Svi su bili zaljubljeni u nju dok su išli “Otpisani”, ali ona je imala druge planove: Evo zašto Zlata Petković nije puno snimala nakon ove serije

“Otpisani“ se emituju na RTS-u od 29. avgusta svakog četvrtka u remasterizovanoj verziji, i ponovo ćemo gledati Zlatu Petković u ulozi partizanke Marije.

Zlata Petković je bila supruga kompozitora Aleksandra Sanje Ilića i sestra muzičara Dejana Petkovića. Čuvena Marija iz serije “Otpisani” napustila nas je u decembru 2012. godine, a zbog njenog odlaska tugovala je cela bivša Jugoslavija. Pre nego što je postala Marija u Otpisanima Zlata Petković je bila bini, ali je imala drugačiju ulogu.

Petković je prvo bila Mis Bambi, pa Mis tin, zatim je u Tokiju postala Mis fotogeničnosti sveta, a zatim i Mis Srbije, pa Mis Jugoslavije  1971. godine.

“Titule koje sam onako mlada i luda osvojila pomogle su mi u toj meri, što su me ljudi videli, što su čuli za mene i što sam sticajem okolnosti ušla u neke krugove koji nisu za potcenjivanje kada je reč o karijerama bilo glumačkim bilo pevačkim. Godinama su me svi gledali kao mis ,e uzimajuču ozbiljno moje glumačke ambicije i talenat. Godine su prošle od vremena kada sam bila mis, a čini mi se da još mnogima moram da dokazujem da nisam samo lepotica.

Sreća što u tome umem da uživam, rekla je Zlata Petković za RTV reviju 1978. godine, prenosi Yugopapir.

Ona se proslavila u seriji “Povratak otpisanih”, gde je tumačila lik Marije.

– Kod glumaca je problem što ih sve pamte po jednom liku. Moja Zlata nije htela da bude samo Marija iz “Otpisanih”. Ona je vodila više računa o nama nego o svojoj karijeri. Kad sam je pitao zašto to radi, odgovorila mi je: “Meni su najvažnije svari moja deca, muž i kuća.”

Mogla je njena karijera da bude veća, ali ona nije htela nikako da se obnaži na filmu. Ona je imala ideju kako će to da gradi i niko nije mogao da je odvrati – pričao je Zlatin suprug, Sanja Ilić za medije.

  – Aca Đorđević pozvao me je da glumim u filmu, a kasnije i seriji “Otpisani”. Sećam se da mi je predočio kako me čeka neverovatna popularnost, što tada nisam ozbiljno shvatila. Snimali smo godinu dana, svaku epizodu po jedan mesec, kao film. Bilo je to fenomenalno iskustvo jer sam na
početku karijere dobila priliku da radim sa bardovima našeg glumišta.

Dok smo snimali, nismo bili svesni šta u stvari radimo i šta će ta serija značiti i za domaću kinematografiju i za svakog od nas ponaosob.

Godinama nakon toga poistovećivali su me sa likom Marije Simeunović, a gde god sam putovala ljudi su me prihvatali sa oduševljenjem. Ali ova uloga bila je mač sa dve oštrice, pošto me dugo posle nje niko nije zvao da snimam nešto novo. Reditelji su se plašili da će publika u meni i dalje videti Mariju.

Shvatila sam da me ima previše i da to može da bude kontraproduktivno. Došlo je do zasićenja, ali i do pada kvaliteta filmova i serija. Mnoge sam uloge odbijala, a kako sam bila u poziciji da biram, nijednog trenutka nisam se dvoumila da li da uđem u nešto iza čega ne bih mogla da stojim.

Posvetila sam se pozorištu i putujućim trupama. Sve ove godine radim u onoj meri koliko mi odgovara, pa mi je čudno kada me ljudi pitaju zašto me nema.

Čim vas nema na televiziji, kao da ne postojite. A ja sam vrlo određena u svojim htenjima i prioritetima. Nikada nisam jurila ni za čim i mislim da je to velika prednost, nisam bila pod pritiskom da nešto moram. Radila sam samo ono što sam htela i volela – govorila je.