POPreko o… „Phoenix Rising”-u (HBO Max)

Nema ALI.

Nema sumnje da je Evan Rejčel Vud preživela holivudizovanu golgotu sa Merilinom Mensonom tokom četiri i po godine koliko mu je, manje-više u kontinuitetu, bila devojka.

Nema ALI.

ALI, nemoguće je ne zapitati se nekoliko stvari:

PA, ŠTA JE J*B*NO OČEKIVALA?!

Iako nekoga ko ima 18 godina (koliko je Evan imala kada se smuvala s Mensonom) možemo smatrati neiskusnim i nezrelim, možemo da se setimo da su neke jugoslovenske partizanke ili Jovanka Orleanka u tim godinama već uveliko završile ozbiljne karijere i bile dva metra pod zemljom. Sve je stvar perspektive, pa zašto onda ne i ovo?

Ko bi normalan, pa čak i sa iskustvom „znam ga iz novina”, očekivao da će sa MM da ima normalnu vezu, nepunu boleština najrazličitijeg tipa i slično. Kako je moguće da neko bude toliko naivan i baš ništa ne anticipira?! Pa, MM je kao crni kombi na kome neonskim svetlima piše „SIGURAN MALTRETMAN, A MOŽDA I SILOVANJE UNUTRA”.

Sudeći po njenim ispovestima, Merilin Menson je bio baš gad. Što se od čoveka koji mrzi ceo svet i izgleda kao našminkani trans-leš i može očekivati. Mislim, on sigurno „ne praktikuje” istu etiku kao vi i ja.

Ali, ako i zažmurimo na postavljeno pitanje, možda možemo da se pitamo – a kako je uprkos svemu što se dešavalo, sve to trajalo četiri i po godine, pa još sa prekidima i „kambekovima”?! U nekom trenutku Evan će okupiti još par njegovih bivših devojaka koje su imale slična iskustva u neku vrstu terapeutskog susreta. I dok je taj momenat nedvosmisleno išao u prilog verodostojnosti optužbi, mene je samo naterao da sebi ponovim postavljeno pitanje. Puta broj devojaka.

MOŽDA JE SVE BILA LJUBAV?

Upitaće se neko od nas. ALI što onda Evan kaže grooming?

Nemam nikakav problem da verujem Vudovoj za sve što govori i tvrdi, ALI zdrav razum mi nalaže da u životu, a i inače, opreznije prihvatam stvari „zdravo za gotovo” od onoga ko je ispao toliko naivan. I naj*b*n.

Možda je Merilin vršio grooming male ERV, koja je imala 18 godina kad ju je upoznao i smuvao (a on 37), a možda ju je „samo” voleo na svoj bolesni način. Ne bi bilo prvi put da se upoznajemo s ekstremno devijantnim putevima ljubavi, čime nikakvo ponašanje, naravno, nije opravdano, ALI valjda smemo da zavirimo i iz tog ugla u ovu priču (u kojoj je, btw, bilo previše droge i alkohola da bi iko imao „prejasnu” predstavu šta se tada, a naročito iz perspektive par godina kasnije, dešavalo).

I ostalom upravo će Evan, u nekom trenutku, pravo niotkuda, pred nas izaći s informacijama o Brajanovom detinjstvu i zlostavljanjima koje je pretrpeo, što od oca, vijetnamskog veterana, što u katoličkoj školi koju je pohađao. I dok s jedne strane iznošenje svega ovoga može da ide u prilog tome da je „Merilin-zlostavljač” izrastao iz „Merilina-zlostavljanog”, čovek ne može, a da se ne upita da li Evan poredeći na ovaj način njihova nesrećna detinjstva (kod nje su roditelji burno ratovali), ne biva malo kao neko ko iz ljubavi želi nešto da objasni, a ne samo iz preživljene muke.

KAKO JE I ZAŠTO OVAJ FILM NASTAO?

O stanovitoj naivnosti Vudove, pa i kreativnom limitu filma, naročito nekoj vrsti promišljenijeg bavljenja ovom („zlostavljana u vezi”) temom, govori i činjenica da se on zove – Phoenix Rising! Jer je o žrtvi koja se diže iz pepela svog bola i lošeg iskustva, d’oh!

