Daško Milinović i Mladen Urdarević: Beskompromisni nadrealizam
Ako postoji podkast za koji se može reći da ima kultni status na ovdašnjem govornom području to je jutarnji program Alarm sa Daškom i Mlađom. Legendarni novosadski dvojac u nekom trenutku jednostavno više nigde nije mogao da radi na njihov, prilično specifičan i autocenzuri nesklon način pa su se sa FM-a preselili u internet radio vode i već šest godina svakog (prokletog) radnog jutra (a mnoge koji slušaju kasnije i tokom dana, večeri i noći) uveseljavaju sve veći slušalački auditorijum.
Uveseljavanje ne treba shvatiti u ovde uvreženom smislu, program koji svakodnevno proizvode Daško Milinović i Mladen Urdarević svetlosnim je godinama udaljen od trenutno dominantnih audio sadržaja kojim „formatirane“ radio stanice lobotomizuju slušalačku publiku. Njih dvojica lucidnim humorom bliskim svima koji su se formirali na transverzali Alan Ford – Monti Pajton – Top lista nadrealista, iz dana u dan vrše vaspitno-popravnu prozivku svih savremenih anomalija koje nam se prodaju kao „nova normalnost“.
Razgovor sa njima vodili smo u Novom Sadu gde se nalazi njihov studio iz koga emituju program.
Vas dvojica ste prepoznatljiv tandem već više od dve decenije, kako je došlo do vaše saradnje? Moje prvo sećanje na vas datira iz vremena legendarnog magazina CKM.
Mi se poznajemo jako dugo, prvo kao deo iste gradske ekipe, potom smo radili zajedno na lokalnom radiju ali je tokom akcije „Sablja“ 2003. sve stalo pa i to. Ali tada je došao poziv iz Color Pressa da kao dokazani neplaćeni autori raznih fanzina počnemo to isto da radimo ali sada za lepe pare, sa ozbiljnim budžetom i za široku publiku. Taj CKM koji smo mi radili je realno bio teški nadrealizam i većina čitalaca ga zaista nije kupovala zbog golih sisa već zbog sadržaja.
To je potrajalo skoro celu deceniju, a onda je usledio povratak na radio.
Da, negde 2011. je usledio povratak na AS FM jer su shvatili da im treba dobar i jeftin tim da im to pravi.
Da li je moguće ikada se navići na rano ustajanje koje je sastavni deo rada na jutarnjem programu?
Ne, to je odvratno, na to se nikada ne možeš navići. Ne možeš biti potpuno srećan ako moraš da ustaješ rano, to je božija kazna. Realno, kreativni ljudi nisu za rano ustajanje. A najtužnije od svega je što smo mi sami sebi ovo priredili, nas niko ne tera, mi nemamo gazdu, ali smo sami sebi uvrteli u glavu da je ljudima jako važno da nas čuju ujutru.
Ali pošto ste podkast, podrazumeva se da vas dobar deo publike sluša kasnije, kada ima vremena. Koliko vas zapravo ljudi sluša u realnom vremenu?
Imamo onoliko koliko nam server dozvoljava, a to je 2.500 slušalaca. Nas mnogo više ljudi sluša na odloženo, praktično samo jedna šestina od naših 15.000 redovnih slušalaca nas sluša uživo. Ali ovoj zagriženoj šestini je jako važno da nas čuju ujutru uživo i to su praktično saučesnici u pravljenju programa, te poruke koje mi čitamo su jedan od vitalnijih i funkcionalnijih delova emisije. Ta sekta naših slušalaca – to su zapravo koautori naše emisije, na svu sreću neplaćeni. Divno je što su mnogi od njih naši sponzori preko Patreona tako da praktično plaćaju da bi radili. Tu se zaista stvorio krug jako finih i kreativnih ljudi koji bi, kada bi upravljali ovom državom, od nje napravili Holandiju.
Ta cifra je prilično respektabilna ako se uzme u obzir da ste samo online i da ste sadržajem prilično underground orijentisani. Jako smo zadovoljni pošto se mi nigde ne reklamiramo i volimo da kažemo da se nas stide i vlast i opozicija. Nas kad vidiš u nekom klasičnom mediju – to je težak eksces, a i to se desi tri puta godišnje. Ako nas vidiš kod Kesića to znači da je prvi gost otkazao pa je onda u panici zvao nas.
Odakle generišete najveći broj slušalaca?
Najviše publike nas sluša preko našeg servera, pa onda preko Soundclouda, pa onda live…
Sada dolazimo do jednog od ključnih pitanja – održivosti. Kako uspevate da opstanete bez reklama i donacija?
Mi od ovoga pristojno živimo, isključivo od naših donatora. I to je osećaj koji se ne da opisati, sloboda i nezavisnost zaista nemaju cenu. A što se reklama tiče to je pitanje stava – ako smo odlučili da od ljudi tražimo pare to znači da ne moraju da trpe nikakvu neiskrenost ili product placement. Ako nešto pohvalimo to je zato što nam se to zaista dopalo, a onda imamo pravo i da kažemo da nam se nešto ne dopada ili da mislimo da je štetno ili loše. I dok god možemo ovako da funkcionišemo nećemo imati reklame. Doniranje slobodnom voljom nama funkcioniše, oni koji imaju više daju više, oni koji imaju manje daju manje, a to omogućava i da oni koji nemaju mogu besplatno da slušaju. Naši slušaoci imaju visoko razvijenu svest i solidarnost. A što se nekih grantova tiče to isto odbijamo jer ne želimo da iko pod znak pitanja stavi našu nezavisnost.
Gde je prostor za rast?
Verujemo da postoji još barem 5.000 slušalaca do kojih još nismo došli, ljudi koji pripadaju ovom našem plemenu koje je mnogo manje od onog drugog.
A šta vi slušate na radiju i na podkast platformama? Stranim i domaćim, imate li neke kvalitetne preporuke?
Volimo Bila Mara, Marka Merona, Džona Olivera, od domaće scene pratimo Galebov Agelast, a iz regiona ne propuštamo emisiju Povjest četvrtkom na Hrvatskom radiju koju radi grupa autora, to je nešto genijalno i to svima preporučujemo.
Plan za budućnost?
Da ovo preraste u celodnevni govorni radio. Nadamo se da će se sve složiti da u tome uspemo.
Stand up nastupi
Osim podkasta, Daško i Mlađa rade i stand up nastupe pod nazivom „Čabare“. Pošto je kovid pandemija na zalasku u najavi su veliki nastupi u Novom Sadu i Beogradu u prostorima koji primaju nekoliko stotina ljudi.
Podrška
Posetite sajt www.daskoimladja.com gde možete da slušate 24h program (osim njihovog jutarnjeg programa od 7 do 10 časova postoji i čitav niz gostujućih emisija, kao i vrhunski izbor muzike), a ukoliko ste voljni možete da ih podržite preko Patreona, uplatom preko Pay Pala ili uplatom na račun u OTP banci.
Fotografije: Promo
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.