“Zbog ovog mog filma popovi su napuštali bioskop”: Dragojević otkriva tajne o ostvarenju koji svi volimo
“Lepa sela lepo gore” 29 godina kasnije i dalje su mnogima omiljeni film, a sa tim su se složili svi posetioci bioskopa Zvezda u nedelju uveče u Beogradu.
Ulaznice za Novi bioskop Zvezda nemaju cenu. Koliko želite da pomognete ustanovu toliko ćete dati.
U nedelju uveče je bila zakazana projekcija Dragojevićevog filma i sala je bila puna.
U publici je bilo svih generacija, ali ipak, preovlađivali su mlađi.
Nakon filma, na binu je izašao Srđan Dragojević spreman da odgovori na sva pitanja iz publike.
A bilo ih je. Razgovor je trajao više od sat.
“Kada posle svih ovih godina razmišljam, jasno je da je bila ludost snimati film na teritoriji gde se rat i dalje odvija. Ne znam nijedan primer u istoriji filma da se film o konkretnom ratu snima u isto vreme i na lokaciji na kojoj se pravi rat i odvija. Očigledno je sve to uticalo na film”, rekao je Dragojević.
Ipak, kako je i sam reditelj rekao, baš takva atmosfera uticala je na to da se u filmu pojave određene scene. Recimo, monolog Bate Živojinovića kako je išao na Titovu sahranu peške proizvod je cele te atmosfere.
“Jedan tip iz Višegrada, ne sećam mu se imena, a i ne želim da se setim, u vreme dok smo snimali film, jedne večeri u kafani je pričao kao šaljivu, jednu odvratnu priču kako su se muslimanske izbeglice – žene i deca, krili u tunelima. I oni su gađali iz topova te tunele da pogode što više ljudi. To je bilo vreme kada su se takve priče pričale kao anegdote. I taj isti tip nešto kasnije ispriča kako je išao Titu peške na sahranu. Taj isti zločinac, koji je pucao na tunel u kome se kriju žene i deca, ispriča to o Titovoj sahrani. Ja zabeležim priču za kafanskim stolom, a Bata to izgovori u filmu”, otkrio je reditelj.
Iako je danas jedan od omiljenih domaćih filmova mnogima, kada se pojavio, reakcije su bile burne. Činjenica da posle premijernog prikazivanja, određeni deo publike u zemlji i regionu negodovao i imao negativni stav, da je film (anti) srpski, anti muslimanski, da prikazuje najsuroviju stranu građanskog rata, koji se upravo odigravao u bivšoj Jugoslaviji.
“Kada je film došao u bioskope dešavalo se da naši popovi napuštaju salu i komentarišu da je film sprdnja i da vređa ono što se upravo dešava”, rekao je Dragojević.
Sniman je u ratno vreme, a govori o ratu, a i scenario je napisan na osnovu istinite priče koja ostavlja emotivan utisak o predratnom drugarstvu i ratnim strahotama do jučerašnjih prijatelja koji su sada na dve strane.
Priča za ovaj film nastala je iz članka Vanje Bulića, ali idealni tvorci samog scenarija su Biljana Maksić, Nikola Kolja Pejaković i sam Dragojević.
“Na početku filma piše da je Vanja Bulić scenarista, ali ipak, na scenariju smo radili Biljana Maksić, Nikola Kolja Pejaković i ja, a Bulićeva priča je uzet samo kao ideja”, rekao je Dragojević.
Razgovor sa rediteljem trajao bi mnogo duže, da nije morao da požuri i prošeta psa, ali za sve one koji vole film, ovo je bilo savršeno veče. A mi koji volimo film sa nestrpljenjem čekamo sledeću projekciju u Zvezdi i sledećeg gosta.
Tekst radio: Aleksa Gudžić