Film „Zelena granica” po istinitoj priči stigao u bioskope

Film slavne rediteljke Agnješke Holand “Zelena granica” (Green Border) može se od danas, 22. avgusta pogledati u mnogim bioskopskim salama Novog Sada, Niša, Beograda i drugih mesta, a priča prati sudbinu izbeglica i migranata koji pokušavaju da iz Belorusije preko Poljske pređu u Evropsku uniju.

Snimljen prema istinitim događajima, film nas smešta u močvarne šume koje čine tzv. “zelenu granicu“ između Belorusije i Poljske, dok izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike, bivaju zarobljene na tom mestu, pokušavajući da stignu do Evropske unije.

Nedužni i namamljeni propagandom, svi oni veruju u obećanja o lakom prolazu u EU. Filmska priča prepliće nekoliko života, aktivistkinju Juliju koja je odustala od udobnog života, mladog graničara Jana i sirijsku porodicu.

“Scenario za „Zelenu granicu“ bio je razvijen na moju inicijativu i praktično svaki događaj opisan u njemu se u određenoj meri odigrao,” istakla je rediteljka u intervjuu za svrhe produkcije, dodajući da ona ne snima dokumentarce već igrane filmove što ne podrazumeva samo opsisivanje, nego i tretiranje stavrnosti: “Moji koautori i ja veoma smo pažljivo istraživali i proveravali činjenice. Razgovarali smo sa ljudima koji su bili deo toga, sa svake strane barikade.”

U filmu igraju i oni koji su doživeli sudbinu napuštanja svojih domova i bili deo izbegličkih kolona, a jedan od njih je i Džalala Altavil (Jalal Altawil) koji je izbegao iz Sirije, a u filmu tumači ulogu oca izbegle familije.  

“U kampu za izbeglice skoro tri godine držao sam radionice psihodrame za decu i žene. Ovakva vrsta pozorišta uključuje žrtve u pirmarne uloge. Sve smo zasnivali na iskustvu date osobe, a ideja je bila da pomognemo žrtvama da zaleče svoje traume. U filmu “Zelena granica uloge su se obrunule, ovaj put ja sam bio glumac.”

Holandova je pre više od 30 godina snimila film “Evropa, Evropa” o jevrejskom dečaku koji menja lažne indentitete kako bi preživeo Holokaust, a ostvarenje je tada nominovano za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji scenario, kao i za BAFTA nagradu i Zlatni globus.

Dvostruki naslov imao je tada za cilj da izrazi dualitet evropske tradicije, s jedne strane Evrope kao kolevke kulture i civilazicije, vladavine prava i demokratije, jednakosti i bratstva, ali sa druge strane Evrope kao kolevka kriminala.
Sada 30 godina kasnije, prema rečima rediteljke, susrećemo se sa sličnom dilemom.

Pored filma “Evropa, Evropa”, poynata je i po naslovima “U tami”, “Tragom kostiju”, a za film “Zelena granica” ovenčana je sa sedam nagarda na filmskom festivalu u Veneciji, od kojih i specijalnom nagradom žirija.