Nikita i njene ćerke

Piše: Zoran Janković

• La Femme Nikita (1990)

Voljena Nikita, i referentna i relevantna na današnja gledanja, pominjanja i analiziranja, kanda će zadugo još ostati neprevaziđen rad na tu i obližnje teme. Ovaj naglašeno šik francuski triler u najboljoj tradiciji tamošnjih krimića sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka, a sa nezaboravnom glavnom junakinjom, superiornom asasinkom sa izvesnom zadrškom, i tri decenije kasnije slovi kao moćna mustra po kojoj Beson, što u svojstvu reditelja i/ili samo producenta, kroji slična ostvarenja. Ipak, teško je dobaciti do istih visova bez An Parijo na čelu glumačke kolone.

• Le Professional aka Leon (1994)

Isprva može zazvučati počudno, ali i čuveni i možda još cenjeniji Besonov Profesionalac, uglađeni i kinestetski visoko ispoliran melenholični akcijaš zapravo nosi posvetu pominjanoj Nikiti – ćutljivo-ćudljiva devojčica (u vrsnom tumačenju Natali Portman) po više osnova, a ponaviše i ponajpre na idejnom planu mogla bi biti predočavana i kao džepna Nikita ili (još preciznije) kao ćerka Nikite i Marka (Žan-Ig Anglad), mada se hronološki to ne poklapa.

• Colombiana (2011)

Dvadesetak godina docnije, Beson se (kao producent i jedan od scenarista) vratio, nazovimo to tako, imaginarijumu Nikite, koju je u filmu Colombiana uverljivo odigrala uvek (pa i u znatno manje uspelim i bezličnijim filmovima) pouzdana Zoi Saldana. Otklon u odnosu na već viđeno je nađen u egzotičnom miljeu, vidno svedenijem narativnom pristupu i zamahu, te tehnološkoj evoluciji. Krajnji rezultat ovog remiksa je sasvim upotrebljiv, pitak i upečatljiv B akcijaš u ruhu filma A klase.

• Lucy (2014)

Samo tri godine kasnije Beson (sada i i na poziciji reditelja) nanovo se prihvatio pominjanog pelcera, i to u slučaju prilično uspešnog i sasvim vešto skockanog SF akcijaša jednostavno nazvanog Lucy. Začin je ovog puta nađen u SF dimenziji, a upadljivo drugačiju energiju (pa i fizikus) donela je Skarlet Johanson, takođe, kako ovaj besonovski kanon nalaže, svim oružjima, oruđima i preterivanjima sklona.

• Anna (2019)

Ukoliko je to uopšte i moguće precizno razlučiti i ustvrditi, najdosledniju varijaciju Nikite doneće nam upravo Anna. Bučna i vratolomna akcija, hipertrofija na svakom koraku, krasotica u žiži priče, svet špijunskih i sličnih nadgornjavanja…, pa čak i Helen Miren na koti na kojoj iz Nikite pamtimo jednako veliku i jedinstvenu Žanu Moro… I više nego dovoljno za odlazak na ovo kino-hodočašće, tim pre što je Beson posle poviše kreativnih promašaja i lutanja pre samo par godina mnoge poklonike ne samo strip-izvornika oduševio svojim filmskim viđenjim Valerijana.

Kompletizma radi, pomenimo ovde televizijsku Nikitu sa Petom Vilson (kao i njenu noviju inkarnaciju) i Point of No Return (1993), američki prepravak Nikite sa Bridžet Fondom u ključnoj ulozi i The Silencer (1992), isto to, ali u nižoj produkciono-distributivnoj ligi, gde se Nikitina baština dovoljno zanimljivo sjedinila sa mogućnostima, datostima i ograničenjima američkog C filma te nikada prežaljene VHS ere. A pominjani i najavljivani su nastavci Kolombijane i Lusi.