Novi Netfliksov dokumentarac donosi priču o velikoj krađi umetničkih dela

Da li ste čuli za Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu? Odgovor je verovatno ne, ali možda će vas zainteresovati podatak da su iz njega 18. marta 1990. godine ukradena umetnička dela u vrednosti oko 500 miliona dolara. Najveća i najvrednija krađa umetničkih dela u istoriji ostaje i jedna od najčuvenijih nerešenih misterija, jer do dan-danas niko nije uhapšen i ova dela nisu pronađena. Nova Netfliksova dokumentarna mini-serija bavi se baš tim događajem i raznim potencijalnim tragovima.

Serija pod nazivom This Is a Robbery: The World’s Biggest Art Heist, u režiji Kolina Barnikla, ima 4 dela i tokom tri i po sata trajanja pokušava da skupi sve činjenice koje su utvrđene tokom trideset godina istraživanja. Prikazuju se fotografije muzeja, audio i pisani zapisi, svedočenja raznih ljudi, pa čak i teorije koje su nastale tokom godina. Ono što je poznato je da su dvojica ljudi, prerušeni u policajce, ušetali u muzej rano ujutru i kasnije je utvrđeno da su nestala mnoga dela. Pravljenje ovog dokumentarca trajalo je pet godina i reditelj to upoređuje sa arheološkim procesom iskopavanja nekog drevnog grada i istraživanjem dokaza, uz pokušaj da se sastavi neki smisleni zaključak.

Jedan od obuhvaćenih aspekata je i kakav je status muzej imao u vreme ove pljačke. Naime, obezbeđenje je bilo veoma loše i mnogi su i očekivali da bi neko mogao da proba krađu, a tadašnja direktorka muzeja je u opisanim trenucima bila na svojoj poziciji tek šest meseci. Sve to olakšalo je posao kradljivcima, o kojima su nastale mnoge teorije, a ovaj dokumentarac pokušava da ih ukoreni u stvarnosti. Jedna od teorija je da je radnik obezbeđenja, koji je jutro nakon pljačke pronađen vezan i sa povezom preko očiju, zapravo pomogao kradljivcima. On je tada imao 23 godine, odustao je od muzičke škole i priznao je da je često išao na posao pod dejstvom marihuane, ali je odbio da bude intervjuisan za ovu seriju.

Zaključci do kojih je došao FBI su da su kradljivci najverovatnije bili u službi lokalnog mafijaša Karmela Merlina. Sva trojica su preminula u međuvremenu, a ista je situacija i sa Robertom Guarenteom, osuđenim pljačkašem banke, ko se spominje kao osoba kod koje su završila pokradena umetnička dela. Jedina osoba koja bi mogla da ima znanje o tim dešavanjima, Dejvid Tarner, odbio je da učestvuje u projektu. Kradljivci su inače ukrali dela Rembranta, Vermera, Manea, Dege, ali i manje poznatu kinesku vazu i bronzanog orla koji je bio ukras za zastavu, a mimoišli su mnoga druga poznatija i skuplja dela, što je donekle zbunilo policiju.

Uprkos tome što zvanična istraga nije donela nikakve rezultate, reditelj veruje da bi ovaj dokumentarac mogao da skrene pažnju na neka od manje poznatih ukradenih dela. Kada bi ih neko prepoznao u svom domu, moglo bi da se sazna nešto više o tome kako su tu dospela i da se dopune nestali delići slagalice. Verovatnoća je izuzetno mala, ali ostaje makar priča o velikoj pljački. Film je sada već dostupan na platformi Netfliks.

Izvor: The Guardian

Fotografije: Netflix