Recenzija filma „Južni vetar: Ubrzanje“ – Ide gas u pravi čas
Avramovićev Južni vetar 2: Ubrzanje je konačno stigao tamo gde i treba: pred najširi bioskopski auditorijum. Nakon svetske premijere u Puli, 19. jula 2021. godine, ovaj nestrpljivo iščekivani nastavak imao je još nekoliko festivalskih i specijalnih projekcija, uključujući i onu neuslovnu u Vrnjačkoj Banji, ali je zvanična distribucija počela nedavno, 4. novembra, čini se baš u pravom trenutku, a imajući u vidu da je željna publika pohrlila da na velikom platnu iskusi novu avanturu Petra Maraša i kompanije (prvi podaci govore da je novi film Miloša Avramovića za prva četiri dana prikazivanja već pogledalo više od 100.000 bioskopskih posetilaca u Srbiji – što je zaista impozantna brojka).
Nastavci nisu česti u srpskoj kinematografiji, ali je uspeh prvog Južnog vetra (2018) bio toliko veliki da je svima veoma brzo postalo jasno da se priča o Petru Marašu neće završiti na jednom filmu. Miloš Avramović i scenarista Petar Mihajlović zasukali su rukave i početkom 2020. godine nas počastili istoimenom televizijskom serijom koja je donela nastavak priče o Maraševom usponu (četiri epizode skrojene od materijala snimljenog za prvi film + deset sasvim novih epizoda u kojima su uvedeni i neki od likova koji su sada i deo Ubrzanja – kao, na primer, Drka Mladena Sovilja i inspektor Tankosić Radovana Vujovića).
Mitologija je serijom znatno proširena, a novi film se direktno nastavlja na ono što smo do sada imali prilike da vidimo. Iako se može gledati i bez predzanja, Ubrzanje ipak najbolje fercera ako ga prihvatimo kao deo tekuće sage. Avramović i ekipa računaju da njihovi gledaoci dobro poznaju prvi Južni vetar i seriju, tako da je novi film prevashodno najnovije poglavlje u narativno mnogo široj i razgranatijoj priči.
Još je poster za Ubrzanje najavio da će u novom filmu Petrov brat, Nenad Maraš, imati više prostora nego ranije. Na posteru se, pored favorita Petra Maraša (Miloš Biković) i Marka Baće (Miodrag Radonjić), nalazi i „mali Maraš“ (Luka Grbić) koji, zaista, ovoga puta dobija veoma važno, možda čak i ključno mesto. Nenadovo nezadovoljstvo životom u senci brata i želja da se dokaže i pokaže u kriminogenom miljeu su glavni pokretači radnje u novom filmu.
Na početku Ubrzanja, Petar Maraš je na „vrhu sveta“ – zahvaljujući dogovoru sa Crvenim (Aleksandar Berček) i eliminaciji konkurencije, Maraš je sada neprikosnoveni vođa srpskog podzemlja i novostečenu poziciju koristi kako bi proširio posao i vratio se u okvire zakona. Njegova ljubavna veza sa Sofijom (Jovana Stojiljković) je konačno skladna i srećna, a uz to je izgladio odnose sa najboljim prijateljem Baćom i bivšim šefom Carem (Predrag Miki Manojlović).
Ali, sveopštu idilu kvari Nenadova ishitrena odluka da sa pajtašem Muretom (Nenad Heraković) ode u Bugarsku kako bi nabavio drogu koju će na svoju ruku rasturati u Srbiji. Junoša, naravno, upada u veliku nevolju, pa je na starijem bratu da, uz pomoć vernog Baće, spase šta se spasiti može.
Južni vetar 2: Ubrzanje zaslužuje veliku pohvalu zato što su Avramović i ekipa odlučili da gledaocima ponude nešto novo, nešto što do sada nisu videli u okviru ovog serijala. Dok su prvi film i prva sezona serije doneli urbane beogradske priče, kriminalističku hroniku sa diskretnim primesama Paklenih ulica, Ubrzanje je nadahnuto filmovima o kidnapovanjima i spašavanjima u maniru sada već klasičnog akcionog trilera 96 sati, a glavnica radnje je smeštena u ruralne delove Bugarske, daleko od gradske vreve.
Maraš je, naravno, izuzetno motivisan da spase zabludelog mlađeg brata, s tim da to, ispostaviće se, neće biti nimalo lako – izazovi su brojni i Bugarska krije mnoge opasnosti. Nakon prelaska granice, nekih pola sata od početka filma, počinje akcija i napetost, praktično, ne popušta do samog kraja: scene auto-potera i vatrenih obračuna su veoma dobro sprovedene u delo, a posebnu pohvalu zaslužuje akcioni segment u seoskom narkomanskom skvotu koji, pored pirotehnike i efektnih komičnih ukrasa (ah, taj beli konj!), nudi i snažnu emociju tokom konačnog sukoba likova koje tumače bugarski glumci Zahari Baharov (Zift, Na tajnom zadatku) i Mak Marinov.
