Šta da gledate posle „Vriska“? Najbolji meta-horori

Nakon više od deset godina čekanja, franšiza Vrisak dobila je svoj peti deo, koji je trenutno u bioskopima. To je prvi film koji nije režirao Ves Krejven, ali koji i dalje donosi dosta toga što su fanovi očekivali, pre svega gomilu referenci na taj i druge serijale.

Ako ste već pogledali peti Vrisak i pitate se koji još horor filmovi imaju meta element, odnosno bave se celim žanrom i njegovim postulatima, imamo pet preporuka za vas.

Wes Craven’s New Nightmare (1994)

Gorepomenuti Ves Krejven ovde je briljirao, jer nije u pitanju samo puki nastavak serijala Strava u Ulici brestova, već ostvarenje koje pomalo izvrće postulate žanra. Naime, u ovom filmu, Fredi Kruger napada stvaran svet, a ne samo onaj u snovima, i to svet u kome postoje drugi filmovi iz ovog serijala, kojih je i on sam svestan. Mnoga poznata lica Holivuda pojavljuju se glumeći sebe, jer cela industrija pokušava da zaustavi Fredija u stvarnom svetu.

The Cabin in the Woods (2011)

Ono što je posebno u vezi sa ovim filmom je što on istovremeno predstava satiru i parodiju svih mogućih horora, ali i ljubavno pismo ovom žanru, odnosno dobar žanrovski film. Premisa je tipična i obuhvata grupu studenata koji odlaze u kolibu u šumi gde se susreću sa raznim užasima, ali to uopšte nije klasična priča. Samoreferentnost i preterivanje su tu namerno istaknuti.

Funny Games (2007)

Zanimljivo je da je ovde u pitanju rimejk filma koji je radio isti reditelj. Mihael Haneke je u svom trileru iz 1997. doneo intrigantnu i nasilnu priču, a onda 2007. odlučio da sam napravi novu verziju, snimanu maltene kadar po kadar istovetno, samo sa mnogo više nasilja i krvi. Kaže da mu je tada bilo dosta nasilja u medijiima i u Holivudu i da je namerno želeo da napravi nepotrebno nasilan film kao komentar na holivudsku zavisnost od preterivanja.

Peeping Tom (1960)

Još jedan film koji govori o opsednutost nasiljem u filmovima, a koji komentariše i one koji to vole da gledaju. Radnja prati ubicu koji voli da zabeleži poslednje trenutke svojih žrtava, žena, kako bi mu ostali njihovi izrazi užasa. To je osvrt na sve one koji koriste nasilje u svojim filmovima, a naročito na Alfreda Hičkoka, od koga je „pozajmljeno“ nekoliko kadrova, a koji je takođe bio opsednut ženama.

Tucker and Dave vs. Evil (2010)

Ova horor komedija je još jedan omaž žanru, namenjena ljubiteljima horora koji će prepoznati sve brojne reference. Radnja prati dva seljaka koji odlaze na odmor, gde grupa studenata pomisli da su oni serijske ubice, a odatle sve kreće naopako, krvavo i smešno.

Izvor: Indie Wire

Naslovna fotografija: Paramount Pictures