koliko šarma su ovog puta udarni autori na tom projektu uspeli da ispovrnu i inače diskutabilnu osnovnu potku filma u kome pratimo zgode bebe koja bi još u pelenama da se uhvati u kolo poznog liberalnog kapitalizma. A međuvreme možemo da prekratimo, na primer, preglednim podsećanjem na nekoliko zanimljivih filmova o i/ili sa bebama na poziciji ključnih aktera ili motiva.

• Gle ko to govori (1989)

Rediteljka Ejmi Hekerling je dosta rano u svojoj karijeri stvorila i pred gledateljstvo iznela jedno istinsko filmsko remek-delo, ne samo u okviru žanra tinejdžerskih komedija (naravno, pričamo o klasiku Fast Times at Ridgemont High); nekoliko godina docnije u strogim uslovima rada na studijskom filmu krupnih distributivnih i prikazivačkih ambicija uspela je da ispovrne šarmantnu i zaumnu, premda naglašeno saharinsku i očekivano uprizorenu porodičnu komediju u kojoj je osnovna začkoljica to što što tek rođerna beba očito ima bogat duhovni i duševni život pa jetko komentariše taj čudan svet u kom se nenadano obrela.

Film nas je podsetio i na komičarske klase Džona Travolte, ali posebno Kirsti Eli i nedavno preminulih Olimpije Dukakis i Džordža Sigala. Glas mališanu posudio je Brus Vilis, tada u vrhunskoj formi. Samo godinu dana kasnije usledio je nastavak i to sa podignutim ulogom – dve (u sebi i međusobno) raspričane bebe.

• Baby’s Day Out (1994)

Naravno, filmovi sa bebama u zamašnijim rolama su retkost i iz krajnje praktičnog razloga teškoće dužeg snimanja sa stvarnom bebom (sve i da se za snimanje koriste istovetne dvojke ili trojke); u tom smislu vredi bezrezervno pohvaliti ovu sasvim uspelu i efektnu slepstik komeduiju potere i zabune po scenariju velikana Džona Hjuza, a u režiji Petrika Rida Džonsona. U tom filmu beba kreće u uzbudljivi i vratolomni „provod“ po velikom gradu, provod pun neizvesnosti i ipak samo urnebesnih opasnosti, nakon što je tri kidnapera izgube. U filmu glume i: Džo Mantenja, Lara Flin Bojl, Džo Pantolijano, Sintija Nikson, Brajan Hejli…

• It’s Alive! (1974)

Pre par godina nas je napustio i istinski jedinstven scenarista i reditelj, Leri Koen, čija je filmografija naprosto krcata zaista unikatnim ostvarenjima, a jedno od njih je ovaj prilično odrešiti i „sočan“ horor  koji je ubrzo izrastao u serijal filmova o bebi-ubici. U prvom, dakako, najboljem filmu u tom nizu beba brižnog i isprepadanog bračnog para Dejvis sa sobom nosi jedno nezgodno opterećenje – ubija svaki put kad se oseti uplašenom i ugroženom, a naprosto često je obuzimaju upravo ti i takvi osećaji. U It’s Alive! ima nečega nepatvoreno zlokobnog, to svakako nije film za svakoga, više je reč o ekstravaganci, čiji su autori hrabro naglavačke izokrenuli filmski arhetip uvek dobrohotnih i medenih beba.

• Tri muškarca i beba (1987)

Osamdesete godine prošlog veka su na svojim plećima mahom izgurali pripadnici bejbi-bum generacija, te ne čudi to što najviše i danas gledalački upotrebljivih filmova o bebama zapravo datira upravo iz te dekade i te ere; ogroman bioskopski hit bio je i ovaj naslov, krajnje uspeo i vešto u delo sproveden prapravak takođe krupnog francuskog hita. U američkoj verziji trojicu zakletih neženja koji na staranje dobiju bebu koju im je ostavila bivša devojka jednog od njih igrali su fino i znalački usklađeni Tom Selek, Stiv Gutenberg i Ted Danson, uz koje smo gledali i Nensi Trevis, Margaret Kolin…

Iako je reč o pitkoj porodičnoj komediji za više uzrasta i generacija, ovaj film stiže da na dovoljno duhovit način preispita i težinu samonametnutog mačizma i srodne mu hipermaskulinizacije. Posebno je zanimljivo što je film režirao Lionard Nimoj, i dalje najpoznatilji kao glumac – i to po roli Spoka u izvornim i najdugovečnijim Zvezdanim stazama.

• Lavirint (1987)

U ovom nadahnutom, šarenom i sveukupno zadivljujuće maštovitom fantazi-klasiku koji je režirao Džim Henson, kreator neprolaznih Mapeta, a koji je scenaristički uobličio montipajtonovac Teri Džouns gledali smo šesnaestogodišnjakinju Saru (u tumačenju Dženifer Koneli) koja ima samo trinaest sati da razreši misteriju lavirinta i da spase svog malenog brata (bebu Tobija) nakon što je nemilosrdni i nepokolebljivi Kralj goblina Džaret odobrio želju da je odvede nekuda daleko iz njenog života i dosadne i naporne joj svakodnevice.

I ova je beba neodoljiva, motiv zagubljenog odojčeta zaista dramaturški proigra i ispunjava svoju funkciju dodatne motivacije za glavnu junakinju, a svakako moramo istaći da je lik Džareta efektno odigrao takođe veliki Dejvid Bouvi. On se postarao i za saundtrek, koji je, doduše, većini brzo iščileo iz pamćenja.

Naslovna fotografija: 20th Century Fox