Pohvala filma „Spajdermen: Put bez povratka“: Završimo godinu sa praskom!

Eto, i to se dogodilo… Marvelov filmski univerzum je toliko ojačao da je prerastao u multiverzum. Nakon filmova Spajdermen: Povratak kući (2017) i Spajdermen: Daleko od kuće (2019), najnoviji nastavak u nizu, aktuelni Spajdermen: Put bez povratka (Spider-Man: No Way Home), donosi bombastični i veoma zadovoljavajući završetak trilogije o momčiću-pauku u režiji Džona Votsa.

Sve je to bilo odavno isplanirano, još od trenutka kada se Tom Holand prvi put pojavio u crveno-plavom kostimu u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016). Sada, šest godina kasnije, priča je zaokružena na najspektakularniji mogući način, ili je, verovatnije, Putem bez povratka zapravo završeno jedno važno poglavlje u filmskom životu Holandovog Pitera Parkera. Holand će, čvrsto sam uveren, u nekom trenutku u budućnosti ponovo postati Spajdermen, s tim da se u aktuelnom filmu definitivno završio deo priče o njegovom odrastanju. Naš momčić je sada čovek.

Ako se dvoumite da li da Spajdermen: Put bez povratka iskusite ne velikom platnu: moj savet vam je da svakako odete u bioskop (naravno, pod uslovom da volite superherojske filmove, a posebno Spajdija u svim njegovim filmskim inkarnacijama). Novi Spajdermen je retka zverka: savršeni blokbaster koji donosi sve ono što publika želi, pa još i preko toga.

Čelnici Marvela su pažljivo slušali želje fanova i u novom filmu ostvarili mnoge snove, a uz to uspeli da ponude uzbudljivu i inovativnu priču. Produkcija novog Spajdermena je držana u strogoj tajnosti, a u želji da se pre vremena ne otkriju brojna iznanđenja koja film donosi, pa je red da vas upozorim: već od narednog pasusa u ovom tekstu biće spojlera, pa je najbolje da prekinete sa čitanjem ako niste pogledali film.

Svi oni koji su pogledali prethodne filmove znaju da je, po prvi put u istoriji kinematografije, Spajdermenov identitet javno otkriven. To Piteru Parkeru, njegovim prijateljima i tetki stvara brojne probleme, ali naš momčić je optimističan i pun nade. Piter se obraća za pomoć moćnom magu Stivenu Strejndžu (glumi ga, naravno, Benedikt Kamberbač), što i nije, ispostaviće se, baš najpametnija ideja.

Naime, magijski ritual koji je krenuo po zlu otvara portale kroz koje u aktuelni Marvelov filmski univerzum počinu da ulaze likovi iz drugih filmova o Spajdermenu, prvo negativci, a onda i glavni junaci iz prošlih inkarnacija. Zvuči komplikovano? Možda, ali je u filmu sve to lepo i „uverljivo“ objašnjeno, a interakcija između tri Spajdermena je zlata vredna.

Marvel je otkrio zlatnu žicu sa svojim novim filmom, ne samo u komercijalnom pogledu (Put bez povratka je prvi film koji je tokom pandemije uspeo da zaradi milijardu dolara, a u distrubuciju je ušao samo pre nepune dve nedelje), već i u kreativnom: otvaranje portala multiverzuma otvara i nebrojene mogućnosti koje će, kako je već najavljeno tokom odjavne špice novog Spajdermena, biti istražene već koliko sledeće godine, u filmu Doktor Strejndž u multiverzumu ludila (koji je, da bude slađe, režirao Sem Rejmi koji je zaslužan i za režiju sva tri filma u kojima je Tobi Megvajer tumačio Pitera Parkera).

Put bez povratka traje 148 minuta, što se na prvi pogled čini predugim, ali je, zapravo, taman koliko je potrebno. Novi film je svojevrsna filmska enciklopedija svih dosadašnjih filmova o Spajdermenu i ne samo da raspaljuje želju za gledanjem novih avantura u kojima će Spajdija glumiti Tom Holand, već podstiče i na reprizu filmova u kojima su glavne uloge tumačili Megvajer i Endru Garfild.

Tom Holand je i dalje jedan od najsimpatičnijih mladih glumaca današnjice, a novi film njegovom liku daje dubinu koju ranije nije imao. Naravno, tu su i Zendaja kao Mišel „Em Džej” Džouns i Džejkob Batalon kao Ned Lids, Piterova devojka i najbolji drug, ali i mnogi drugi likovi iz ranijih filmova. Piterova tetka Mej Parker (u tumačenju uvek sjajne Marise Tomej) je veoma važna u ovom filmu, čak i ključna za ono što će se odigrati u završnici, dok je Benedikt Kamberbač očekivano ubedljiv kao dr Stiven Strejndž.

Zaplet sa multiverzumima otvara mogućnost da se u filmu pojave likovi koje tumače Tobi Megvajer, Endru Garfild, Vilem Dafo, Alfred Molina, Džejmi Foks i druga poznata lica, a svaki stari lik dobija odgovarajući prostor i svoje mesto u okviru velikog filnala.

Spajdermen: Put bez povratka je jedan istinski spektakularan film, a uz to veoma emotivan i, čak, na trenutke potresan. Naravno, ima u njemu i dosta naivnosti i (ako se samo malo pažljivije zagledate) proizvoljnosti, ali ipak je ovo samo jedan superherojski film. Ne treba biti zakeralo, već se zavaliti u udobnu fotelju i, uz kokice i kolu, prepustiti uživanju. Sve je to krajnje konzumeristički, znam, ali ponekad i to ume veoma da prija, posebno kada je konfekcija toliko dobra kao što je ovde slučaj.

Godina na izmaku je bila „smućkaj, pa prospi“, ali to ne znači da je ne treba završiti spektakularno. A Put bez povratka nudi upravo to: čistokrvni holivudski superherojski spektakl za sve od 7 do 107 godina.

Fotografije: Sony Pictures