Taman smo se zagrejali, i sad se ‘ladimo do 2024: šta smo voleli, a šta nas je baš nerviralo u prvoj sezoni “Kuće zmaja”

Deset epizoda, nekolicina zmajeva, četiri, pet (ne)uspešnih porođaja i jedan negroni sbagliato kasnije, završila se prva sezona “Kuće zmaja”, serije koja je ušla u razgažene cipele svog prethodnika “Igre prestola” i na čiju se popularnost vozila prethodnih nedelja.

Ova poslednja, deseta epizoda je bila najbolji pokazatelj cele prethodne, pogledane sezone, odnosno svega onoga što nas je nerviralo ali i onoga zbog čega smo se vraćali svakog ponedeljka gledanju ove serije. Cela ova sezona je bila obećavanje, da će se nešto veliko desiti i sad znamo da hoće. Rat. Ali tek u sledećoj sezoni.

Pripovedanje ovih deset epizoda se rasteglo na nekoliko decenija, što je bilo poprilično čudno za “Game of thrones” univerzum u kom smo naviklli da “što je brzo to je i kuso” i da je potrebno da prođe nakoliko sezona da bi se izgradilo konačno mišljenje o likovima. Ovde je to išlo mnogo brže, sve što smo trebali da znamo rečeno nam je u prvoj epizodi, ko je kakav i za koga valja navijati. Princeza Renira i njena najbolja drugarica koja će joj postati maćeha, Alisent će kao u nekoj narodnoj pesmi “drugarice lažljivice” preći put od vrha do blata, da bi sad svaka sa čoporom svoje dece, bile na suprotnim stranama, nakon što je kralj Viseris umro.

Osam epizoda smo posmatrali power play dve strane koje će naslediti kralja, koji je krenuo da se polako raspada već u prvoj epizodi sa nekim čudnim ubodima i gnojevima, da bi do kraja izgledao kao sjajna horor maska za predstojeću Noć veštica. Nameštanja, ugovori, brakovi, sva moguća politikanstva, probali su da gurnu “Kuću zmaja” u neki drugi, dramski pravac (čula su se na početku emitovanja i poređenja sa ipak mnogo superiornijom HBO serijom “Succession”), da bi nakon smrti Viserisa, videli podelu dva tabora (gde je svaki tabor dobio svoju epizodu) nakon čega nas ipak samo čeka dobro staro krvoproliće.

Jedini lik koji je zaista intrigirao gledaoce svih 10 epizoda i zgražavao ih, ali koga su bezobzira na sve nastavili da vole je Demon Targerijen. Ovo poslednje sa voljenjem možda najviše ide na ruku uvek harizmatičnom Met Smitu. Međutim, Demon je zbog ovih vremenskih preskoka možda i najviše izgubio na uverljivosti, s obzirom da ga u prvim epizodama vidimo kao potencijalnu pretnju bratu za vlast i vagabunda koji vreme provodi po javnim kućama, a da ne pominjemo i kako je rođenu ženu hladnokrvno ubio, da bi nakon jednog vremenskog preskoka ga videli kao dobrog muža i oca, da bi sledećim skokom bio srećno oženjen za svoju nećaku (to je Game of thrones, naravno da ima incesta) u politčkom braku, osnažio svoje pozicije. Da li to što znamo o njemu iz prvih epizoda će se pokazati kao bitno u kasnijim epizodama, ili je to samo igranje sa publikom gde je ponovo teramo da voli moralno sivog lika, kao u bezbroj slučajava iz Igre prestola? Ko zna!?

Na kraju, u malopre pomenutom čoporu dece, naravno da je Alisent izrađala sve negativca do negativca koji su opasni borci, a Renira fino vaspitanu decu koja se sapliću kad hodaju, i naravno da je sukob te dece već doveo do začetka rata, koji će povesti Reniru u besnu osvetu. Oko cela sezone obigrava legenda o princu koji će doći i legenda o vatri i ledu, za koju znamo da će se ispuniti za nekih 200-tinjak godina što nažalost popričino obesmišlava celu ovu priču, jer na kraju, džabe se cimaju svi ovi ljudi, kad znamo da pre Džona Snoua, Deneris, njihovog ujedinjavanja a naposletku i razjedinjavanja, sve ovo nije mnogo bitno i da su oni samo mala crna slova iz istorije jedne mnogo veće priče.

Zbog svega toga, ova sezona i ceo ovaj projekat je možda bilo bolje tretirati kao “one season event”, u kom će ljudi i fanovi koji ne mogu bez ovog univerzuma, dobiti još jednu dozu svog fiksa zmajevima, dok im HBO ne priredi još neki od najavljenih mali milion drugih “prequel” nastavaka. Ovako, “Kuća zmaja” ulazi na teren u kom ćemo videti još epizoda bespoštedne borbe, krvi i obrta, gde na jednog poginulog negativca, dobijamo i dva mrtva favorita fanova, sve ono što nas je “GoT” već naučio. Plašim se samo da na na tom terenu, na kom je već prethodnik izdominirao (dal’ na kvalitetan, ili samo visokobudžetan i popularniji način, na vama je odlučite u kom ste taboru) “Kuća zmaja” nema šta da traži.

Za kraj, ako ništa drugo, jedna od pozitivnijih strana ovakvih globalnih televizijskih iventova je to što svi gledamo, i onda svi prave uvek zabavne mimove koje svi možemo da razumemo. Neke od najboljih koji su obeležili poslednju epizodu ste videli u ovom tekstu.

Naslovna fotografija: Hbo Max Promo