“Ovo nije samo filmska i televizijska freska Srbije, već cele Evrope”: Ovako je jedan od najpoznatijih svetskih pisaca pričao o seriji Vuk Karadžić

Serija Vuk Karadžić će konačno imati svoju reprizu na RTS-u, ali u poprilično nepopularnom terminu.

RTS je seriju vratio u program, ali u terminu koji zvuči kao test iz izdržljivosti: praktično pred ponoć. U programskoj šemi RTS 1, „Vuk Karadžić“ stoji u ponedeljak od 23:50.

Zanimljivo je, međutim, da su pojedini mediji prethodno najavljivali sasvim drugačiji raspored – recimo, da serija ide nedeljom u 17:25. Ako pratite priču po mrežama, baš ta vrsta „šetnje“ po terminu dodatno doliva ulje na vatru: ljudi su već bili spremni za (relativno) pristojan popodnevni slot, pa je kasnonoćna varijanta dočekana uz kombinaciju bunta i FOMO-a. A kad publika oseti da joj se kultni naslov „gura“ u zapećak, nastane ono klasično: teorije zavere i pitanje – gde je serija bila toliko dugo?

Jedna od tvrdnji koja se često ponavlja u novijim tekstovima jeste da „Vuka“ na RTS-u nije bilo godinama, čak „petnaest“. RTS o razlozima višegodišnjeg odsustva u samoj programskoj najavi ne daje objašnjenje (bar ne na mestu gde je publika najčešće traži), pa prostor popunjavaju nagađanja: od obične programске politike i prava, do tvrdnji da je serija jednostavno „ispala iz rotacije“ u kojoj se stalno vrte isti naslovi. U praksi, činjenica da se o seriji pričalo i pre nego što je uopšte počela repriza govori koliko joj je status narastao u međuvremenu.

A taj status nije nastao iz nostalgije, nego iz skale na kojoj je serija rađena. U RTS-ovom osvrtu na seriju navodi se da je „Vuk Karadžić“ sniman ambiciozno, pune četiri godine, da je rađen kao „dvadesetdvočasovna televizijska storija“ i da je podeljen u 16 epizoda, uz snimanja „širom Jugoslavije, ali i Evrope“, na autentičnim lokacijama koje je Vuk za života obilazio. To je ona vrsta projekta koju današnji gledalac instinktivno prepozna kao „nešto što se više ne pravi“ – ne zato što nema tehnike, nego zato što se retko ko danas usudi da televiziju tretira kao veliku istorijsku pozornicu, bez skraćivanja i bez žurbe.

View this post on Instagram

A post shared by Filmogram podkast (@filmogram.podkast)

U istom RTS-ovom tekstu stoji i jedan od ključnih podataka koji se danas najčešće prepričava kao trivija: serija je, dobila Gran-pri Evrope na festivalu u Rimu. Čuveni pisac Umberto Eko je, kako je autor serije Đorđe Kadijević ispričao u podkastu Filmogram, izjavio kad je dodeljivao Kadijeviću nagradu da ova serija nije samo filmska i televizijska freska Srbije, već cele Evrope.

Epoha je ovde stvarno „glavni lik“, jednako koliko i Vuk. RTS seriju opisuje kao priču o „jednoj velikoj epohi – nacionalne i kulturne revolucije“, kroz koju prolazi čitav niz istorijskih ličnosti, od Karađorđa i Dositeja do Getea i Branka Radičevića. Zato se i danas gleda kao više od biografije: kao ekranizovana mapa jednog veka u kome se jezik, identitet i politika stalno sudaraju – i to bez pokušaja da se sudar ulepša.