Tri puta odlično: „Kidding“, „Escape at Dannemora“ i „I am the Night“
Piše: Zoran Janković
Kidding
Šta: Džef, ikonično lice TV programa za decu, se bori da sačuva zdrav razum dok mu se porodica raspada.
Zašto: Može i u samo nekoliko reči – zato što je Džim Keri već dugo sam za sebe univerzum kojem je nemoguće a ne diviti se. Nešto detaljnije – zato što je u pitanju istinski uspeo spoj drame i komedije, što podno naoko pitke i zabavne priče, duhovite i promišljeno koncipirane, govori o krupnim temama kao što su krhkost i mentalno zdravlje i stečene poziicije, pravo na smosvojnost pa značilo to i prečicu ka javno ispoljavanom ludilu. Zato što Džim Keri i ovde upire prst na ono o čemu se retko govori, zato što je gluma vrhunska (tu su još i Džudi Grir i velikan Frenk Lanđela, te Ketrin Kinir), zato što se Kidding, bez imalo namigivanja i flerta sa šire shvaćenim populusom, isključivo obraća odrasloj i zahtevnijoj publici, zato što je ovo neizmerno duhovita i na česte mahove čak i urnebesno smešna serija… Uostalom, već samo stoga što je na čelu kolone Džim Keri u punoj glumačkoj i stvaralačkoj formi (on je ovde i izvršni producent i očito i spiritus movens čitavog projekta).
Escape at Dannemora
Šta: Zasnovana na istinitom događaju, ovo je priča o uposlenici zatvora koja stupa u vezu sa dvojicom zatvorenika i pomaže im da pobegnu.
Zašto: Kao prvo, tu je maestralna Patriša Arket. Osim toga, ovu mini-seriju od sedam epizoda je izrazito nadahnuto režirao Ben Stiler. A scenario je, između ostalih, delo teškaša Džerija Stala i Majkla Tolkina (Stal je, pomenimo i to, radiio na scenariju za Loše momke 2, a Tolkin je scenarista Altmanovog čuvenog Igrača). Uz Patrišu Arket su tu uvek pouzdani Benisio del Toro i Pol Dejno, kao i Boni Hant i Dejvid Morz, svi u vrhunskim izdanjima. Povrh svega, zadivljujuća je Stilerova rediteljska zrelost – on ovde poseže za mustrom maestra Majkla Mana iz najboljih mu dana, gde zapravo glavni junaci i njihova lična previranja predstavljaju osnovno pogonsko gorivo i merilo ritma celokupne priče i postavke, a tu je i pažljivo baratanje faktografijom zarad viših kreativnih ciljeva, te pronicljivo osmišljen omaž brojnim odličnim američkim televizijskim filmovima na srodne teme iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
https://www.youtube.com/watch?v=RVbOjP1Ziec
I am the Night
Šta: Tinejdžerka i osramoćen novinar bivaju uvučeni u mrežu masnih laži, tajni i krupnih uloga, koji se okreću oko užasnog slučaja ubistava Crne Dalije iz pedeseth godina 20. veka.
Zašto: Zato što filmofilmskom srcu uvek godi kad vidi da nasleđe noir i neo-noir izgleda i dalje živi i i dalje pokazuje sposobnost da nadahnjuje novopridošle. I to nije sve – ovo je mini-serija čiji su autori pokazali redak primer odmerenosti, šest epizoda zbilja jeste prava mera za ovakvu i ovoliko razgranatu misteriju. Epizode su režirali Karl Frenlin (Jedan pogrešan potez, Đavo u plavoj haljini, Trka s vremenom) i Peti Dženkins (Monstrum, Wonder Woman), što je svakako ovoj seriji darivalo i podosta filmskog šmeka i ugođaja. Kris Pajn je izvrstan u ulozi koja spaja odrešitost i gotovo potpuno urušavanje pod bremenom života, sudbine i pogrešnih skretanja i izbora. Mlada Indija Ajsli će, ako pravde bude, biti veliko glumačko ime u nekoj doglednoj budućnost, a tu je i uvek izvanredna Koni Nilsen. Ovoj seriji se može spočitati samo jedna zamašnija falinka – na mahove se u prilično antiklimakteričnom modu pretrčava preko čvorišta izrazitog dramskog naboja, ali podvedimo to pod autorski postupak.
