Top 5: Najbolji debitantski filmovi poznatih režisera

Rediteljski posao nije nimalo lak. On zahteva od vas da kontrolišete sve važne aspekte filma, bilo da su oni tehničke ili dramske prirode, sprovedete svoju viziju u delo u dogovorenom vremenu i ne istrošite ni dinar više novca iz budžeta koji su vam obezbedili producenti.

Upravo zbog težine ovog posla, malo je režisera kojima je pošlo za rukom da već u svom debitantskom filmu pokažu svoju briljantnost. Sledećih 5 holivudskih reditelja svakako spadaju u ovu grupu, a o njima i njihovom filmskom prvencu više možete pročitati u narednim redovima…

Džon Hjuson Malteški soko (1941)

Malteški soko (1941) je po mnogima prvi holivudski noar, u kome smo se susreli sa arhitepskim likovima ciničnog detektiva i fatalne žene. Film je od Hamfrija Bogarta napravio zvezdu, a Džonu Hjustonu obezbedio reputaciju pouzdanog holivudskog reditelja. Malteški soko je adaptacija istoimenog romana Dašijela Hameta o detektivu Semu Spejdu, koga jedna misteriozna dama angažuje da pronađe njenu nestalu sestru. Njegova istraga ovog naizgled tipičnog slučaja, međutim, dovešće ga do bliskih susreta sa nekim u najmanju ruku sumnjivim pojedincima, koji pokušavaju da se dokopaju jedne veoma dragocene statue sokola.

Orson Vels Građanin Kejn (1941)

Kada je došlo vreme da snimi svoj prvi film Građanin Kejn (1941), dvadesetpetogodišnji Orson Vels dobio je do tada nezapamćenu umetničku slobodu u uslovima veoma rigidnog sistema rada holivudskih studija. To mu je omogućilo da snimi jedan od najsmelijih filmova ikada, koji je praktično u svakom svom segmentu bio originalan. Velsov i Mankevicov scenario o medijskom tajkunu Čarlsu Fosteru Kejnu, u kome se priča odvija kroz flešbekove različitih likova, danas se smatra remek-delom. Kritičari navode ekspresionističku fotografiju Grega Tolanda kao jednako važnu za uspeh filma kao Velsov rediteljski doprinos, a ne sme se zaboraviti ni činjenica da je Građanin Kejn bio prvi film za koji je slavni Bernard Herman komponovao muziku.

Sidni Lumet Dvanaest gnevnih ljudi (1957)

Sidni Lumet je snimio puno legendarnih filmova u svojoj pola veka dugoj karijeri. Serpiko (1973), Pasje popodne (1975), TV mreža (1976) i Presuda (1982), samo su neki od naslova s kojima je upoznat svaki pravi ljubitelj sedme umetnosti. Ipak, Lumetov rediteljski debi Dvanaest gnevnih ljudi (1957) i dalje se smatra njegovim najuspešnijim filmom. U fokusu ovog ostvarenja, koje po mnogo čemu liči na pozorišnu predstavu, je dvanaest porotnika koji imaju zadatak da donesu odluku o krivici siromašnog 18-godišnjeg mladića, optuženog da je izbo svog oca na smrt. Glavnog junaka ovog filma tumači Henri Fonda.

Kevin Kostner Ples sa Vukovima (1990)

Nakon glavnih uloga u filmova Nesalomivi (1987) i Polje snova (1989), Kevin Kostner je bio na vrhuncu svoje slave. Ohrabren svojim profesionalnim uspesima krajem ’80-ih, on je odlučio da napravi produkcijsku kuću zajedno sa Džimom Vilsonom. Prvi film koji je njegova kompanija producirala bio je trosatni epski vestern Ples sa vukovima (1990). To je bio rediteljski debi Kevina Kostnera, a on je ujedno imao i glavnu ulogu u filmu. Sa budžetom od 22 miliona dolara, Ples sa vukovima je od prodaje bioskopskih ulaznica zaradio čak 424 miliona dolara. On je završio na godišnjim listama najboljih filmova 1990, a Kostneru je doneo Oskara za najbolji film i Oskara za režiju.

Kventin Tarantino Ulični psi (1992)

Kventin Tarantinov debitantski film Ulični psi (1991) prikazuje posledice jedne pljačke koja je pošla naopako. U njemu, između ostalih, igraju Harvi Kajtel, Tim Rot, Majkl Medsen i Stiv Bušemi, glumci s kojima će Tarantino nastaviti da sarađuje na svojim narednim projektima. Upravo zahvaljujući Kajtelu, koji je tada jedini bio veliko glumačko ime iz ove ekipe, Ulični psi su i snimljeni. Iako je koštao svega 1,3 miliona dolara i režirao ga je debitant, film je izgledao kao delo holivudskog veterana koji vrlo dobra zna šta radi. Ova krimi drama stekla je mnogo poklonika zbog svoje uzbudljive priče, nezaboravnih dijaloga, originalnog nelinearnog pripovedanja i vešte kombinacije muzike i filmskog nasilja.

Izvor: What Culture