Gledao sam novu sezonu serije “The Bear” i evo kako je ekipa nervoznih kuvara napravila sebi medveđu uslugu

Nagrađivana i “uber” popularna serija “The Bear” je isporučulia i svoju treću sezonu, a utisci su…pa…

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Jedan od mojh omiljenih bendova (ako ne i omiljeni, nisam to još odlučio sam sa sobom) je bend The National. Oni na alternativnoj sceni rade dosta dugo, ali uspešnim albumima za odabranu publiku su preskakali nivoe, ali i veličinu bina na kojima sviraju. Iako to realno nije muzika za svakoga, jer je dosta spora, zamišljena, sa brundanjem glavnog vokala Meta Beringera, bend se već nekoliko godina nalazi u situaciji da svira (sticajem čudnih okolnosti) kao hedlajner festivala pred više desetina hiljada ljudi, pritom da dobra polovina publike jedva da zna dve pesme ovog benda.

Seriji “The Bear” se nešto slično desilo, odnosno dešava. Jedna mala serija, o malim ljudima sa svakodnevnim problemima je skočila u žižu interesovanja, preskočila nekoliko nivoa popularnosti, osvojila nagrade (u kategorijama za komediju, ali to je neka druga wtf tema) i došla pred milione ljudi iako možda nije u startu bila namenjena tako velikom auditorijumu.

Da se vratim na The National. Gledao sam ovaj bend pre nekih nedelju dana na velikoj bini, i koncert su završili sa pesmom “About Today”. Ta pesma ni po kom pravilu ne bi trebalo da bude veliki hit. Vremenom je postala samo znak za raspoznavanje fanova ovog benda. U toj pesmi, naš narator gotovo da recituje stihove na teško pamtljivu melodiju, o ljubavnoj vezi koja je na svom kraju, ali i koja u svom poslednjem stihu daje nekakvu nadu da možda neće sve pući. Realno, pesma koja nije za kraj koncerta, ali koja se nalazi na setlistama benda gotovo uvek pri kraju, ili na bisu.

“The Bear” radi isto to u svim svojim sezonama, priča priču koju osećaš, razumeš, proživljavaš, a ne bindžuješ sa telefonom u rukama između dva TikTok videa. Otud će danas, više nego ikad ova serija pretrpeti “hejt” na internetu i loše kritike običnog sveta, jer se priča o besnom i rastrzanom unutrašnjem svetu jednog talentovanog kuvara i njegovih najbližih saradnika neuklapa u sliku TV sveta u kom dominiraju zmajevi, samuraju i likovi iz video igara. Ma koliko te serije bile dobre, a neke zaista jesu.

The Bear, sezona 3 – gde je zapelo?

“The Bear” je verovatno izbacio svoju najslabiju sezonu, ali i takva kakva je i dalje solidna, ali sa dosta mana, koje možda ne treba u startu odmah pripisati autorskom timu na čelu sa kreatorom Kristoferom Storerom.

Niame, FXX, producenti ove serije, su osetili da sa serijom “The Bear” imaju zlatnu koku, dok je Storer rekao još na počertku da on u sebi ima samo tri sezone ove priče. Rezultat toga je uvek neomiljeno rešenje u kom se poslednja sezona podeli na dva dela. Da, autori i produkcija su rešili da celu priču nazovu treća i četvrta sezona umesto 3A i 3B, ali poslednji kadar ove epizode u kom nam piše “to be continued”, kao i nezavršeni story arc za gotovo sve likove u ovoj sezoni nam govori da je ovo samo polovina priče.

Mnogi će prokomentarisati kako se u ovoj sezoni ništa nije desilo, ali sa druge strane kad se pa u “The Bear-u” nešto zaista desilo, kad govorimo o bitnim preokretima, zaokretima i previranjima između likova. Treća sezona kreće tamo gde nas je druga ostavila. Naši iz restorana “Međed” su nastavili da rade svako u svom pravcu, tvrdoglavo, kao muve bez glave, puni adrenalina i anksioznosti iz kojih deluje da ne mogu da se izbave.

