Priča o legendarnoj pesmi iz najdirljivije scene u filmu “Love Actually”

Kultni britanski romantični film “Love Actually” prepun je dirljivih scena, a jedna od njih mnogima je izmamila suze.

Uoči Božića, Karen (Ema Tompson) u jakni svog supruga pronalazi ogrlicu i pretpostavi da je to njen božićni poklon. Međutim, kada dođe trenutak za otvaranje poklona, Karen od supruga dobija CD Džoni Mičel, svoje najdraže muzičarke. Tada shvata da ogrlica nije bila za nju nego za drugu ženu, piše Zadovoljna.hr.

Karen tada odlazi u spavaću sobu i plače uz zvukove pesme “Both Sides, Now” koja je uz fantastičnu glumu Eme Tompson jedan od razloga zbog kog je teško ne pustiti suzu tokom ove scene u svima omiljenom prazničnom filmu.

Pesma legendarne kanadske kantautorke nastala je 1966. godine.

“Čitala sam knjigu Saula Beloua ‘Henderson the Rain King’ u avionu. Na početku knjige lik Hendersona takođe leti avionom. Na putu je za Afriku i pogleda prema dole i ugleda oblake. Pustila sam knjigu, pogledala kroz prozor, takođe ugledala oblake i odmah počela da pišem pesmu. Nisam ni pomišljala da će postati toliko popularna”, ispričala je Džoni jednom prilikom.

Pesmu je prvo snimila pevačica Džudi Kolins, a onda ju je 1969. godine Džoni uvrstila i na svoj album “Clouds”. Tokom godina doživela je mnoge obrade, ali najviše se pamti ona koju je napravila Džoni.

Naime, 2000. godine snimila je konceptualni album s obradama brojnih klasika drugih izvođača, a na njega je uvrstila i svoju pesmu “Both Sides, Now” po kojoj je album dobio ime. Upravo taj album Hari (Alan Rikman) poklanja Karen.

Zahvaljujući pojavljivanju pesme u filmu “Love Actually” iz 2003. godine, jedna od najboljih kantautorki 20. veka osvojila je novu generaciju fanova.

“Ne mogu da verujem da je još uvek slušaš”, kaže Hari Karen dok u pozadini svira njena pesma “River”. Karen mu na to spremno odgovara: “Volim je, a prava ljubav traje večno. Džoni Mičel je žena koja je tvoju hladnu suprugu Engleskinju naučila kako da oseća”.

A emocija ne nedostaje u trenutku kada Karen na kraju zaplače u svojoj sobi, svesna toga da u životu njenog supruga postoji druga žena.

Stihovi Džoni Mičel i melanholična melodija savršena su zvučna kulisa suzama prevarene žene. U pesmi kantautorka preispituje životne iluzije i slikovito opisuje kako nas život natera da sve sagledamo iz različitih perspektiva.

Tako u njenoj viziji oblaci na početku izgledaju kao kosa anđela, dvorci od sladoleda u vazduhu i kanjoni od perja, ali kasnije samo smetaju suncu i padaju po svima. Toliko sam toga mogla da napravim, ali oblaci su mi stali na put, peva Džoni i zaključuje kako zapravo uopšte ne poznaje oblake, ali ni ljubav ni život.