Top 10 – Tarantinovim stopama više-manje hrabro stupiše oni…

Piše: Zoran Janković

10. Reindeer Games (2000)

Povremeno veliki a ukupno gledano nesporno značajni reditelj Džon Frankenhajmer (reditelj i dobro znanog izvornog Mandžurijskog kandidata, te i odličnog filma Seconds) ostavio je nepojmljivo bled i posve nezanimljiv utisak u slučaju ovog mrtvo ozbiljnog i izlišnog plesa na tarantinovske teme. Raštimovanoj i traljavo vođenoj priči, gle čuda, nije pomogla ni nenadhnuta gluma Bena Afleka, Šarliz eron, Gerija Sinisa i Džejmsa Frejna.

9. Suicide Kings (1997)

Prilično rutinirano i ziheraški se prema tada još vrućem Tarantinovom krimi-tragu odnosi i ovaj na prvi pogled upotrebljiv B film, koji neprikriveno prati tu dobro znanu trasu, dosledno gotovo do granice paroksizma. Da ne bude zabune čemu se težilo, uz Henrija Tomasa, Šona Patrika Flanerija, Džeja Mora, Džeremija Sista i Džonija Galeckog, tu je i Kristopher Voken na auto-pilotu iz Tarantinovih hitova.

8. The Boondock Saints (1998)

Stvari nešto bolje stoje u još jednom prilično vernom odblesku Tarantinove poetike iz te ere; The Boondock Saints ostavlja povoljniji utisak jer je reč o energičnije ustrojenom i snimljenom filmu, dok je sve ostalo na nivou rutinskog i očekivanog, a uz Normana Ridusa, tu je već spominjani Šon Patrik Flaneri. Da budemo pošteni, plus predstavlja i Vilem Dafo u retko relaksiranom glumačkom izdanju.

7. The Way of the Gun (2001)

Neznano kako i zašto, biće da je fatumska lutrija tu presudila, Kristofer Mekveri je danas reditelj ostvarenja iz budžetske A-lige (doduše, mahom u paketu sa Tomom Kruzom), a počeo je kao scenarista Singerovih Dežurnih krivaca, da bi se dokopao režije u ovom bledom a veoma nasilnom neo-noaru uz podosta ukrasa iz Tarantinovog kovčežića sa blagom. Sa današnje tačke gledišta, pak, udarni aduti ovog filma su glumci: Benisio del Toro, Rajan Filip, Džulijet Luis, Džejms Kan…

6. Two Days in the Valley (1996)

Konsekventniji u smislu Tarantina kao krunskog uzora je ovaj film Džona Hercfelda, koji se u slučaju ovog svog filma, osim Tarantinom, evidentno izdašno nadahnjivao i Altmanovim Kratkim rezovima. Krajnji rezultat je sasvim prihvatljiv, film se lako gleda, ali, s druge strane, i dosta brzo vetri iz pamćenja, uz jak utisak već viđenog iz brojnih sličnih filmova iz Miramax-ove kuhinje iz te ere. Ipak, mnogoljudan glumački ansambl je prilično privlačan, jer tu su: Džejms Spejder, Džef Denijels, Erik Štolc, Teri Hačer, Glen Hidli, Šarliz Teron, Deni Ajelo, Marša Mejson, Pol Mazurski, Kit Karadin, Luiza Flečer…

https://www.youtube.com/watch?v=0EneZisnL5U

5. American Strays (1996)

Iste godine nam je stigao i diskretan a sasvom korektan B rad na ove zadate teme; American Strays u dobroj meri postiže samozacrtano, pružajući upečatljiv omaž i neodoljivim američkim dajnerima. Sam zaplet je tipično posttarantinovski iz donjih delova te lestvice, a podela je veoma zanimljiva: Luk Peri, Jenifer Tili, Džon Sevidž, Erik Roberts, Kerol Kejn, Brajon Džejms… Skromno ali prilično blizu meti.

4. Things to Do in Denver When You’re Dead (1995)

Sigurne putanje, ali uz primetno mirniji ton i bez hiperverbalnih tirada, drži se ovaj umiveno i naglašeno stilizovani neo-noar, koji od Tarantina, osim tog gangsterskog miljea i sveopšteg ukrštenja svih i svugde, preuzima i tu ciljanu dramaturšku razglobljenost u pogledu naracije. Film je režirao tada perspektivni Geri Fleder, a najvažnije uloge su odigrali: Endi Garsija, Kristofer Voken, Stiv Bušemi, Gabrijela Anvar, Kristofer Lojd, Trit Vilijams, Feruza Bolk, Vilijam Forsajt… Dakle, ni na nivou podele uloge – nema laži, nema prevare.

3. Get Shorty (1995)

Ovde već zalazimo u onu mozgalicu o hronološkoj prednosti jajeta ili kokoške, budući da je reč o adaptaciji romana Elmora Leonarda, koji je predstavljao krupno ako ne i krunsko nadahnuće za Tarantina tih godina, a čiji je drugi roman malo docnije ekranizovao. Ipak, eho onoga što poznajemo kao trope Tarantinovog filmskog svetonazora je tu, počev od podele (Džon Travolta u sličnoj roli, Džin Hekman, Deni Devito, Rene Ruso, Denis Farina, Delroj Lindo…). Srećom, reditelj Beri Sonenfeld se opredelio za lahorastiji ton i vidno manje grafički (pre)naglašenog nasilja, te Get Shorty može da figurira i kao samosvojan film.

2. The Big Hit (1998)

Kritika je ovaj film u prvom naletu sasekla, mada je reč o vrlo dobrom filmu u žanrovskom smislu na pipavoj razmeđi crne komedije i bučnije akcije. Film je režirao Kirk Vong, koji se ovde hrabro odlučio za raspojasaniji pristup naraciji i akciju bezmalo na 45 obrtaja. Ovo je možda i prvi film u kome je Mark Volberg jasno i glasno pokazao svoj nemali potencijal upravo za uloge tog ili srodnog tipa u ovako ili slično žanrovski postavljenim pričama. Uz sve to, filmom provejava i intrigantan duh političke nekorektnosti, kakva je danas praktično nezamisliva. A tu je i Kristina Eplgejt!

1. Very Bad Things (1998)

S druge strane, Very Bad Things nam je u rediteljskom smislu bezrezervno preporučio Pitera Berga, filmoljupcima do tog trenutka najprepoznatljivijeg i najdražeg po izvrsnoj ulozi u remek-delu Poslednje zavođenje Džona Dala. Piter Berg u slučaju filma Very Bad Things jeste krenuo od tarantinovske mustre, ali je i odlično nadogradio konsekventno ekonomičnim rediteljskim izrazom i uspelim bansiranjem na liniji razdvajanja groteske, napetog trilera i komedije naravi i zabune. A dosta dobro su se pokazali i glumci: Džon Favro, Kameron Dijaz, Kristijan Slejter, Džeremi Piven, Liland Orser, Danijel Stern, Džin Triplhorn…