Pedro Almodovar – filmovi na bis

Slavni španski reditelj Pedro Almodovar 25. septembra napunio je 71 godinu, a na nedavno održanom festivalu u Veneciji predstavio je novo ostvarenje Human Voice, i najavio da u oktobru počinje snimanje narednog filma. Velika retrospektiva Almodovarovih filmova je tokom septembra održana u Jugoslovenskoj kinoteci, a zbog velikog interesovanja publike ovaj ciklus biće ponovljen u oktobru.

Rani radovi – La Movida

U biografiji slavnog Španca stoji da je kao mladić došao u Madrid sa željom da upiše Nacionalnu filmsku akademiju. Nije imao dovoljno novca, a filmske akademije su se u to vreme (u Frankovom režimu) i zatvorile. Almodovar je po dolasku u špansku prestonicu, 1968. godine, preživljavao tako što je prodavao polovnu robu na buvljaku El Rastro. Radio je i u jednoj španskoj telefonskoj kompaniji, a kada je zaradio dovoljno novca, kupio je Super 8 mm kameru, i posvetio se snimanju kratkih filmova uz pomoć svojih prijatelja. Postao je deo supkulturne scene, zvezda kulturnog pokreta La Movida kasnih sedamdesetih godina u Madridu. Prvi dugometražni film, Pepi, Luci, Bom i druge devojke, snimio je 1980, a zatim je nastavio da svoje jarke, emotivne, snažne vizije pretače na celuloidnu traku.

Jedinstvena poetika

U osamdesetim je angažovao Antonija Banderasa za nekoliko filmova – Matador i Zakon požude. U toj deceniji snimio je i film Veži me, kao i urnebesnu, uvrnutu komediju Žene na rubu nervnog sloma, koja je postala obožavana i kod publike i kod kritike, označila prekretnicu u karijeri, i početak njegovih zlatnih godina. Žene na rubu nervnog sloma dobile su i nominaciju za nagradu Oskar, u kategoriji Najbolji strani film.

Jedinstvenu Almodovarovu poetiku čine kompleksne priče, melodramski zapleti, komični elementi, neočekivani, meandrirani tokovi radnje, specifična atmosfera, posebna pomerenost, snažni likovi, jarke boje, originalna muzika. Njegovi filmovi su autentični, i veoma emotivni. Već tokom osamdesetih Almodovar je postao ljubimac publike, i profilisao se kao prepoznatljiv i cenjen autor.

Tokom devedesetih snimio je Visoke potpetice, Cvet moje tajne, Kika, Živo meso. I doneo na platno jarke boje i sugestivne ljubavne priče – o izgubljenim ljubavima, ljubavnim promašajima, porodičnim tajnama… Tu su i bizarni elementi, neodoljiva pomerenost, specifičan humor.

Posebno cenjen, gorak, ali i emotivan i optimističan film – Sve o mojoj majci, Almodovar je snimio 1999. Film je osvojio Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja, i nagradu za najbolju režiju na festivalu u Kanu.

Mračnija zrelost

U dvehiljaditim, Almodovar je snimio više snažnih, mračnih i sugestivnih filmova – Pričaj s njom, iz 2002, osvojio je Oskara za najbolji scenario, a zatim su usledili naslovi Loše vaspitanje, Vrati se, Prekinuti zagrljaji.

U filmu Koža u kojoj živim iz 2001, psihološkom trileru o plastičnom hirurgu i njegovim bizarnim idejama, Almodovar je ponovo sarađivao sa Antoniom Banderasom. Posebno uspešna saradnja dva slavna Španca dogodila se 2019 godine. U filmu Bol i slava Almodovar je pretočio detalje iz svoje biografije, a Banderas je ostvario sjajnu ulogu bolesnog, ostarelog gej reditelja koji evocira uspomene na detinjstvo. Film je osvojio nominaciju za Oskara, i dobio nagradu Goja (španski ekvivalent nagradi Oskar) za najbolji film.

