„Moda nije ono što vidimo u časopisima; ona odražava naš unutrašnji svet” – Andrej Krečetov o kratkom filmu „Dah promene”
Premijera kratkog modnog filma „Dah promene”, koji je već uvršten u selekciju Berlin Fashion Film i Sarajevo Fashion Film Festivala, održaće se 18. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda s početkom u 18 sati, a ulaz na događaj je besplatan.
Uoči premijere, donosimo intervju sa nagrađivanim rediteljem Andrejem Krečetovim, sa kojim smo razgovarali o kreativnom procesu i inspiraciji za stvaranje ovog filma, ali i tome šta nas sve očekuje na samom događaju.
1. Film istražuje ličnu ekspresiju različitih generacija na našim prostorima kroz modu. Šta vas je inspirisalo za ovaj pristup?
Oduvek sam uživao da istražujem kulturu zemalja u kojima živim. Do 2023. nikada nisam živeo van Rusije, niti sam pravio modne filmove. U poslednje dve godine živeo sam u raznim zemljama i mnogo putovao. U mestima gde osetim duboku povezanost s lokalnom kulturom i ljudima, trudim se da stvorim ove male filmove, poput skica, koje hvataju suštinu mog iskustva.
2. Kako vidite ulogu mode u očuvanju kulturnog nasleđa, i na koji način ona može oblikovati budućnost?
Kako i kažemo u filmu: „Moda nije ono što vidimo u časopisima; ona odražava naš unutrašnji svet“. Zato u ovom filmu cilj nije bio da se moda prikaže kao nešto odvojeno od svega ostalog. Istražujući današnji izgled i povezujući to s tradicionalnim narodnim nošnjama, možemo sagledati u kom pravcu bi nas to moglo odvesti u budućnosti.
3. Pored mode, u filmu se služite i poezijom srpskih pesnika i muzikom lokalnih kompozitora. Na koji način su oni doprineli vašoj viziji?
Da, apsolutno ste u pravu – pored mode, film uključuje i mnoge druge fascinantne elemente. Kad god se preselim u novo mesto, trudim se da čitam lokalne autore i slušam lokalnu muziku. Smatram da je poezija Vaska Pope bila savršen izbor za ovaj film. Nekoliko njegovih pesama me je duboko dirnulo, jer rezonuju s mojim osećajem prema domovini i načinom na koji doživljavam sadašnji trenutak.
Što se tiče muzike, želeo sam da ona bude delo savremenih, mladih muzičara. Oduševljen sam što sam upoznao Danila i Nikolu Ristića, dva brata koji žive blizu mene na Karaburmi. Odmah smo se razumeli, gotovo bez reči. Od tog trenutka započeo je proces komponovanja muzike. Razgovarali smo i pravili male izmene zajedno, ali su oni odmah uhvatili suštinu onoga što je filmu bilo potrebno. Na tome sam im izuzetno zahvalan!
4. Film nosi duboku simboliku utkanu u odevne predmete. Možete li nam otkriti neke detalje i priče iza korišćenih modnih komada?
Mislim da bi na ovo pitanje bolje odgovorili naša stilistkinja Arina Popova i lokalni modni dizajneri. Kostim za Ljudmilu Stratimirović, koji je kreirala Dejana Momčilović, napravljen je od tkanina iz lične kolekcije Jovanke Broz. To je činjenica koju mogu da podelim. Pored istorijskog konteksta, vizuelna vrednost je očigledna – na primer, prsluk koji je dizajnirala Marija Čanji, a nosi ga Irene Lapin u napuštenoj fabrici „Kluz”, napravljen je od materijala pronađenih na samoj lokaciji, čime se savršeno uklapa u prostor i pretvara sve u jedinstvenu umetničku celinu.
5. S obzirom da je moda glavni nosilac narativa, kako ste izabrali dizajnere čiji radovi pričaju priču koju želite da prenesete?
Izbor dizajnera i stilizovanje u ovom filmu u potpunosti su delo naše stilistkinje Arine Popove. Upoznali smo se ovde, u Beogradu. Tokom sastanka, podelio sam s Arinom ideju o četiri segmenta priče koji istražuju različite istorijske periode zemlje: prvi govori o Jugoslaviji, drugi o Srbiji iz ’90-ih i ’00-ih, treći prikazuje vanvremenske nacionalne tradicije, a poslednji oslikava sadašnjost. Arina je napravila selekciju i kontaktirala dizajnere koji su nas interesovali – mnogi su bili vrlo otvoreni za saradnju. Duboko sam zahvalan na njihovom entuzijazmu!
Takođe bih spomenuo našu šminkerku, Nađu Mastrukovu. Dok je projekat bio u razvoju, razgovarali smo o strukturi filma i izgledu svakog lika. Ona je pristupila svakoj heroini individualno, čineći likove kompletnim i koherentnim.
6. I pre zvanične premijere, film se našao u selekciji Berlin Fashion Film i Sarajevo Fashion Film Festivala, što stvara i određeno iščekivanje kada je u pitanju njegovo premijerno prikazivanje. Koliko vam to daje vetar u leđa da nastavite da istražujete slične teme kroz modu i umetnost?
Mislim da festivali ne podstiču stvaranje. Ako stvarate samo sa ciljem da rad prijavite na festival, to sužava fokus. Počinjete da pratite trendove, što, po mom mišljenju, čini vaš rad stereotipnijim i manje prepoznatljivim među mnogima. Moja namera iza stvaranja ovakvih modnih filmova je da uronim u kulturu zemlje u kojoj živim, da je sagledam iz svoje perspektive i otkrijem nova značenja – a ne da razmišljam o snimanju za određenu festivalsku platformu. Naravno, priznanje i selekcija na festivalima omogućavaju da više ljudi vidi rad, i divno je što se to dešava s našim filmom.
7. U okviru premijere biće održana i izložba dizajnerskih komada zastupljenih u filmu. Čije ćemo radove moći da vidimo?
Nadam se da će gledaoci moći da vide radove tri dizajnerke – Lee Pecović, Une Đorđević i Valentine Pejović, studentkinja Fakulteta savremenih umetnosti. One su obezbedile kostime za treći deo filma, koji se fokusira na tradicionalnu narodnu nošnju. Ovi kostimi će takođe biti izloženi nakon premijere na izložbi u SKC BAZI u Cetinjskoj 15, tokom RAMA festivala (19. decembar – 25. januar). Tamo će posetioci imati priliku da vide kostime, moje fotografije sa snimanja i da poslušaju poeziju Vaska Pope u audio formatu, kako bi publika uronila u atmosferu filma i bez njegovog emitovanja.
8. Koje su najvažnije poruke koje želite da publika ponese nakon što pogleda „Dah promene”?
Ovaj film otkriva više onima koji ga pažljivo gledaju. Na primer, na nekoliko mesta u filmu se na kratko pojavljuju kolaži sa simbolima Srbije, od kojih je jedan vuk. Zanima me da li će gledaoci primetiti te simbole i kako će na njih reagovati.
Ostali članci
Decembar na Max-u: Superheroji i mračni junaci
