Koncert „Amore per Sempre” na Kolarcu – Tamara Rađenović, David Bižić i Đorđe Nešić

U velikoj dvorani Kolarca 3. aprila u 19 časova održaće se koncert Amore per Sempre na kom će nastupiti troje srpskih umetnika koji uspešno grade svoje karijere u svetu, i nastupaju na najvećim operskim scenama. Beogradska publika biće u prilici da čuje Tamaru Rađenović (sopran) Davida Bižića (bariton) i pijanistu Đorđa Nešića. Oni će izvesti poznate arije i duete iz Mocartove opere Figarova ženidba, Pučinijeve opere Boemi, iz Bizeovog dela Lovci na bisere i Gunoovog Fausta, kao i španske i italijanske pesme i klavirska dela Debisija i Rahmanjinova. Uoči koncerta, umetnici sa stalnim adresama u Londonu, Francuskoj i Njujorku govore za City Magazine.

Tamara Rađenović, sopran – Od Monserat Kabalje sam dobila vetar u leđa

Kako pamtite studentske dane na Royal College of Music u Londonu?

Royal College of Music je zaista zvučno ime u našem muzičkom svetu. Bio je to zaista splet pozitivnih okolnosti kada sam sa 17 godina otišla na audiciju koja je zaista zahtevna i kada su me primili u klasu od 8 studenata. Naravno, ogromni rad i priprema takođe su zaista pomogli. Mislim da je taj upis bio prva odskočna daska za moj dalji razvoj, jer sam tamo naučila šta znači biti profesionalac i koliko puno rada je potrebno za ovu profesiju. Mi smo kao atlete, kao sportisti. To je svakodnevni, predani rad. Studentske dane pamtim po dobrom druženju, ali i po jako teškim momentima kada sam se borila sama sa sobom u tako jakoj konkurenciji, i kada sam spoznala da u ovom poslu zaista nisu bitni samo glas i pevanje, već i mentalna i fizička snaga i još mnogo toga.

Bili ste i učenica Monserat Kabalje. Kako pamtite prvi susret sa njom i kasniju saradnju?

Sećam se prvog dana kada smo radile na njenom master klasu (gde smo se i upoznale), u Saragosi u Španiji, kada sam imala 19 godina. Bila sam jako srećna i uzbuđena, i bez treme. Znala sam da idem da radim sa nekim ko je prošao neverovatno puno, što teško koji pevač ikada dostigne. I to što je radila sa pevačima nakon završetka svoje plodonosne karijere pokazivalo je kakva je osoba, koliko je želela da podeli svoje znanje. Ona mi je dala neponovljivo iskustvo, i tako mladoj mi je ukazala poverenje. Od nje sam naučila dosta toga, da treba biti uporan i raditi, i samo raditi, takmičiti se samo i isključivo sa samim sobom, biti skroman i istrajan. Diva u operskoj umetnosti se ne rađa, već se postaje upornim dugogodišnjim radom i trudom.

Za gala koncerte u Saragosi Monserat me je odabrala u konkurenciji od 70 zaista sjajnih glasova, već zrelih, mnogo starijih pevača od mene. Ja sam bila najmlađa. Nas dvanaestoro je pevalo i to se ponovilo i naredne godine u velikoj sali Mozart u Auditorio de Zaragoza. Ostala sam sa većinom pevača u kontaktu, stekla sam prijatelje za ceo život. A od Monserat sam dobila dodatnu inspiraciju koja mi je dala vetar u leđa i potvrdila da se veliki rad i trud isplate.

Koje svoje role iz dosadašnje karijere smatrate najznačajnijim?

Nastupala sam u Londonu sa mnogim ulogama. Najznačajnija do sad je glavna uloga Mimi u Boemima u sklopu Mediteranskog Opera festivala na Siciliji. Značajne su bile i Romilda u operi Serse, Helena u operi San letnje noći, uloga grofice u Figarovoj ženidbi. Moj cilj je da se u narednom periodu više baziram na uloge, jer do sada sam uglavnom radila solističke koncerte.

Kako pamtite solističke koncerte u njujorškom Karnegi holu?

Prvi koncert u Karnegi holu, u septembru 2018, bio je za mene neopisivo iskustvo. Imala sam 23 godine i bila sam zaista pod tremom. Znala sam da sam dobro pripremljena, ali sam osećala neverovatno uzbuđenje. Nastupala sam sa pijanistkinjom koja radi u Kraljevskoj operi u Londonu i imala sam sjajne goste na koncertu. Tek nakon koncerta, kad sam se vratila iz Njujorka za London, shvatila sam šta se desilo i kakav koncert sam održala. Sledeće godine, u novembru 2019. sam se već osećala jako smireno i zaista sam uživala u svakom momentu na sceni i u boravku u magičnom Njujorku. Za sezonu 2021. je bio u planu novi gala koncert u Karnegi holu, ali je zbog pandemije sve stalo.

Kako ste odabrali repertoar za beogradski koncert Amore per Sempre?

