Prikaz filma „Poslednji dvoboj“: Srednjovekovni #MeToo sa stilom
Veteran Ridli Skot je zaista neumoran. Ove godine u bioskopima ima čak dve nove režije: prva je istorijski spektakl Poslednji dvoboj (The Last Duel), o kojoj će i biti reči u ovom tekstu, dok se druga, film Gučijevi sa Lejdi Gagom i Adamom Drajverom u glavnim ulogama, u bioskopima očekuje krajem novembra. Oba ova ostvarenja su zasnovana na istinitim događajima i sudskim procesima, i oba su smeštena u prošlost – prvo u XIV vek, a drugo u poslednju deceniju XX veka.
Radnja Poslednjeg dvoboja odigrava se u srednjovekovnoj Francuskoj i bavi se čuvenim suđenjem i dvobojem koji su u to vreme izazvali veliku senzaciju. Naime, vitez Žan de Karuž (u filmu ga tumači Met Dejmon, Skotov provereni glavni glumac iz Marsovca) je optužio velmožu Žaka le Grija (vižljasti Adam Drajver i novi Skotov miljenik) za silovanje svoje supruge Margerite (Džodi Komer, do sada najpoznatija po ulozi Vilanel u seriji Ubiti Iv, kao i po skorašnjoj akcionoj SF komediji Glavni heroj).
Sud odlučuje da se spor razreši dvobojem do smrti, kako bi „Bog odlučio koji je od njih dvojice u pravu“. U slučaju da pogine De Karuž, te se time „dokaže da silovanja nije bilo“, njegova žena će biti spaljena na lomači zbog „lažnog svedočenja“. Nezgodna situacija, nema šta.
Iskreno, nakon odgledanog trejlera, Poslednji duel mi se nije učinio kao previše zanimljiv, pa sam se dugo premišljao da li da novu režiju Ridlija Skota uopšte i pogledam na velikom platnu. Srećom, otišao sam u bioskop i bio prijatno iznenađen. Poslednji duel je, naime, jedan od najboljih filmova 2021. godine, ostvarenje kakvih nema puno u holivudskoj ponudi – film namenjen zreloj, zahtevnijoj publici.
Ridli Skot snima u kontinuitetu još od 1977. godine, a karijeru je baš i započeo Dvobojem do istrebljenja, tako da je sa novim filmom na manje-više poznatoj teritoriji. U filmografiji u kojoj je bilo remek-dela (Osmi putnik, Istrebljivač, Telma i Luiz, Crna kiša…) i krupnih promašaja (Dobra godina, Robin Hud, Bela oluja, Savetnik…), a njegova aktuelna režija definitivno spada u „gornji dom“ i najbolji je Skotov film od Kruga laži (2008).
Scenario koji su napisali Nikol Holofsener, te prijatelji i česti saradnici Ben Aflek i Met Dejmon, a po knjizi Erika Džegera (koju je kod nas nedavno objavio Vulkan), ispreda događaje ispričane iz vizura tri glavna lika. To sa sobom donosi određena ponavljanja (uz veće ili manje varijacije), što će nekom zasmetati, iako je sve to u funkciji priče.
Scenario se veoma vešto poigrava perspektivama, a Skot ume da prepozna nijanse i poentira u više navrata: Poslednji dvoboj je film o samoživim i u sebe zaljubljenim muškarcima koji koriste rđavo postavljen sistem kako bi dobili ono što žele. Žene su u XIV veku bile vlasništvo muškaraca, a porazno je što i danas, šesto i više godina kasnije, tragovi tog sistema još uvek pružaju svoje fantomske pipke.
Glumci su svi odreda veoma dobri, a posebno Džodi Komer koja je izuzetno iznijansirala povereni joj lik (Margerita viđena muškim očima nije ona ista koju vidimo u poslednjoj, najupečatljivijoj trećini filma), dok je dvoboj na kraju spektakularno režiran i u sećanje vraća Skota iz vremena Gladijatora. Drajver je kao rođen za ulogu Le Grija, dok je Aflek (ovoga puta sa svetloplavom kosom) savršen kao ljigavi grof Pjer Dalenkon. Dejmon malo luta, teško je „opipati puls“ njegovom De Karužu, mada i to odgovara rašomonskoj suštini filma.
Na sve to, Poslednji dvoboj uspeva ne samo da podseti na položaj žena u prošlosti, već i da ukaže na današnju situaciju u kojoj se žrtve silovanja plaše da progovore kako ne bi bile „spaljene na medijskoj lomači“.
Iako opisuje događaje s kraja XIV veka, Skotov film i te kako ima šta da poruči današnjoj publici. Pitanje je samo ima li dovoljno onih koji su raspoloženi da saslušaju. Katastrofalno otvaranje u američkim bioskopima i mlaki početni rezultati u Srbiji govore da Poslednji dvoboj spada u filmove koji nisu za masu, već za odbrane. To sve ovaj film ne čini manje dobrim i važnim. Naprotiv.
Fotografije: 20th Century Studios/Promo