Naš glavni kuvar Karmi (Džeremi Alan Vajt), dobio je celu prvu epizodu za sebe, gde smo uvidom u njegov mozak, i sve ona sećanja, bliska i dalja, sa kojima živi, dobili svojevrsan – Previously on The Bear, na krajnje inovativan i originalan način, tako da sve one scene koje smo (neki više puta) gledali ranije sa iskrenim uživanjem i napetošću ponovo sada možemo da vidimo iz nekog drugog ugla. Njegove početke, rad na sebi ali i uništavanje mentalnog zdravlja na kom su radili mnogi u njegovom okruženju, počev od porodice do mentora, pa do devojke koju je oterao jer kako on to za sebe misli, ne zaslužuje bolje.

Prva epizoda je jedan od vrhunaca sezone, dok ostatak, kao i sami likovi, mahnito trči, skače, lupa i udara u nekoliko pravaca, odavajući utisak da ponekad ne zna šta će sa sobom. U sezoni ćemo videti kako restoran napreduje, kako se puni, ali i kako ne zarađuje, i kako ceo taj model poslovanja utiče na ljude. Pritom svađa iz poslednje sezone Karmija i njegovog rođaka Ričija (Ebon Mis Bakarak) nije rešena, već je kriza produbljena, a ratne viljuške, ovaj, sekire se nisu smirile.

Sidni (Ajo Adebiri), mala od palube, sad kao partnerka, dobija ponudu da pređe u drugi restoran, koji će joj dati veću platu, ali i možda izvaditi iz toksične atmosfere sadašnjeg posla. Tu je i Karmijeva sestra Šugar (Ebi Eliot) koja će dobiti svoju epizodu, u kojoj se porađa i miri sa majkom (sjajna kao i uvek Džejmi LI Kertis) ali i Tina (Liza Kolon Zajas), bučna radnica koja će imati svoj showreel u kom će pokazati kako je to biti žena u kasnim četrdesetim koja mora u životu da krene ponovo od početka. Njena epizoda će biti taj emotivni vrhunac ove (polu)sezone.

Međutim, sve ove priče, nemaju kraj, osim Šugar koja bezobzira što je tek na početku majčinstva, deluje da ima mnogo bolji start sad kad je izbacila iz svog sistema problem sa majkom.

Svi likovi do kraja sezone nisu odmakli od tačke iz koje su krenuli, a sama priča deluje rastegnuto poput sira na pici, na silu, uništavajuću kompletan utisak. Da, već sam pomenuo neke od vrhunaca sezone, i ima nekih sitnih koji će nekim ljudima biti sve, dok će drugima biti potpuno nevidljivi (sjajna posveta preminulom reditelju Vilijamu Fridkinu, “New Noise” kao theme song i drugih članova familije Berzato, podsećanja na sitnice iz prethodnih sezona, iznenadna pojavljivanja poznatih glumaca u malim ulogama). Glavna glumačka trojka je i dalje tu gde smo je ostavili, na visini zadatka, a svojim ulogama ih prati i ostali deo ekipe. Jedna od najboljih stvari ove serije od prvih epizoda je to što je glumačka postava spremna da “pokida” sve pred sobom i da sa ovim likovima ispišu istoriju televizije. I to u ovoj (polu)sezoni i dalje rade.

Pa opet, nakon odgledanih 10 epizoda, javlja se onaj osećaj za koji nisam verovao da ću reći -ali, nažalost, to nije to i ovde nešto fali.

Da, lestvica je dignuta sa drugom sezonom, pa je negde i normalno da u ovim uslovima u kojima je sezona rastegnuta ne svojom voljom, ne dobaci do tih visina. Apsolutno sam siguran da ova serija ide ka pravom mestu u kojem naši glavni likovi će uspeti da pobede svoje unutrašnje demone, i odrade jedan “banebumbarovski” put u boljeg i odraslog čoveka, ali deset epizoda ove, nove (polu)sezone je samo jedan deo puta koji je nepotrebno produžen zaobilaznicom do krajnjeg cilja.