Almodovar je u svojoj dugoj karijeri bio laureat mnogih značajnih filmskih nagrada – Goja, Oskar, Bafta, nagrada Evropske filmske akademije, nagrada na Kanskom festivalu…

O filmu, muzama, i planovima

Slavni španski autor u svojim filmovima često portretiše snažne, upečatljive ženske likove. Mnoge španske glumice ostvarile su sjajne uloge u njegovim filmovima – Viktorija Abril, Marisa Peredes, Rosi de Palma, Karmen Maura, Penelope Kruz. Dekadu osamdesetih je sam Almodovar nazvao dekadom Karmen Maure rekavši za nju da je veoma intuitivna glumica, istovremeno i komična i dramatična, i kao takva, savršena za role u njegovim filmovima. A za Penelopu Kruz je istakao da je glumica sa kojom ga povezuje snažna hemija, da je kad radi s njom – bolji režiser, i da je ona pored njega, izvesno – bolja glumica.

Govoreći o sedmoj umetnosti, slavni reditelj jednom prilikom je rekao da je film – njegov život, te da mu se čini da svakodnevna stvarnost postoji samo da bi mu pružila materijal za naredni film.

Na ovogodišnjem festivalu u Veneciji, Almodovar je predstavio tridesetominutni film Human Voice, prvi u karijeri koji je snimio na engleskom jeziku. U njemu britanska glumica Tilda Svinton tumači očajnu i osvetoljubivu ženu koja čeka poziv ljubavnika. Almodovar je ideju za scenario pronašao u krakoj priči Žana Koktoa.

Na ovogodišnjem Venecijanskom festivalu, španski reditelj je najavio i da će ovog oktobra početi da radi na novom filmu – Madres Paralelas, a zatim početi i rad na vesternu. Otkrio je da je već napisao scenario, te da će se poigrati ovim, pomalo zaboravljenim žanrom, i snimiti jedan šarenolik, „pozorišni” vestern.

 Program u Kinoteci

Almodovar je u karijeri dugoj preko 40 godina snimio dvadeset dugometražnih igranih filmova. Beogradska publika će u oktobru ponovo imati priliku da pogleda naslove iz duge i zanimljive karijere, iz svih rediteljevih faza.

Na programu će biti Žene na rubu nervnog sloma iz 1998, sa Karmen Maurom i Rosi de Palmom, Matador iz 1986, sa Antoniom Banderasom i Asumptom Sernom, film neobičnog zapleta Veži me iz 1989, sa Viktorijom Abril i Antonijem Banderasom, kao i melodrama Visoke potpetice iz 1990, sa Viktorijom Abril i Marisom Paredes.

Na programu je i Cvet moje tajne iz 1995, sa Marisom Paredes i Rosi de Palmom, kao i neodoljiva Kika, film iz 1993, u kom uloge tunače Veronika Forke i Viktorija Abril. Protagonisti filma Živo meso iz 1997. su Havijer Bardem i Frančeska Neri. Na programu je i kultno ostvarenje Sve o mojoj majci iz 1999, u kom glavne uloge tumače Sesilija Rot i Marisa Paredes. 

Hronološki pregled najboljih Almodovarovih ostvarenja obuhvata i dela iz njegove mračnije, sumornije faze – Loše vaspitanje iz 2004. u kom uloge tumače Gael Garsija Bernal, i Fele Martinez, Pričaj s njom iz 2002, u kom su uloge poverene Rosariju Floresu i Havijeru Kamari, kao i film Vrati se iz 2006, u kom briljiraju Penelope Kruz i Karmen Maura. Penelope Kruz igra i u filmu Prekinuti zagrljaji iz 2009. U Slučajnim ljubavnicima, filmu iz 2013, glavne uloge tumače Antonio de Tore i Hugo Silva. U filmu Koža u kojoj živim iz 2011, glavne uloge tumače Antonio Banderas i Elena Anaja.

Fotografije za naslovni kolaž: Jugoslovenska kinoteka