Južni vetar 2: Ubrzanje je u produkcionom pogledu jedan od najkompetentnijih srpskih filmova u XXI veku: ništa u njemu ne manjka i svaki segment je na zavisnom nivou, što nije bio lak zadatak imajući u vidu zacrtanu ambicioznost. Iako još nismo dosegli produkcioni nivo Francuza i Španaca, Ubrzanje donosi veoma važan iskorak u pravom smeru i dokaz je da i Srbi umeju da snime kvalitetne akcijaše, te da prvi Južni vetar nije slučajnost ili puki sticaj srećnih okolnosti.
Glumačka podela je uigrana i raspoložena, sa Bikovićem i Radonjićem sa kojima nema greške, te nizom izuzetno pojavnih i upečatljivih bugarskih glumaca koje predvode Baharov i Marijan Valev.
Treba pohvaliti i to što je divnoj Jovani Stojiljković omogućeno da „razigra“ svoju Sofiju, pa i nauštrb uverljivosti (Sofijin upad sa pištoljem u hotel „Jugoslavija“ je nešto što se nikako ne uklapa sa dosadašnjim razvojem ovog lika – ali filmu daje dodatnu dinamiku i stvara priliku da mlada glumica i Aleksandar Berček dobiju zajedničku scenu), dok od novih lica, pored pomenutih Bugara, posebnu pohvalu zaslužuju stameni Heraković (najbolja uloga u njegovog dosadašnjoj karijeri) i ljupka Anastazija Everal, britansko-ruska glumica na početku karijere koja glumi Nikolinu devojku Eli i koju ćemo, ako sve bude po planu, dogodine gledati i u povratničkom filmu Slobodana Šijana Budi Bog s nama.
Što se mojih zamerki tiče, jedna od njih je ritam. Prvih pola sata filma je presporo i pretrpano ekspozicijom, sa pojednim delovima koji su, očigledno, samo nagoveštaji za ono što nas čeka u drugoj sezoni serije koja će se nastaviti na priču Ubrzanja (Maraševe posete istočnoj Srbiji i Hrvatskoj), te, nešto kasnije, a dato paraleno sa događajima u Bugarskoj, ne baš najuverljivije suočavanje Cara i Sofije sa Crvenim.
Ipak, ove scenarističke odluke imaju opravdanje i razlog – Avramović i Mihajlović su Ubrzanje postavili tako da bude deo serijala koji traje i koji se tek zahuktava, pa tek onda kao samostalni film. Čak i otvoreni kraj Ubrzanja je jasan znak da je priča daleko od zavšene, te da su Maraševe avanture tek negde na polovini.
Prvi Južni vetar je bio mnogo zaokruženiji i kompaktniji, ali tada se nije jasno znalo da će biti nastavaka. Sada, kada je to izvesno, primetna je ta „priprema terena“ za ono što će doći, kao i nastojanje da prostor dobiju i postojeći likovi koji suštinski nemaju nikakve veze sa glavnim zapletom novog filma, ali koji su bitni za serijal u celini i koje publika voli (kao, na primer, Kapućino u tumačenju Aleksandra Gligorića).
Ipak, od svega pomenutog mi je najviše zasmetala iznenadna promena suštine lika Nenada Maraša koji je od finog, razumnog i simpatičnog momka postao odbojan nervčik željan uspona u podzemlju, s tim da mi je jasno da bez te „metamorfoze“ ne bi bilo ni Ubrzanja u ovom obliku u kome ga danas gledamo – neprilika u koju je upao Nenad je nešto što bismo očekivali da zadesi Carevog sina, ali je svakako efektnije i logičnije što je meta otmičara brat glavnog junaka – tako su ulozi veći, pa samim tim i uzbuđenje i ubrzanje.
Južni vetar 2: Ubrzanje je film pravljen za široku publiku, ali sa stilom i autorskim pečatom. Srpskim bioskopima su potrebni ovakvi filmovi, dopadljivi i domaćinski izrađeni, filmovi koji će vratiti veru u srpski film i „namamiti“ publiku u bioskope.
Gledano u tom ključu – novi Avramovićev film je pun pogodak, a kada se tome doda i činjenica da nastavak nije tek puka prerada uspešnog izvornika (što je, avaj, čest slučaj u serijalima), već da donosi nadogradnju i proširenje, a uz to i vidno ambiciozniju produkciju i pomeranje granica u pravcu evropskih/svetskih uzora i ciljeva, pred sobom imamo naslov koji zaslužuje puno poštovanje. Noga je i dalje na papučici za gas, a vožnja, bez obzira na poneku neravninu na putu, prija. Jedva čekam da vidim šta se krije iza sledeće krivine.
Fotografije: Nemanja Miščević/Promo