Đakomo Ćirela, direktor Gradskog teatra u Vićenci: Da bi zajedno stigli do nove publike, neophodno je hrabro pomešati različite umetničke svetove

Voditi pozorište u Italiji, danas znači ogromnu odgovornost. Svaki aplauz se meri, svaka je karta važna, a sezone se planiraju i vrednuju bar godinu dana pre nego što konačno stignu pred publiku. Đakomo Ćirela je direktor Gradskog teatra u Vićenci, složene pozorišne institucije koja tesno sarađuje sa našim Beogradskim festivalom igre. 

Recite nam nešto o sceni igre u Italiji

Italijanska scena je zanimljiva, ali i prilično podeljena. Postoji samo jedna kompanija koja poseduje samostalni produkcijski kapacitet međunarodnog nivoa. To je Aterbaleto, trupa iz Ređo Emilije koja je nekoliko puta gostovala i na Beogradskom festivalu igre. Ostatak scene čine mlađe ili starije kompanije, koje stvaraju u okvirima svojih kapaciteta, ali su zavisne od podrške institucija. Sve u svemu, savremena igra u Italiji je mnogo napredovala u poslednjih 10 godina zahvaljujući ozbiljnijoj i većoj podršci Ministarstva kulture i pre svega, pojavi mreže agenata i organizacija koje promovišu igru, samostalno organizuju događaje, traže nove produkcije ili mlade umetnike kako bi ih predstavili publici. Konačno, bijenalna organizacija italijanske NID PLATFORME čini da se inostrani producenti i direktori festivala upoznaju sa našim trupama i koreografima. 

Sa kojim teškoćama se trenutno suočava svet igre u Italiji, nakon pandemije i s obzirom na ekonomsku krizu uzrokovanu ratom?

Glavna poteškoća nakon kovida i trenutno sa ekonomskom krizom je naše nedovoljno ulaganje u produkciju. Takođe, pozorišta nemaju hrabrosti za upuštanje u rizik sa mladim autorima. Oskudica novca je neminovno dovela do smanjenja malih i srednjih produkcija savremene igre, a bojim se i do nižeg nivoa kvaliteta u odnosu na prethodne godine. 

Kako funkcioniše vaše pozorište? Kakve programe donosi publici?

Gradski teatar Vićence je sagrađen 2007. godine, nakon dugogodišnjeg odsustva pravog savremenog pozorišta u gradu. Naime, dva gradska pozorišta su uništena na kraju Drugog svetskog rata. Danas u pozorištu imamo dve prelepe sale opremljene po najsavremenijim standarima: jednu sa 920 mesta i manju, sa 380 mesta. Pored dve scene, imamo tri sale za probe, opremljene specijalno za balet i igru, kao i veliki foaje na više nivoa, gde organizujemo sastanke, radionice, konferencije i izložbe. Umetnička sezona počinje u oktobru i završava se u maju naredne godine, a sastoji od domaće i međunarodne sezone umetničke igre, dramskog teatra, opere, mjuzikla, operete, koncertne i simfonijske muzike, cirkusa, pozorišta za decu…

Nudimo pretplate, odnosno sezonske ulaznice, ali i mogućnost kupovine pojedinačnih ulaznica. Za nas je nekako najvažnija sezona baleta i savremene igre koja ima izrazito lojalnu publiku koja je prati još od otvaranja pozorišta. Zahvaljujući Ministarstvu kulture možemo da se fokusiramo na savremenu igru od februara do aprila sa preko 40 događaja u našem treatru, ali i u teatrima drugih gradova sa kojima sarađujemo. Najbolji primer je gradić Skijo, udaljen od Vićence 20km, sa veoma starom pozorišnom tradicijom i velikom publikom. 

Da li se može zaraditi od prihoda od ulaznica i koliko ljudi radi u vašem pozorištu?

Naš teatar zapošljava osam radnika sa stalnim zaposlenjem. To su jedan generalni menadžer, tri radnika za marketing i promociju, dva u administraciji, jedan za opštu logistiku i jedan tehnički direktor. Sve ostale zaposlene obezbeđuju eksterne zadruge i oni se angažuju po potrebi i u zavisnosti od programa. To su scenski tehničari, ugostiteljsko osoblje za barove koji posluju u okviru teatra, obezbeđenje, ljudi koji čište i održavaju prostor… Najveći prihod koji pozorište stiče dolazi od ulaznica, ali i od iznajmljivanja prostora onima koji žele da organizuju događaje i konferencije. Za igru morate da uložite mnogo novca, jer su međunarodne kompanije koje gostuju veoma skupe, tako da je podrška institucija i sponzora u slučaju igre – uvek neophodna.

Koliko je važan protokol sa Beogradskim festivalom igre i kakve aktivnosti se sprovode?

Saradnja sa Ajom Jung, direktorkom Beogradskog festivala igre, je veoma važna za nas jer nam omogućava da delimo svetske produkcije igre i značajno uštedimo. Pravovremeno sastavljanje programa koji se oslanja na turneje velikih kompanija, omogućava smanjenje svih troškova. Osim toga, razmena informacija i znanja u međunarodnoj areni nam dopušta da budemo brži, da zajedno odlučujemo o izboru predstava i da proizvodimo ili produciramo posebne predstave za naše institucije. Takođe, zajedno se borimo da dođemo do nove i mlade publike. 

Šta biste savetovali mladim igračima i umetnicima? I šta je savet za kreatore programa u pogledu nove publike?

Moj savet mladim igračima je da mnogo i neprekidno uče i da nikada ne pomisle da je to proces koji ima svoj kraj. Potrebno je raditi na telu, kako bi bilo sposobno za svaku vrstu koreografskog zadatka, ali i neprekidno raditi na sebi, svom usavršavanju, otvorenosti za druge i drugačije pristupe… Za igrače je važno da prisustvuju predstavama, bez obzira na lične afinitete, jer je budućnost u multidisciplinarnosti. Da bi zajedno stigli do nove publike, neophodno je hrabro pomešati različite umetničke svetove.

Naslovna fotografija: promo