Moda i strast: Fotografije studenata Fakulteta za medije i komunikacije

Fotograf Dejvid Bejli pojednostavljeno je opisao modnu fotografiju kao „portret nekoga ko nosi haljinu“. Deluje neopterećujuće i lako, sve dok se ne prisetimo da je i portret bez haljine dovoljno zahtevan da mogu proći godine pre nego što fotograf ovlada njime.

Kako izgledaju važni koraci u sticanju znanja o modnoj fotografiji i portretu mogli smo da vidimo pre nekoliko meseci, kada je u okviru manifestacije Beogradski mesec fotografje 15 studenata Fakulteta za medije i komunikacije predstavilo svoje radove na izložbi Moda i strast.

„Biti deo izložbe i prolaziti kroz proces, od postavke, štampe, do izlaganja, vrlo je uzbudljivo i korisno iskustvo za sve studente. To je dobra i inspirativna prilika za upoznavanje sa tuđim pristupima istoj temi i drugačijim načinima na koji je svaki student obrađuje“, kaže Luka Rajković, student treće godine, koji je ranije izlagao na godišnjoj izložbi Fakulteta za medije i komunikacije i Svetskom bijenalu studentske fotografije u Novom Sadu.

Zbog pravila koja je diktirala epidemija korona virusa, studenti su morali da rade uz ograničeno korišćene studijskih uslova i mnogo više kreativnosti, improvizacije i adaptacije. Uprkos tome, radova je bilo dovoljno da profesor i kustos izložbe Dragan Pavlović odabere one koji pripadaju modnoj fotografiji, autoportretu i portretu u slobodnoj formi, posle čega su izloženi u Galeriji N.EON.

Modna fotografija i portret sa nama su još od 19. veka, zbog čega autori konstantno moraju da pronalaze nove načine da ih učine zanimljivim. Lukina serija, na primer, ostavlja utisak da nije povezana sa modom, ali postoji razlog zašto je takva. „U tom trenutku mene je veoma intrigirala tema skrivanja identiteta modifikacijom lica uz pomoć šminke kao svojevrsni bunt na tehnološko prepoznavanje lica. Fotografije se konkretno bave tim begom od tehnološkog, regresivno nas vraćaju u prirodu i kriju od budućnosti koja nas čeka. Kako su šminka i moda dve usko povezane forme, želeo sam da upotrebim šminku kao primarni način izražavanja, dok je moda ostala na veoma nematerijalnom i anti-konzumerističkom nivou“, kaže Luka.

U kategoriji portreta i slobodnog portreta šest fotografija predstavila je studentkinja master studija Jasna Vukos Mijušković. Njena serija Atopos posebno se izdvaja po neobičnim lokacijama. „U pitanju su hoteli, tačnije hotelske sobe. Budući da sam za poslednjih 20 godina više puta menjala mesto i zemlju boravka, zanima me da preispitam značenje reči mesto i identitet, jer su moj identitet oblikovale različite kulture i zemlje u kojima sam živela. Stoga identitet više vidim kao kontinuitet, bekstvo od bilo koje definicije, a ne kao nešto što mi je dodeljeno rođenjem“, kaže Jasna, koja je do sada izlagala u Torontu, Berlinu i Rimu.

Hoteli se u takvom kontekstu, kako ističe, pokazuju zahvalnim za razumevanje suštine identiteta kao konstrukta, što je važno za fotografski portret. „Oni su za mene posebna, privremena mesta, mesta prelaska ili prolaska, na kojima u izvesnom smislu nismo nigde, ili smo izmešteni, kao u nekoj vrsti levitiranja ili predaha. Oni možda najbolje materijalizuju osećaj atopije (biti bez mesta) i nepripadanja. U fotografijama iz serije Atopos, prepliću se dakle koncept ne-mesta i identiteta, uz tezu da su i jedno i drugo artefakti, promenljive.“

Izložba Moda i strast trajala je samo šest dana ali, ukoliko ste je propustili, neke od fotografija sada možete videti i u digitalnoj galeriji ispod ovog teksta. Pored Lukinih i Jasninih radova, tu vas očekuju i jednako zanimljive fotografije Andree Ašanin, Isidore Dimitrijević, Julije Radosavljević i Teodore Arsić.

Naslovna fotografija – Jasna Vukos Mijušković