„Tiger King“ kao planetarna pomama kroz pet ključnih aduta
Iako, kao što je dobro znano, svemoćni Netflix (uostalom, baš kao i ostali viđeniji striming servisi današnjice) retko javno izlaze sa konkretnim podacima o gledanosti svojih proizvoda, kao najvedriji prolećni dan je jasno da je sedmodelna dokumentarna serija Tiger King postigla ogroman planetarni uspeh i već sada je jedan od najtraženijih Neflix-ovih proizvoda svih vremena. Tiger King je udario u žicu i onih koji slabo mare za dokumentarni izraz, a nešto ih preterano ne zanimaju ni egzotične velike mačke i američke inkarnacije grlatih i logorejičnih geaka. Evo pet mogućih ključnih aduta Tiger King-a koji su ga doveli do ovog trijumfa.
1. Život lišen dosadnih detalja
Opšte je poznato ona čuvena i znakovita Hičkokova definicija filma kao života lišenog detalja, a u slučaju serije Tiger King ta je ideja-vodilja dovedena do paroksizma. U sedam epizoda naprosto ni u najbleđim tragovima nema rutine, nema spokojne i tipske svakodnevice tihih i neznatnih civila, ovde sve naprosto pršti od nepopravljivih zlikovaca, iskrenih ekscentrika, starih mržnji, od bizarnih životnih izbora, apsurdnih situacija koji pre podsećaju na plod mašte nekog veoma visprenog filmskog scenariste… Priča o sukobu vlasnika privatnog zoološkog vrta za egzotične velike životinje iz grupe mačaka i borkinje za ljudska prava sumnjivih predistorija i upitnih pobuda ovde predstavlja hipertrofirani život – život na kub, sa sve uzavrelim strastima kao na uzavreloj plotni našeg smederevca, recimo. U tom smislu, Tiger King je ostvarenje narečene Hičkokove ambicije. Kako kažu u našim krajevima – No Sleep for the Wicked!
2. Likovi i samo likovi
S druge strane, takođe legendarnom sineasti Džonu Fordu se pripisuje izjava da je u filmu (a serije, pa bile one i dokumentarne, su zapravo filmovi drugim sredstvima, zar ne?) pripisuje se ona izjava da film čine likovi i samo likovi, jer zapleti gnjave ljude (gledaoce). Tiger King silovito i u potpunosti poentira i po tom pitanju – Džo Egzotik (Joe Exotic), glavni „junak“ ove priče je junak kakav se sreće jednom u, recimo, veku – vremešni izblajhani džiber sa tarzankom, vlasnik bizarnog zoološkog vrta, osvetoljubivo, okrutno, samoživo zlopamtilo, izrazito duhovit kozer, DIY (do-it-yourself, uradi sam) kandidat za guvernera, davnih dana autovani gej poligamističkog usmerenja, kantri trubadur koji peva tuđim glasom, beskrupulozni preduzetnik, američki sanjar na javi… Kao i posle korone u širem kontekstu, moraće nužno da dođe do redefinisanja junaka i filmskih/serijskih, bilo igranih ili dokumentarnih radova, nakon pojave Džoa Egzotika, koji ostavlja utisak iznimno zlokobne varijacije lika kakvog bi osmislio, na primer, uvek nestašni i vickasti Adam Sendler. A tu je i čitava galerija drugih osobenjaka kakve samo život ume i može da izmašta, stvori i na Zemlju posadi.
3. Intrige, spletke, nadgornjavanja…
U vezi sa prvom, ali i drugom stavkom na ovoj brzopoteznoj listi je i ovo – Tiger King, uprkos svojoj preglednoj, detaljističkoj i sasvim pitkoj naraciji, donosi izobilje pripovednih rukavaca, digresija, vrtoglavih zaokreta, nenaslućenih promena u hodu, a sve to počiva na onome što katkad prokazujemo kao primitivno, atavističko, odurno, niskostrastveno, a što je svakako privlačno i vibrantno. Tiger King je naglašeno izdašan i živopisan katalog upravo niskih strasti i svega ostalog što film može da učini istinski uzbudljivim. Zalud vam Zadruge i Parovi, pravo ludilo i istinski društveni darvinizam na delu ipak je ponajpre prisutan u sedam epizoda serije Tiger King, čiji podnaslov sve to krajnje precizno predočava. Murder, Mayhem, Madness – ubistvo, potpuni haos, ludilo. Upravo pomenuto seže do tih granica da se Tiger King iz izvesnog ugla može posmatrati i kao samoinicirana antipropaganda na temu Amerike i života u njoj – u smislu, vi, iz ostatka sveta, ostajte tamo gde ste, ovde nas ima ama baš svakakvih.
4. Pop-kulturni štih
Naravno, i to je sasvim legitiman, pa i zdravorazumski izbor kreatora, autora i producenata, Tiger King ne bi bio tako prijemčljiv i tako zavodljiv kao proizvod u celini da nije te pitkosti koja očito proističe iz potpune svesti o popularnoj kulturi kao neophodnoj glazuri čak i kada je reč o ovako čemernim pričama iz stvarnog života (kao ispalim iz fundusa nerealizovanih ideja za crnotalasovske filmove). Osim toga, i dobar deo junaka dela uz otvorenu svest o neprolazno golemom značaju pop-kulture kao moćnog zajedničkog sadržatelja i prenosnika važnih poruka i na svetskom nivou.
5. Ritam, taj ludi ritam
Uprkos zamašnoj minuitaži i ogromnom obilju materijala, Tiger King se od ostatka dokumentarističke ponude (pa i prethodnih Netflix-ovih podviga iz ovog im domena, serija Making a Murderer i Finders, Keepers) izdvaja upravo tim naglašenijim, poletnijim ritmom pripovedanja. Koji, sva je prilika proističe, upravo iz same prirode priče i srži likova. Ovo je ritam zaumnog holivudskog blokbastera vešto preveden u kontekst dokumentarne priče, zapravo, sulude hronike ljudskih slabosti i ludosti s one strane Atlantika. A ima tu i podosta toga univerzalno pojmljivog i primenljivog.
Fotografije: Netflix