Serija koja je samo posle par dana ušla u istoriju, ali postavlja se pitanje, da li uopšte vredi
Nova Netfliksova serija je za samo par dana ušla u trending, ali i istoriju, jer je dospela u Ginisovu knjigu rekorda zbog najvećeg broja “jump-scare”, odnosno šok scena u jednoj epizodi. Međutim, kad se odmaknemo od svog tog nagomilanog cimanja, da li serija uopšte valja.
The Midnight Club je nova saradnja Majka Flanagana i Netfliksa, nakon velikog hita The Haunting of Hill House, ali i dobro ocenjenog i hvaljenog Midnight Mass. Nova priča je smeštena u bolnicu za decu sa neizlečivim bolestima. Već u prvoj epizodi serije Flanagan je ukomponovao čak 21 “jump-scare” scenu, što je najviše u istoriji. Sam autor kaže da nije obožavalac takvih scena, ali je preterivanjem ovog puta želeo da pošalje poruku onima koji te scene vole.
“Pomislio sam – ok, odradićemo ih sve odjednom pa će, ako to učinimo kako treba, takve scene postati besmislene do kraja serije. Niko više neće hteti da ih gleda. Ali to se nije dogodilo. Sad ih samo traže još više”, rekao je za američke medije na uručenju priznanja.
Sa druge strane, pošto smo pogledali nekoliko epizoda ove serije, možda se iza priče o najviše horor cimanja krije i to da ovu seriju ništa drugo kod publike ne bi ni moglo da proda. U deset epizoda, serija se fokusira na grupu smrtno bolesnih tinejdžera, a glavni lik Ilonka, tinejdžerka kojoj je dijagnostikovan rak štitne žlezde, odlazi u bolnicu sa namerom da se pomiri sa svojom neminovnom smrću. Tamo, mladi se sastaju u ponoć da pričaju jedni drugima strašne priče. U njihovim pričama nalazimo odraze njih samih dok izmišljaju duhove, veštice i serijske ubice za svoje prijatelje uz šolju vina. Inače, priče koje pričaju su mini adaptacije drugih Pikeovih romana, autora po čijem je delu cela serija i zamišljena.
Međutim, interesantna premisa vrlo brzo postane monotona. Štaviše, ono što je počelo kao pametno istraživanje smrtnosti ubrzo se pretvara u tmurnu priču ispresecanu zaboravnim horor pričama i predvidljivim strahovima.
Dosadašnja Flanaganova stručnost u razvijanju ljudskih emocija na vrhuncu horora i natprirodne ekstravagancije ne odražava se u The Midnight Club. Finale sezone, međutim, ostavlja dovoljno prostora za drugu sezonu. Može se nadati da će to iskoristiti da spase celu priču.
Naslovna fotografija: Netflix Promo
