Veliki Frensis Ford Kopola je u novom intervjuu odao počast čuvenom srpskom reditelju

Dušan Makavejev je jedan od najvećih autora sa ovih prostora, a to priznanje nije često dobijao od naših ljudi. Često osporavan i zabranjivan, deo svoje karijere je proveo snimajući filmove u inostranstvu, gde je na kraju krajeva bio i više priznat. U jednom od novih intervjua, veliki Frensis Ford Kopola je pominjao čuvenog Maka i kako je on uticao na njega.

Frensis Ford Kopola je reditelj nekih od najvećih filmova svih vremena, počev od trilogije “Kum”, preko “Prisluškivanja”, do “Apokalipse danas”. Njegov uticaj na svetsku kulturu i istoriju kinematografije je apsolutno nemerljiv.

U intervjuu za emisiju “Extraordinary” na američkoj mreži CNN, čiji domaćin Farid Zakarija prisetio svog jugoslovenskog kolege i jednog saveta koji mu je reditelj dao.

Upitan o načinu na koji snima filmove i kako razvija radnju u filmovima, Kopola je rekao: “Jedan divan reditelj Dušan Makavejev, rekao mi je jedno dobro pravilo: kada snimite sve stvari, odlučite šta je najbolja stvar koju imate, druga najbolja stvar i treća najbolja stvar. Uzmite najbolju stvar koju imate i učinite je krajem filma, a drugu najbolju stvar učinite početkom filma, a treću stavite između”. 

“Naravno, želite da osvojite publiku u toj prvoj sceni, ali to nije toliko važno, koliko ono što želite da uradite na kraju filma, kad želite da odu sa nečim divnim, jer će onda reći svim prijateljima da pogledaju film. Kraj se računa dvostruko u odnosu na bilo koji drugi deo filma”, dodao je on.

Dušan Makavejev je rođen 1932. u Beogradu. Pedesetih godina jedan je od najistaknutijih kinoklubaša, kada nastaju njegovi prvi filmski uradci među kojima i horor „Pečat“ (1956) u kojem igra Jovan Ćirilov.

Neka od najznačajnijih ostvarenja Makavejeva su: igrani filmovi „Čovek nije tica“ (1965), LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967) i „Nevinost bez zaštite“ koji je osvojio Srebrnog medveda i nagradu međunarodne kritike. Najprovokativniji je svakako bio „W. R. Misterije organizm“, bio bunkerisan 16 godina (od 1971. do 1987.) dok je naredni „Slatki film“ koji je snimio u Americi bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.

Naslovna fotografija: EPA EFA/ CLAUDIO ONORATI