Životna doza lepog, vrednog… i amerikane: Najbolje filmske režije Klinta Istvuda
„Ako želite garanciju, kupite toster!“, „Morate dosta da kradete! Potreban vam je mentalni sklop kriminalca da biste bili filmski reditelj.“, „Oduvek sam osećao da ću, ukoliko se budem previše preispitivao, pronaći i ono što znam i ono što ne znam, i da ću time raspršiti svoju zaštitu od sveta. Imao sam dosta sreće oslanjajući se na vlastite životinjske instinkte, da bih radije u životu održao barem mali deo životinje koja je u meni.“… Ovo su tek neki od rečitih i živopisnih citata Klinta Istvuda na temu filmske režije; kako je, nakon premijere na nedavno okončanom FEST-u, i u naše bioskope stigao njegov novi film (Ričard Džuel), red bi bio da se prisetimo barem nekih od njegovih najboljih filmskih režija.
- Neoprostivo (The Unforgiven)
Naravno, može se (čak je i svako malo poželjno) polemisati o najboljem rediteljskom radu Klinta Istvuda, ali ovaj sjajni film nekako neizostavno izbori sigurno mesto u samom vrhu favorita pa bilo to i u izboru i u viđenju posve raznorodnih filmofila i/ili poštovatelja Istvuda i njegove (mito)poetike. A The Unforgiven je upravo na prvom mestu hrabra razgradnja/dekonstrukcija jednog snažnog i ukorenjenog mita – ovaj naglašeno melanholičan i mračan prikaz Divljeg zapada na izdisaju u sebi sažima sve ključne odrednice Istvudovog doživljaja sveta, kao stileme vesterna kao žanra, odvažno ih preispitujući i prevodeći ih u vode turobne priče o starenju, gubitku i porazu, uz podosta nezaboravno upečatljivog tragizma.
- Mistična reka (Mystic River)
Istvud se ovde prihvatio posla ekranizacije prilično pipave, zahtevne i višeznačne proze Denisa Lihejna, a krajnji rezultat je ubedljiva višekraka drama u oblandi mučnog i sporotinjajućeg trilera, koji, pak, na sve to, uspeva da bude i mudra studija alfamužjačkog identiteta zarobljenog u zamku sveta koji ide svojim putim i ne mari mnogo za ono što neznatni civili žele. Poput mnogih drugih Istvudovih filmova, i ovaj je bio zadivljujuća parada zrelih i primerenih glumačkih rešenja (tu su, podsećamo, bili: Šon Pen, Tim Robins, Kevin Bejkon, Lorens Fišburn, Marša Gej Harden, Lora Lini…).
- Mostovi okruga Medison (The Bridges of Madison County)
Na uzorku ovog svog filma, Istvud je pokazao da se i od loše ili barem proze upitnih dometa i mršavih literarnih kvaliteta može stvoriti odličan film, koji je, pritom, dušu dao za terapeutsko rasplakivanje sve u šesnaest u mraku bioskopske sale. Istvud je u Mostovima okruga Medison, gde je ekran u ovoj priči o bezvremenoj ljubavi i prepreka koje joj se nađu na putu podelio sa jednako nadahnutom Meril Strip, spojio nešto, kanda, nespojivo – prikaz i ugođaj prave amerikane i hipetrofiranu melodramu kakve se ne bi u svojim najboljim danima i izdanjima postideo ni maestro Daglas Sirk, reditelj neponovljive Imitacije života.
- Odmetnik Džozi Vels (The Outlaw Josey Wales)
Ubedljivog tragizma (ali i odlične akcije i ozbiljnih i inteligentnih moralnih preispitivanja) ima i u ovom dobro znanom, voljenom i sasvim pravičnom obožavanom klasiku iz Istvudovih ranijih dana i iz domena toliko mu dragog i bliskog vesterna. Osim toga, Istvud je možda ponajviše i ponajpre u ovom izvanrednom ostvarenju pokazao šta je, kako je u uvodnom pasusu ovog teksta u vidu jednog od čuvenih mu citata, sve to važno i neophodno naučio od velikog i ipak neprevaziđenog Serđa Leonea.
- Nepoznati zaštitnik (High Plains Drifter)
Leone kao nadahnuće i uzor evidentan je u ovom nešto malo starijem Istvudovom rediteljskom radu, u kome je, podno omaža Dolarskoj trilogiji (tu je, recimo, i koncept glavnog lika – Stranca, što jeste naklon Bezimenom iz Leoneovih remek-dela) dobio prvu zamašniju i potpuniju prliku da pokaže šta ume na planu pripovedanja o davno prohujalim vremena Divljeg zapada, ali vremena koje imaju snažan, pa i neprolazan svetonazorski uticaj na one koji su moral i životne nazore učili i usvajali i iz ovako izvrsnih priča o nepokolebljivim i nepopravljivim karakterima, počesto prinuđenim da se bore i sa samim sobom.
- Savršen svet (Perfect World)
Neznano zašto, ovaj film neretko biva skrajnut čak i u opsežnijim analizama Istvudovih rediteljskih pogodaka pravo u metu. Što jeste nepravda i velika šteta, jer reč je o punokrvnoj i izuzetno vešto gradiranoj drami, krcatoj značenjskim i pripovednim valerima, u kojoj je Istvud još jednom krajnje sugestivno potcrtao nesalomivi duh vazda melanholične ali i borbene amerikane, u isti mah simbolički predavši štafetu svom, kanda, jedinom pravom nasledniku na polju na kraju priču ipak tragičnog mačizma tog soja – Kevinu Kostneru.
Naslovna fotografija: Warner Bros
