Pregled bioskopskog repertoara: Za svakog po nešto, a pre svega za hororljupce

Karijera Džordana Pila je u velikom usponu. Nekada prevashodno poznat kao komičar, Pil je pažnju javnosti skrenuo hororom Beži! (Get Out) koji je na iznenađenje mnogih pre dve godine postao veliki bioskopski hit i dobio Oskara za najbolji originalni scenario. Po meni, ovaj je uspeh bio nezaslužen, ali je, srećom, Pil svojom sledećom režijom pokazao da sva ta pompa oko njega nije „bez đavla“. Mi (Us) je horor-alegorija o strahu od drugog, film koji je u svoje prve 2/3 veoma dobar slešer. Alegorija se u završnoj trećini previše ogoljuje, te ponuđeno objašnjenje pojave ubilački nastrojenih dvojnika deluje prilično budalasto. Na sreću po Pila, u celini gledano, ovo je sasvim zadovoljavajući film, na trenutke istinski strašan i napet. Lupita Njongo je izvanredna u dvostrukoj ulozi, a isto se može reći i za Elizabet Mos koja je ovde ostvarila epizodu za pamćenje. Pil je trenutno producent i prezenter nove Zone sumraka, a uspeh kod kritike je ostvarila i njegov web-serija Weird City.  Nezaustavljiv čovek, nema šta. Ocena: 3+.

U bioskope je stigao i Helboj (Hellboy), nova filmska verzija kultnog stripa Majka Minjole. Umesto da su dopustili Giljermu del Toru da završi planiranu trilogiju (Meksikanac je 2004. i 2008. režirao dva hvaljena filma o ovom antijunaku, a sa sjajnim Ronom Perlmanom u naslovnoj ulozi), novi film predstavlja novi početak. Crvenog rmpaliju sa potkresanim rogovima ovoga puta tumači Dejvid Harbur, poznat kao šerif Hoper iz hit serije Čudnije stvari. Harbur je sasvim dobar, ali nije Perlman. Kao što ni Nil Maršal, reditelj novog filma, nije Del Toro. Treći filmski Helboj obiluje akcijom, specijalnim efektima, čudovištima i krvoliptanjem, ali sve te silne vratolomije ubrzo postaju zamorne, a i primetno je da se kuburilo sa budžetom (film je sniman u Bugarskoj koja „glumi“ Englesku). Istina, tu je Mila Jovović sa dubokim dekolteom, mada ni njeno prisustvo ne može da otera dosadu. Priča se da je Maršal imao ozbiljne sukobe sa producentima tokom snimanja, te da je njegova vizija kompromitovana u postprodukciji, što, imajući u vidu završen film, deluje verodostojno. Ocena: 2.

Treći film u nizu je još jedan horor. Zasnovano na klasičnom romanu strave, novo Groblje kućnih ljubimaca (Pet Sematary) pruža svež pogled na staru, dobro poznatu Kingovu priču. Izmene u novoj verziji su dobrodošle, imajući u vidu da su osmišljene sa pažnjom i finesom, a u duhu Kingove proze. Rediteljski dvojac koji sačinjavaju Kevin Kolš i Denis Vidmjer očigledno zna šta radi, pa ova adaptacija ima šta da ponudi, zapravo je zbirno čak i superiornija u odnosu na prvu filmsku verziju koju je 1989. potpisala Meri Lambert. Novo Groblje kućnih ljubimaca se izdvaja iz mora nepotrebnih filmskih prerada kojima smo prosto zatrpani tokom prethodnih deset i više godina, što zbog pametnih izmena u odnosu na roman/prvi film, što zbog režije pomenutog dvojca i glume udarne četvorke koju sačinjavaju Džejson Klark, Džon Litgou, Ejmi Seimec i devojčica Žete Lorens. Prvih sat je nešto sporije, ali poslednja trećina pruža potrebnu horor infuziju. Za veliko platno. Ocena: 4-.

A sada, jedan ne-horor u ovom pregledu. Mada, kada malo bolje razmislim, Hotel Mumbaj (Hotel Mumbai) je najstrašniji film sa ove liste – i to zato što je, za razliku od prva tri, zasnovan na istinitom događaju. Film Australijanca Entonija Marasa se bavi terorističkom napadom iz 2008. godine, kada su muslimanski ektremisti udarili na nekoliko lokacija u Mumbaju, pritom ubivši gotovo 200 ljudi. Jedna od meta terorista je bila i čuvena „Palata Tadž Mahal“, luksuzni hotel u kome su odsedali oni najbogatiji. Priča filma većim delom prati napad i opsadu hotela, a zlosrećne goste i osoblje glume Dev Patel, Nazanin Bonijadi, Armi Hamer, Džejson Ajzaks… Dobra je to podela, a dobar je i film u celini. Naravno, filmska dramatizacija jednog ovako tragičnog događa se uvek može doživeti i kao eksploatacijska, što Hotel Mumbaj  jednim delom i jeste (od toga se ne može pobeći), mada se mora naglasiti da se veoma pazilo da se ne pređe granica dobrog ukusa. A to nije bilo lako, imajući u vidu krvoločnost napadača koji su goste i osoblje danima progonili po hotelu i likvidirali ih hicima iz automatskog oružja. Hotel Mumbaj je svojevrsni spomenik žrtvama i ljudskoj hrabrosti. Da se ne zaboravi. Ocena: 4.

https://www.youtube.com/watch?v=gVQpbp54ljA

Poslednji u nizu je najsvežiji naslov na repertoaru: film Arktik (Arctic), rediteljski debi Džoa Penje. Kao i Hotel Mumbaj i ovaj film je prikazan na FEST-u, a njegov dolazak na redovan repertoar pozdravljam pošto se radi o zaista kvalitetnom ostvarenju. Zaplet je veoma jednostavan: Mads Mikelsen glumi čoveka čiji avion pada negde u arktičkom prostranstvu, na ko zna koliko stotina kilometara udaljenosti od prvih znakova civilizacije. Naš junak preživljava pad, ali borba za život tek predstoji… Arktik je priča o preživljavanju i beloj smrti, sa Mikelsenom u svakom kadru. Danski glumac je izjavio da mu je ovo bilo najteže snimanje u životu, što i ne čudi imajući u vidu šta je sve morao da preživi da bi otelotvorio povereni mu lik. Dijaloga je malo, a u filmu postoje samo dve uloge, od kojih je jedna veoma pasivna/svedena (više ne smem da otkrivam, kako ne bih pokvario uživanje u filmu onima koji ga još nisu gledali). A tu je i medved. Veliki beli polarni medved. Imajući u vidu krajnje svedenu postavku, Penjin film je iznenađujuće uzbudljiv, dobrog ritma i odgovarajuće dužine (98 minuta). Film je premijerno prikazna na Kanskom festivalu, nakon čega je imao uspešan bioskopski život širom sveta. Ako ga niste pogledali na FEST-u, sada je vreme da to ispravite. Ocena: 4.