Feđa Dimović, u susret koncertu Beogradskog Sindikata: Ni levo ni desno, nego pravo u meso
Tvrdoglavi, svoji, iritantni, atipčni, emotivni, grubi, kontroverzni… postoji mali milion epiteta koje možemo da nalepimo uz pominjanje grupe Beogradski Sindikat i skoro svako u zemlji Srbiji ima mišljenje o njima. Ali upravo u tome je stvar, svako je i čuo i zna za ovaj bend, što je samo po sebi veliki uspeh, jer ipak govorimo o vrsti muzike koja nije po nekom defaultu najpopularnija kod nas.
Bend je odavno prevazišao male intimne nastupe, pa tako deset godina posle napunjene Beogradske Arene na red je došao Taš. Zato smo popričali sa jednim od najglasnijih sindikalca, Feđom Dimovićem, o tome šta nas sve očekuje na njihovom koncertu u subotu 11. juna, ali i o njihovom radu kroz sve ove godine kao i novom singlu Stara garda.
Nekada ste govorili ni levo ni desno, nego pravo u meso, da li je to još uvek odrednica pod kojom stvarate?
Naravno! BS je protiv svih nametnutih podela i stereotipa koje postoje u našem društvu. Ne pristajemo da budemo ukalupljeni u bilo kakve političke forme. Današnja podela na levo i desno je odavno izgubila bilo kakav smisao. Mi sebe smatramo za nad-politički bend.
Poslednji singl je nešto šaljiviji pogled na godine koje imate i kilometražu. Gde onda nalazite snagu da se bavite ovim poslom, ako vam kao što ste već rekli, snage ponestaje. Kako vidite generalno budućnost vašeg benda, nakon ovih “bolnih” ispovesti?
Snagu nalazimo u potrebi da našom muzikom pošaljemo poruku i da menjamo svet na bolje. Nikad nismo pravili dugoročne planove za budućnost, već smo više radili prema nekom ličnom doživljaju i osećaju. Dok god bude nadahnuća za pisanje pesama mi ćemo biti aktivni. A i posle toga BS će nastaviti da živi kao ideja i poruka „među zvezdama”.
Kako se desila saradnja sa Nikolom Rokvićem?
Sa Nikolom se već dugo poznajemo. Delimo neke iste ljudske i hrišćanske vrednosti, tako da je nama ta saradnja bila potpuno prirodna. Kada je pesma napisana, jednostavno smo shvatili da bi njegov glas bio idealan u refrenu. On takođe ima dvoje male dece, pa se lako prepoznao u tekstu. Kao što uspeh ove pesme pokazuje, ta saradnja se pokazala kao pun pogodak.
Hip hop scena u Srbiji je danas preogromna i šarenolika, toliko da je teško naći nekog ko radi isto što i vi. Da li se smatrate delom te priče ili postoji neki nadžanr kojem pripadate? Da li ste vi scena sama za sebe?
Mi odavno sebe ne doživljavamo kao repere i odavno smo prevazišli hip-hop priče. Odbrana rep scene nije nešto što nas mnogo interesuje iako smo dobrim delom mi tu scenu i stvorili. To nas je možda zanimalo kada smo imali 20 i kusur godina. Postoje mnogo drugi problemi koji muče naš narod i našu zemlju o kojima želimo da pevamo. Možda i jesmo scena za sebe, jer ne vidimo da postoji još neko ko deluje na sličan način kao Sindikat.
Ko danas sve sluša Sindikat? Koliko ste u komunikaciji sa svojim fanovima?
Sindikat sluša zaista širok krug ljudi, različitog uzrasta, profesija, političkog mišljenja…Uspeli smo našom muzikom da okupimo zaista šarenoliko društvo, što je od starta bila ideja sa našim motom „SVI ZAJEDNO”.
Koliko se trudite da stignete do nove publike, pogotovo do mlađih, koji su generalno nazainteresovani za teške i ozbiljne teme?
Nema tu nekog posebnog truda. BS je odavno postao stvar kućnog vaspitanja. Dolaze novi klinci, kojima roditelji prenose našu muziku i poruku. Ne bih se složili da su klinci danas nezainteresovani za ozbiljne teme. Današnja omladina je i te kako nacionalno osvešćena i mnogo zrelija i upućenija od nas koji smo rasli u socijalizmu.
Da li mislite da su vaši beskompromsini stavovi doveli do toga da punite Arenu i sad Tašmajdan, ili su vas omeli da napunite Ušće? Da li ste nekad dobijali savete da „ubacite u manju brzinu” i ne lajete mnogo, da bi bolje prošli?
Odgovor je verovatno i jedno i drugo. Definitivno nas ljudi baš i vole i poštuju zbog naših stavova, ali smo upravo zbog toga i napravili ovoliku pauzu sa nastupima u Beogradu i Srbiji. Dobronamerni saveti uvek postoje. Oni prvo dolaze iz porodice, kada ti roditelji zbog brige kažu „sine ajde malo manje laj, ako možeš”. Svesni smo da smo zbog svega što smo radili platili određenu cenu u drugim segmentima naših života, pa čak i naše porodice. Svakako je tako trebalo da bude.
Da li postoje neke pesme koje 2022. ne biste odsvirali, što zbog trenutka, što zbog nečeg drugog?
Ne postoji ni jedna pesma koju mi ne smemo da izvedemo, ako je to bilo vaše pitanje. Postoje samo neke pesme koje nisu za nastupe, več su za slušanja kod kuće. To su možda i naše najbolje pesme, kao što su Deo prošlosti i Osveta.
Šta smete da nam otkrijete, kako će koncert u subotu izgledati?
Nemamo neku posebnu senzaciju da vam otkrijemo. Sve je već odavno najavljeno. Ovaj koncert će najviše ulepšati naši ljudi koji će napraviti sjajnu atmosferu.
Poslednji poziv za čitaoce City Magazina, zbog čega će im biti žao ako ne dođu na Tašmajdan u subotu?
Imajući u vidu tempo naših nastupa u Beogradu, ko zna kada će biti sledeći. Čak i da bude uskoro, ovaj koncert se svakako ne može ponoviti, isto kao što je pre toga koncert u Areni bio posebna i neponovljiva priča.
Naslovna fotografija: Selver Skorup