Iako sam prilično koncentrisano pratio radnju ostao sam u dilemi da li je Phoenix Rising film koji je već dve godine u nastajanju, tj. od kada je Evan odlučila da se pravno obračuna s Merilinom ili je sve nekako „unazad” rekonstruisano da tako izgleda, jer povremeno deluje kao da i jedno i drugo može da bude istina. Ne želim da ovom spekulacijom oduzimam ikakav moralni kredibilitet ostvarenju, ali ne znam kako da u bilo kom od ta dva konteksta sagledavam Evanine česte suze – da li je ona odlučila da u startu svoju borbu ekranizuje imajući na umu da je to stvar zanimljiva, i isplativa (štodaselažemo) ili da se mrštim na činjenicu da je „unazad” glumila tugu na ključnim mestima.

Opravdanje za postojanje Phoenix Rising mi nije jasno, to je ono što želim da vam pojasnim.

Jer ovo nije studija jednog slučaja, naročito ne „dvostrana”, naročito ne „nepristrasna”. Ovo je „filmsko obraćanje” jednog od učesnika koji je, zahvaljujući podršci medija i trendovima, (hvala bogu, kazaćete vi) bio u prilici da svojoj borbi izbori i širu medijsku podršku. Dok je taj slučaj i dalje živ i nerešen. Otprilke kao kada u filmovima govore o nefer „uticaju na porotu”, rekao bih.

Phoenix Rising lepo funkcioniše u domenu popularisanja meTOO aktivizma i kreiranja nekakvog fronta koji želi da promeni zakone vezane za tretman tužbi za ovu vrstu nasilja, ALI ne pruža mnogo dokaza da je Menson radio sve što mu ona spočitava. ALI koristi svaku priliku da sve što se dešavalo izinterpretira u svoju korist. U nekom trenutku će čak i Mensonov navodni pro-nacizam biti prezentovan kao neka vrsta anti-semitizma direktno upućenog Vudovoj, jer je on, iako je znao da je ona (po baki) Jevrejka, ispisivao „Kill all the Jews” iznad njihovog kreveta i kitio se naci memorabilijom.

Sve ovo možda deluje kao da previše branim Mensona i kao da ne verujem Vudovoj. ALI, ja pričam o filmu. I predstavi koju on kreira i pravdi koju on traži.

Evan je podigla tužbu, biće suđenja, nadam se, i Menson ako je kriv treba da završi u zatvorskom hardkor društvu tih nacista koje je simpatisao i tih Afroamerikanaca koje je nazivao najgorim imenima.

ALI, ovaj film nije suđenje. Vrlo je jednostran iako nas kratko na kraju informiše da su MM & njegova strana bili pozvani da daju kontra-argumente i „odbranu”. ALI nisu hteli.

Nije naivno pitati se – a ko normalan bi pristao? U Americi?! Pa tamo verovatno postoje 24/7 službe koje vas odgovaraju od takvih ideja!

DA LI JE EJMI BERG REŽIRALA I EVAN REJČEL VUD?

Na početku filma Evan praktično krivi Holivud što ju je izoblikovao/saterao u tip „problematične tinejdžerke”, nakon filma Thirteen, i proizveo je u „Lolitu” (ili „Alisu”) za zainteresovano tržište. Potom ju je pokupio Merilin sa svojim već razrađenim tipskim metodom za „grooming & zlostavljanje”, koji ju je iz potencijalne žrtve učinio definitivnom. Što me tera da zaključim da nakon svega, Evan ne odlučuje previše o svojoj sudbini ni sada, već pristaje da bude gotov paket (žrtve) za gladna usta meTOO pokreta koji čitavu njenu situaciju formatira u za njega atraktivno i efikasno promo-sredstvo (kroz režiju Bergove).

Pored toga nije mi prijalo ni to što je Phoenix Rising od početka plasiran kao „gotova stvar”, koja svaku iznetu tvrdnju ili prepričano iskustvo istog trenutka objašnjava kao „školski dokaz” za profil „zlostavljača”. Pa najvećim delom film izgleda kao neka vrsta „kako da prepoznate zlostavljanje” predavanja, koji time što za navedene primere tvrdi da ih i praksa i lektira prepoznaju kao „zlostavljačke” u isto vreme time dokazuje i kredibilitet istih.

ALI… KAKO SMEŠ TAKO DA PRIČAŠ I TAKO DA SE PITAŠ?!

Dreknućete vi.

Nema ALI. Znam.

ALI ako nema ALI, nema ni diskusije.

A ni ovog teksta.

Fotografije: HBO