Osnaži se, sele, i momci to žele: Filmske superherojke drugog kova

Nedavno je započela kakva-takva revolucija, doduše, samo na prikazivačko-distributivnom filmskom planu – istog dana put ovo malo nezakatančenih bioskopa i striming-platforme HBO Max krenuo je nastavak Čudesne žene, kao prvi spektakl koji se zaputio tom zasad neutabanom stazom. Neka bude šta i kako biti mora, ali neka se jasno ima na umu da nije sve u VFX neumerenostima, nije sve ni u šarenišu stripovskog porekla, nije sve ni u herojskim plaštevima i odeždama…, jer ima i bilo je superherojki posve drugog kova na filmskim platnima i ekranima. I prevashodno su one zaslužne što i dalje postojano tinja plamen (samo)osnaživanja žena. Evo…

• Elen Ripli (Osmi putnik)

Bez mnogo razmišljanja, mesto na samom vrhu po ovoj osnovi rezervisano je za neustrašivu Elen Ripli u krunskom delu ovog filmskog serijala, a posebno za pokazano u drugom delu (u režiji Džejmsa Kamerona), gde Sigorni Viver suvereno prikazuje sve što se može smatrati udarnim osobinama filmske superherojke. A i superherione.

Sara Konor (Terminator)

I ovaj lik zavređuje mesto na vrhu, a ponovo je reč o remek-delu iz rediteljskog opusa Džejmsa Kamerona. Za razliku od Ripli, Sara Konor (u vrsnom tumačenju Linde Hamilton) je ipak borbena i čvrsta po svojoj suštini, i već stoga se našla u oklonostima da se bori sa pošastima prispelim iz budućnosti. A u oba slučaja ima osnova da se priča i o primetnoj maskulinizaciji filmskih junakinja.

• Imperatorka Furioza (Pobesneli Maks: Put besa)

Savršen trojac sa dve gore istaknute dame čini sada već ikonična i nezaboravna Furioza iz povratničke avanture u nenadano dugovečnom filmskom serijalu o Pobesnelom Maksu. I, zbilja, Šarliz Teron je ne samo učinila da surova i ogoljena distopija bude dodatno privlačna, već je svojom iznijansiranom glumom i neospornim magnetizmom pokazala da se ženski princip (i na filmu) definitivno javlja u  sijaset upečatljivih pojavnih oblika.

• Ketrin Tramel  (Niske strasti)

Tradicionalnije shvaćene ženstvenosti nije ni najmanje manjkalo u ovom zlatnom klasiku i vrhunskom erotskom trileru u kome je Šeron Stoun briljirala u roli zlokobne ali i neodoljive zavodnice pred čijim čarima je tako prirodno pokleknuti. Pa i kada sa sobom nosi šiljak za led.

• Bridžit Gregori (Poslednje zavođenje / Kobne strasti)

Nešto slično prisutno je u načinu na koji je koncipiran glavni ženski lik u ovom bravuroznom neo-noaru sa podosta erotike; u filmu The Last Seduction nekada velikog Džona Dala, Linda Fjorentino, netragom nestala iz sveta filma, ostvarila je bravuroznu glumačku kreaciju u liku (malo je reći) manipulativne dame koja je i bukvalno na sve spremna.

• Klaris Sterling (Kad jaganjci utihnu)

A uz podosta tišine i implicitnog osmišljen je (već u prozi Džejmsa Harisa) lik agentice FBI-ja koja će stoički i uz uvek vidno stisnute usne, uz navođenje jednog, morati da stane za vrat drugom brutalnom serijskom ubici, ne izgubivši, pritom, ništa od svoje ženske prirode.

• Telma i Luiz

Ridli Skot je režirao i prvobitnog Osmog putnika, ali i ovaj sasvim drugačiji, a takođe izvanredan film, u kome su Džina Dejvis i Suzan Sarandon savršeno otelotvorile taj nezaboravni dvojac nesrećnih i neshvaćenih domaćica, koje će, opijene već prvim osetnijim nagoveštajima slobode, krenuti u pravcu života punim plućima… i emancipacije.

• Ri (Zimska kost)

Ovaj odličan nezavisni film ponajpre je upamćen kao odskočna daska za potonje uspehe tada baš mlade glumice Dženifer Lorens, ali mora biti i upamćeno i da je ona ovde strasno odigrala lik otroumne i pogibeljne devojke koja će učiniti ama baš sve zarad svoje porodice. I to uprkos teškim okovima ubogih sfera amerikane.

• Tri prpošne dame  (9 to 5)

Emancipacija je, kanda, ključna reč i kada treba opisati motivaciju tri dame, tri prijateljice u ovoj dobro znanoj komediji iz sedamdesetih godina prošlog veka. Te likove su nadahnuto tumačile Džejn Fonda, Doli Parton i Lili Tomlin, pobravši simpatije i suprotnog pola, pre svega zahvalujući idejnoj potki priče po kojoj se uvek treba pobuniti protiv nepravde i ugnjetavanja, sve i kada je protivnik svemoćni šef.

• Nevesta (Kil Bil 1 & 2)

A Nevestu (jedna od najznačajnijih uloga u filmografiji Ume Turman) u ovom hiperestetizovanom diptihu Kventina Tarantina na prvom mestu pokreće glad za osvetom, i to je tako lako pojmiti, zas ne? I ne mari što je Nevesta u tom svom naletu usamljena i što joj na putu stoji silina krvožednih i okrutnih muškaraca.

• Hašpapi (Zveri južnih divljina)

A nije i ne može sve biti i u godinama, iskustvu, baratanju oružjem, jer katkad je za početak dovoljan i nemiran i pobednički duh, te jaka žudnja za slobodom. To nam pokazuje ovaj odličan i izrazito maštovit indi film, na koji je prva asocijacija možda upravo lik nezaustavljive malene Hašpapi. Iako majušna, Hašpapi je očitala mnogo toga što potpada pod koncept nazvan erected woman (uzdignuta žena).

• Erin Brokovič

U ovoj Soderbergovoj realistički čvrsto i jasno postavljenoj i obojenoj drami Džulija Roberts je, u duhu i maniru srodnih likova iz klasika sedamdesetih, a kroz lik nepokolebljive Erin Brokovič brojno gledateljstvo podsetila na značaj ličnog/individualnog društvenog angažmana, kao i na važnost novih i novih pokušaja. Pa i onda kada stvarost daje premalo povoda i opravdanja za to.

• Džeki Braun

Krajnje jedinstvena Pem Grir je zablistala izvornim sjajem u ovoj Tarantinovoj ekranizaciji proze takođe unikatnog Elmora Lionarda, a iole upućenijim filmofilima i poznavaocima tarantinovske postmoderne i citatne poetike bilo je sasvim jasno da je Džeki Braun zapravo prvenstveno parafraza znamenite Foksi Braun iz ostvarenja reditelja Džeka Hila iz samog vrhunca dokazano neodoljivih crnačkih eksploatacijskih filmskih akcijaša. I dobro je što je Tarantino to baš tako postavio, a sjajno je i što je Pem Grir to odigrala upravo tako.

Naslovna fotografija: Warner Bros. Pictures/20th Century Fox