„Terminator”: 40 godina zastrašujuće vizije o pobunjenoj veštačkoj inteligenciji
Ta čuvena 1984. godina, koju je najavljivao još Džordž Orvel tri i po decenije ranije, donela nam je pop-kulturni fenomen pod nazivom „Terminator”, koji se i dan-danas često pominje.
Istina, možda ne u tom prvobitnom kontekstu, ali to je reč koju znaju mnogi, koja označava nešto strašno, nezaustavljivo i naprosto neljudsko.
A baš to je i bio naslovni lik u tumačenju Arnolda Švarcenegera, za koga je svet upravo čuo zbog „Konana” i koji je nakon mišićavog varvarina postao ubilačka mašina.
U simptomatičnoj godini, 29-godišnja „propalica” pod imenom Džejms Kameron, kako je sebe opisivao u tom periodu, napravila je nešto što će ga probiti do zvezda.
Navodno, snimajući svoj prvi film „Pirana 2″, Kameron je imao čudan san o metalnoj mašini za ubijanje, što je iskoristio za pisanje scenarija ovog filma.
Međutim, kasnije je nastupila kontroverza zbog prevelike sličnosti priče sa jednom epizodom serije „Na granici mogućeg” koju je pisao Harlan Elison, zbog čega je studio morao da mu isplati nepoznatu sumu novca.
A priča inače prati kiborga ubicu, kog su mašine poslale iz 2029. u 1984. godinu da bi ubio Saru Konor pre nego što rodi sina Džona, koji će u budućnosti dići bunu protiv njih.
Istovremeno, vojnik pod imenom Kajl Ris takođe stiže iz budućnosti da proba da je spasi i time omogući spas čovečanstvu nakon nuklearnog rata.
A taj rat nastaje kada veštačka inteligencija Skajnet odluči da zbriše ljudski rod sa planete Zemlje i proceni da je nuklearni rat najbolji i najbrži način da to učini.
Sve ove teme tada su bile zanimljive zbog Hladnog rata i straha od takozvane „nuklearne zime” koju su predviđali ukoliko dođe do nuklearnog sukoba.
„Terminator” se i dalje dobro drži
A gledano iz današnje perspektive, mnogo je interesantnije videti koliko daleko je napredovala veštačka inteligencija i šta je sve u stanju da radi.
Iako možda neće postati samosvesna u narednih pet godina, veliko je pitanje koliko će se razviti i mnogima ovaj naučnofantastični scenario deluje sve izvesnije.
Samom filmu „Terminator” nisu predviđali veliki uspeh, ali on je uspeo da skroman budžet od 6,4 miliona dolara pretvori u zaradu na blagajnama od 78,3 miliona.
To je Kamerona pretvorilo u zvezdu u usponu, a Arnolda Švarcenegera u jednog od najtraženijih glavnih glumaca, iako je prvobitno bio na kastingu za ulogu Kajla Risa.
Studio je hteo neku veću zvezdu za glavnu ulogu, a Kameron je hteo da lik Terminatora bude neko ko će se lako uklopiti u okolinu, tihi ubica infiltrator, a ne neko ko izgleda kao Švarceneger.
Međutim, Arnold ga je oduševio kada su se sastali i tako su nastale neke od najčuvenijih sekvenci filmske jurnjave i akcije za koju mnogi kažu da i se i dan-danas dobro drži.
Film je pun akcije, pa i nasilja zbog kog je kritikovan, a naučnofantastična pozadina bila je samo osnova za ljudsku dramu koja je u stvari trebalo da bude poenta.
Prateći glavne junake koji pokušavaju da zaustave neumoljivu mašinu sa kojom nema razgovora ni razumevanja, mi se pitamo koja je cena naučnog napretka i da li je čovečanstvo vredno spašavanja.
Usput smo dobili i jednu od prvih i najvećih akcionih heroina u Sari Konor koju tumači Linda Hamilton, koja je pokazala da jaki ženski likovi i te kako mogu da budu krucijalni za priču.
Akcija se odvija po postulatima poznatim u horor i slešer filmovima, iako se ne smatra hororom, a deo radnje sa drugim Terminatorom, koji se vidi u nastavku, izostavljen je jer je Kameron verovao da tehnologija nije dovoljno napredovala da prikaže ono što je zamislio.
Napetost je tu od prvog do poslednjeg minuta i film nema trenutke prevelikog usporavanja, takoreći se mašina ne gasi nakon paljenja.
Ostvarenje je izrodilo nekoliko filmskih nastavaka, igranu seriju, stripove, romane i video igre, a nedavno nam je stigla i anime serija.
Uspeh originala uspeo je da ponovi i prevaziđe jedino nastavak, koji se sa prethodnikom nalazi na brojnim listama najboljih filma svih vremena, i to ne bez razloga.