Rečenice kojima nas je rasplakao Žarko Laušević: “Oni koji duboko vole nikad ne ostare, ako i umru od starosti, umru mladi.”

Žarko Laušević je bio srpski glumac koga ćemo pamtiti po mnogim filmskim ulogama ali i po citatima koje je izrekao van svojih filmova.

Za razliku od njegovih kolega čije rečenice iz filmova smo godinama prepričavali, Laušević je svoje mudre reči sastavljao u svojim knjigama. Njegove mudrosti će danas i sutra ostati iza njega.

“Godina prođe, dan nikad”

“Ako najgore je noćas, sutra može biti samo bolje”

“Moje ćutanje ne znači da ja ne znam šta ljudi govore iza mojih leđa. Moje ćutanje je samo znak da oni ne zaslužuju moj komentar”

“U dobru svi su tu, a kada dolaze teška vremena svi se sklanjaju. Izgleda, ne vole da nose teret drugih koji se ne plaća”

“Svako priča sa svojom tišinom, a tišina svašta kaže!”

“Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.”

“Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave.”

“Sve laži, sve pakosti, sva nespokojstva ovog sveta dolaze iz sumnje. Da nema sumnje ne bi bilo toliko zla.”

“Pronađi srce koje će te voleti kad si najgori i ruke koje će te čuvati kad si najslabiji.”

Porodica Žarka Lauševića je obavestila javnost da je danas, 15.11. posle kraće i teške bolesti poznati glumac preminuo.

Žarko Laušević rođen je 19. januara 1960. u Cetinju. Bio je srpski i crnogorski filmski i televizijski glumac.

Žarko je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu Progon. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos. Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Dana 31. jula 1993. godine, Žarko i njegov pet godina stariji brat Branimir, zvani Mili, napadnuti su od grupe huligana u blizini podgoričkog lokala „Epl”. Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja CZ-99 usmrtio napadače Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića, dok je ovaj prilazio da se pridruži napadačima. Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva.

Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu. Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, izrečena mu je kazna od 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, pušten je na slobodu.

Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku, u SAD.

Godina prođe dan nikada je knjiga koju je Laušević objavio 2011, godine. Druga knjiga izašla je u septembru 2013.godine.