Prikaz: Povratnički „BH90210” / „Beverly Hills 90210”

Piše: Zoran Janković

Naime, ciljani otklon u odnosu na već viđeno i davnih dana potrošeno (u ovom milenijumu ispratili smo i potpuni rimejk, zapravo, rebut sa novom i mladom glumačkom postavom) nađen je u odluci da novi Beverly Hills 90210 bude utemeljen u priči o pokušaju prvobitnih glumačkih zvezdica da sada, u četrdesetim i pedesetim godinama života, kada su im glumačke karijere očigledno na tankom ledu, ponovo ožive projekt povampirenja tog bezvremenskog hita. BH90210 tako već od prvih minuta prve epizode (a planirano ih je samo šest u ovoj povratničkoj sezoni) dobija to ruho metatekstualnosti, serije o nastanku serije, a uz puno pažnje posvećene ličnim lomovima i lutanjima svojih aktera. Tu je naravno, podosta izmaštavanja, skraćivanja dosadnijih detalja iz tog fundusa stvarnosnog i fikcije kao takve. Već tu stižemo do prvog razloga za razumno nedvosmislenu pohvalu za kreatorski tim, budući da su se udaljili od čistog zicera i našli kakvo-takvo opravdanje za ovaj novi povratak na stare teritorije. Naravno, nema ovde govora o nekakvoj prevratničkoj inovativnosti, nema ni pokušaja da se odrešitije poigra tom novoizabranom formom. U tom smislu i ovaj novi BH90210 ostaje na sredini puta, odnosno, toj svojoj glavnotokovskoj i nepremostivoj saharinskoj biti, ali, sa druge strane, valja pozdraviti taj neusiljeni polet, relaksiranost i šarm kojih je ovde u dovoljnoj meri. Ova serija i dalje ponajpre očijuka sa starim obožavateljima i pop-kulturnim ovisnicima i nostalgičarima, jasno se držeći i izvornika i dominantnog tona prvobitne serije, gde se gotovo svi problemi daju rešiti ili barem načeti u lahorastom, bubblegum pristupu do isteka tih zadatih 40 i kusur minuta trajanja epizode.

Povremeno, tu i tamo, zaiskri i nešto promišljenije samoironije i nešto odvažnijeg humora, ali u biti, a uprkos toj novoizabranoj kosini u odnosu na polazište s kraja prošlog veka, BH90210 ostaje čedo površne benevolentnosti i ograničenog roka trajanja. Osim toga, a podno pomalo šeprtljastog melanža u vidu trilera koji se tiče junaka kao meta pomahnitalog fana ili misterioznog osvetoljubivca, zanimljivost predstavlja i suptilna hrabrost na kašičicu ili pipetu da se ova priča dotakne tereta i blagodeti večite prokrastinacije u holivudski lagodnijim krajolicama. U tom smislu, stari junaci u novim i, recimo, stvarnim ili stvarnijim životnim okolnostima dobijaju na upečatljivosti i ljudskosti, a tu je i još jedna značajna čar. I ova nova serija, koja se, između ostalog, bavi manjim ili većim užasima srednjih i navodno zrelih godina, može da ostane sigurno ukotvljena uz taj preovlađujući bezbrižan ton i šećerlemaste tegobe, koje, naravno, ispod te svoje šarene površine nude i sigurnu kuću za narcizam i zauzdanu beslovesnost.

Da ne cepidlačimo, BH90210 predstavlja zanimljiv način da se povampiri stara formula u novim produkcionim i emiterskim okolnostima, u ovom zlatnom dobu igranog sadržaja za potrebe televizijske konzumacije, i u tom pogledu zavređuje umerene ali ne i nezaslužene pohvale. Na onom fiktivnom drugom tasu ostaje narečena beslovesnost i porazna činjenica da se ogroman deo glumačkog ansambla ni posle par decenija nije u značajnjioj meri opepelio po pitanju glume. I dalje su jasno primetni repovi rutinerske glume na prvu loptu, podilaženja publici i pero-lakih rešenja, pa i iznođenog uverenja da je baš to i toliko dovoljno da zagreje srca poklonika koji, kanda, ni nisu naviknuti na više, bolje i ambicioznije. Doduše, glumačke bravure bi bole oči u ovoj beverhilsovskoj šarenici, zar ne?