„Station Eleven“ – postapokaliptična serija koja pruža nadu
Otkako je krenula pandemija virusa covid-19, koja sad već polako ali sigurno ulazi u treću godinu, ljudi su tražili najrazličitije sadržaje kako bi zaokupili misli i odvratili ih od vesti i naučnih prognoza. Tako je usledilo takoreći zlatno doba za striming servise, koji i dalje nastavljaju da, manje ili više uspešno, štancuju gomilu serijskog programa na najrazličitije teme.
Jedna od tema za koju se ne bismo opkladili da će delovati privlačno je virus, odnosno pandemija i postapokaliptični scenario. Međutim, još na početku pandemije neverovatnu popularnost dostigao je raniji film Stivena Soderberga Contagion, koji je dokazao da su ljudi sada možda i otvoreniji za ovakve izmaštane scenarije, a koji su donekle slični sa stvarnošću. A sada je u vrh liste serija o kojima se puno razgovara dospela još jedna koja ima veze sa virusom – Station Eleven.
U pitanju je mini-serija koja predstavlja adaptaciju istoimenog romana Emili Sent Džon Mandel iz 2014. godine, a koja se bavi virusom koji ubija veći deo svetske populacije i načinom na koji ljudi ponovo grade civilizaciju dvadeset godina kasnije. Ta knjiga iznenadno je dobila na popularnosti sa pojavom korona virusa, iako je sama autorka izjavila da joj „deluje suludo da bi iko želeo da čita o tome tokom pandemije“.
Kada malo premotamo unapred, dolazimo do istoimene mini-serije od 10 epizoda, čije emitovanje se završilo nedavno. Scenario je za mali ekran iz knjige adaptirao Patrik Somervil, koji je takođe bio scenarista serije The Leftovers, još jedne koja se bavi kolapsom civilizacije i smanjenjem globalne populacije. Baš poput nje, i nova serija dobila je dobre kritike, a još uvek raste gledanost, jer su mnogi čekali da budu dostupne sve epizode na striming servisu HBO Max.
Radnja serije prati Kirsten u dve vremenske linije – kao dete glumicu koja ostaje siroče usled virusa (sadašnjost) i kao performerku u umetničkoj trupi u Čikagu (dvadeset godina u budućnosti). Odrasla Kirsten putuje od naselja do naselja i izvodi muziku i Šekspirove drame preživelima, uz moto „Nije dovoljno samo preživeti“.
Gledamo obe vremenske linije, dok se Kirsten bori za budućnost, odnosno priseća bolne prošlosti, a naročito Dživana i Frenka, braće koja su joj pomogla kada je pandemija započela. Isto se često vraća grafičkom romanu pod nazivom Station Eleven, koji je obožavala kao dete, a koji se ispostavlja važnim za svet u budućnosti jer svi likovi koje srećemo imaju neke veze sa njim. Sve ovo otkriva se postepeno i serija drži pažnju od prve do poslednje epizode.
Radnja prošlosti ima dosta sličnosti sa 2020. godinom i početkom pandemije korona virusa – od opustošenih supermarketa, prizemljenih aviona i praznih gradova do porasta kreativnosti i traženja nove svrhe u umetnosti i uveseljavanju drugih ljudi. Radnja u budućnosti dosta se razlikuje od naše trenutne situacije, jer predstavlja jedan novi svet sa svim posledicama vremenskog razmaka od dvadeset godina.
Međutim, zaključak je ovde optimističan i dokazuje da se civilizacija može ponovo izgraditi od nule i da, čak i u ekstremnim situacijama, ljudi umeju da se snađu uz pomoć umetnosti. Iako je autorki romana neprijatno što je on doživeo ovakvu popularnost i serijsku adaptaciju usled stvarne pandemije, treba ipak uzeti u obzir da slika jednu optimističnu viziju koja nam svima treba, pa makar bilo to samo na malom ekranu.
Izvor: New Scientist
Fotografije: HBO Max
