Uvek je OK plakati, ako ti se plače: Iskazivanje emocija nije neumesno
Za sve ljubitelje poezije toplo preporučujemo novi podkast pod imenom Čitanje uz TANANE koji promoviše pesnike i poeziju iz Srbije i regiona. Sa urednicom ovog gotovo isceljujućeg podkasta, Jelisavetom Miletić, razgovarali smo o tome zašto je poezija prostor borbe za ljubav, lični integritet ili svet uopšteno, odakle toliko trenutno interesovanje šire publike za poeziju i zašto je ok plakati uz omiljene stihove.
Za početak nam otkrij kako je došlo do saradnje sa kompanijom Jaffa. Ko je inicirao taj lep i suptilan spoj tebe i Tananih?
Sa brendom Jaffa Napolitanke sam već imala priliku da sarađujem pre par godina kroz projekat Slatko i Lako. Saradnja je bila vrlo uspešna, a sami videi su bili osmišljeni kao DIY ideje za kreiranje raznih stvari – od novogodišnje dekoracije do modnih aksesoara. Naša nova saradnja, konkretno sa brendom TANANE je došla nedavno, kao proizvod zajedničkog promišljanja u želji da dodirnemo teritoriju poezije. Želeli smo da stvorimo platformu u okviru koje bismo promovisali pesnike i poeziju, iz Srbije i regiona.
Šta za tebe lično znači ovaj projekat?
Novi izazov. Iako mi nije nepoznat svet podkasta, s obzirom na to da sa svojim matičnim timom Njuz netom već drugu godinu zaredom kreiram podkaste, Čitanje uz Tanane su morale skroz drugačije da zvuče. Zbog toga je ceo pristup i ton komunikacije trebalo osmisliti drugačije. Deluje da smo u tome uspeli i zbog toga mi je neizmerno drago.
Takođe, i prostor ogromnog poverenja i slobode koji sam dobila od tima Jaffa Napolitanki. Vrlo sam srećna i ponosna zbog ovog projekta jer okupljamo neke od najboljih pesnika današnjice i pružamo priliku široj publici da zavoli svet poezije.
U poslednje vreme svedočimo velikoj „renesansi” poezije, te vrlo uzbudljivom novom talasu domaćih i regionalnih autora i autorki. Kako objašnjavaš činjenicu da smo se posle toliko vremena ponovo zaljubili u poeziju i kakav je tvoj odnos prema njoj?
Ni sama nisam bila preveliki fan poezije kada sam bila mlađa. Sve mi je to delovalo arhaično i predaleko. Ali, pretpostavljam da je sve pitanje trenutka i zrelosti. Na primer, verujem da sada treba da recitujem Tatjanine stihove Onjeginu, kao što sam recitovala u srednjoj školi, da bi oni imali potpuno drugačije značenje za mene danas.
Savremenu poeziju sam upoznala jednog leta na Brionima kroz Marka Tomaša i bila sam potpuno oduševljena. Tada mi je posebno bila značajna, jer sam verovatno kao i mnogi imala pauzu sa čitanjem, te su mi ove „kraće forme” pomogle da se vratim čitanju.
Kakvu poeziju lično najviše voliš i da li možeš da podeliš sa nama naziv omiljene pesme ili zbirke pesama?
Neka to bude pesma Ognjenke Lakićević Pismo mojim sestrama, uz najbitniji podsetnik – obećaj mi da nikad nećeš voleti traljavo nikad s pola srca.
Savremena poezija, odnosno ona koju možemo čuti u tvom podkastu, u velikoj meri se razlikuje u odnosu na onu koju smo čitali u školi… Šta je tajna njenog uspeha – novi i sveži glasovi koji su odraz vremena u kome živimo, angažovani kontekst ili, pak, odstupanje od klasične rime i forme?
Nezahvalno je odgovoriti na ovo pitanje generalno, pa mogu reći samo kako se kod mene savremena poezija „primila‟. Bilo mi je izuzetno značajno da čitam nešto što tako jednostavno, a pretačno definiše stvari koje osećam u datom trenutnku, da sam pronašla još jedan prostor borbe za ljubav, lični integritet ili svet uopšteno. Čini mi se da je ta vrsta prepoznavanja jedna od ključnih stvari, a ona je naravno direktno uvezana sa odrazom vremena u kojem živimo i sumraku vrednosti kojem prisustvujemo.
U podkastu Čitanje uz TANANE do sada su gostovale sjajne, inspirativne domaće i regionalne spisateljice kao što su Ognjenka Lakićević, Monika Herceg, Radmila Petrović… Na koji način biraš sagovornice i kako njihov senzibilitet utiče na pripremu i snimanje epizode?
Stil, teme kojima se bave i generalno njihovi stavovi su apsolutno ono što određuje svaki razgovor. Zato mi se i čini da je svaki video priča za sebe. Makar tome uvek težim. Krenula sam od pesnikinja koje lično najviše volim, uzimajući u obzir i predloge od tima Jaffa Napolitanki. Verujem da će tako biti i u budućnosti.
Lepota podkasta je to što nema striktno definisanu formu, već razgovor teče spontano, kao u kafiću sa najboljom prijateljicom… Šta su za tebe najveći izazovi u radu na ovakvom formatu?
Izazov je pripremiti se tako da razgovor bude interesantan svima – i onima koji vole poeziju i gošći i onima koji se prvi put susreću sa nama. Naravno, izazov je i sama sagovornica, vrlo je važan taj „klik”, da ne bude samo puko odgovaranje na postavljena pitanja već zaista neka lepa razmena. Do sada sam zaista imala sreće da tako i bude, pa samo mogu da se nadam da će tako i da ostane.
Budući da ovaj podkast predstavlja vrlo iskrene i ogoljene razgovore o poeziji, ali i mnogim drugim važnim i delikatnim temama, neretko pokrene pravi rolerkoster emocija – i kod tebe i kod gledalaca. Kako se nosiš sa emotivnim reakcijama i zašto je ok plakati uz omiljene stihove?
Mislim da je uvek ok plakati, ako ti se plače. Čini mi se da nas je društvo nekako prevarilo tokom vremena, da smo ubeđeni da je preterano iskazivanje emocija neumesno. To, na svu sreću, nikad nije bilo deo mog identiteta, te ja plačem kad god treba – i kad je radost i kad je tuga. Ovo je usput i topla preporuka za sve koji ovo čitaju da probaju da urade slično, oslobađajuće je.
Na ovo pitanje je možda najbolji odgovor citat iz filma Call me by your name – We rip out so much of ourselves to be cured of things faster than we should that we go bankrupt by the age of thirty and have less to offer each time we start with someone new. But to feel nothing so as not to feel anything—what a waste!
Do sada si ugostila nekoliko autorki, pa nas interesuje da li u budućnosti možemo da očekujemo i nekog muškog autora ili će podkast zadržati isključivo ženski karakter…
Verujem da ćemo u budućnosti ugostiti i nekog muškog autora, štaviše, već imamo i par ideja koji bi ti autori mogli da budu.
Kakvi su dalji planovi i šta sve još možemo da očekujemo od tebe i Jaffa Napolitanki?
Za sada je plan da do početka leta objavimo ukupno osam podkasta sa autorkama iz Srbije i regiona. Onda nas očekuje zaslužena pauza, a od septembra verujem da nastavljamo sa novim pesnikinjama. I pesnicima.
Naslovna fotografija: Profimedia
Fotografije: Promo