Sa Đorđem sarađujem već 2 godine – do sada mi je puno pomogao na mom putu umetničkog izgrađivanja. Imali smo i par zajedničkih nastupa. Sa Davidom nisam imala priliku da delim scenu, ali smo se upoznali u Njujorku kada je pevao sezonu u Metropolitan operi sa ulogom Marsela u operi Boemi. Osim što je neverovatan umetnik, pevač kojim Srbija zaista treba da se ponosi, on je neverovatna osoba koja jako puno pomaže mladim umetnicima, daje im savete, i drži master klasove.

Repertoar za koncert Amore per Sempre je biran tako da se sve troje predstavimo omiljenim arijama i kompozicijama i da uživamo u sinergiji u momentu kada malo koji umetnik ima priliku da nastupa pred publikom. Ne mogu vam opisati koliko sve troje nestrpljivo očekujemo ovaj koncert i nastup pred publikom u rodnom Beogradu. Daćemo sve od sebe da posetioci koncerta uživaju kao što i mi uživamo u pripremama za ovaj, pre svega, emotivni i dugo očekivani koncert.

David Bižić, bariton – Putovanje kroz vreme, jezike i emocije

Inostranu karijeru ste započeli na operskim scenama u Parizu. Kako pamtite te početke?

Kao student – mlad pevač, imao sam sreću da dobijem stipendiju IVAI organizacije koja me je sponzorisala i poslala na studiranje u Japan, Njujork i Pariz. U to vreme sam radio u operskom studiju u operi u Tel Avivu. Dok sam bio u Parizu na doškolovavanju, prijavio sam se za audiciju za pariski operski studio, i od 400 kandidata smo samo nas troje dobili poziv da dođemo da radimo u Bastilji. Od tada je krenulo sve ubrzano da se dešava. Za samo nekoliko godina sam u Parizu uspeo da otpevam 16 različitih produkcija sa oko 200 predstava, proširim repertoar i krenem da pevam prve veće uloge.

Koje svoje role u dosadašnjoj karijeri smatrate najznačajnijim?

Što se tiče samih kuća, fali mi još jedna da upotpunim spisak najvećih i najbitnijih operskih kuća u kojima sam pevao veće uloge. Tu su: Njujork, London, Beč, Pariz, Boljšoj, Berlin, Madrid. Fali mi samo Milano, pa da obrnem još jedan krug. Svaki debi u ovim kućama mi je bio bitan momenat u karijeri. Ono što mi je posebno drago je da sam samo za Metropoliten pevao audiciju, dok su me ostale kuće zvale direktno – tako što su već znali za mene, ili su me čuli negde drugde. Takođe, jedan od vrlo bitnih momenata u karijeri bilo je osvajanje druge nagrade na takmičenju OPERALIA Placido Domingo 2007. godine u Parizu. Ta nagrada mi je otvorila mnoga vrata. Sa Domingom sam sarađivao na nekoliko projekata posle toga i ostali smo u prisnom kontaktu.

Met je definitivno moja omiljena kuća za pevanje. Energija publike, veličina scene i gledališta, i osećaj da su na tim daskama pevala gotovo sva velika imena celokupne novije istorije operske umetnosti. Pamtim ne samo svaku produkciju, nego i svaku predstavu. Uvek je novo i uzbudljivo. Kritike su do sada uvek bile sjajne, i činjenica da me zovu iz sezone u sezonu me jako raduje. Ja volim da pevam sa velikim umetnicima jer puno mogu da naučim na samoj predstavi – šta znači biti u vatri, u kontrolisanom haosu.

Šta očekujete od beogradskog koncerta Amore Per Sempre?

Očekujem odličan provod – kako na sceni, tako i u publici. Svi smo se uželeli živog zvuka, živog nastupa, interakcije između publike i izvođača. Repertoar je biran tako da predstavimo putovanje kroz vreme, jezike, emocije. Ovo će mi biti prvi nastup sa Tamarom, a sa Đorđem sarađujem već godinama mada nismo nikada nastupali zajedno. Tamaru sam upoznao odmah posle njenog nastupa u Karnegi holu. Jedva čekam da se sretnemo na sceni. Imaćemo par dueta koji su vrlo različiti. Malo ljubavi, malo drame…

Šta imate u planu ?

Pre samo nekoliko dana sam u Irskoj u Dablinu završio snimanje Pučinijevih Boema sa Irskom nacionalnom operom. To je bio njihov prvi komercijalni CD ikada. Sakupili su odličan tim pevača i producenata, i ceo projekat se završio onlajn koncertom uživo za koji je prodato preko 10.000 karata širom sveta. Odmah posle koncerta na Kolarcu, idem za Tulon na Azurnoj obali gde ću pevati svoju prvu Travijatu. Takođe me očekuje nekoliko master klasova sa mladim pevačima, a onda počinje leto.

Đorđe Nešić, pijanista – Učenje nikada ne prestaje

Koje nastupe i saradnje smatrate najznačajnijim u svojoj karijeri?

Pre nekoliko godina sam u okviru dobrotvorne organizacije Sing for Hope, sa kojom često sarađujem, učestvovao na koncertu koji je održan u velikoj sali Ujedinjenih Nacija povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve robovlasništva i trgovine ljudima. Tu sam, sa drugim kolegama muzičarima, dobio priliku da pred predstavnicima celog sveta izvodim muziku koja proniče u velike probleme naše planete. Od tada, pokušavam što više mogu da se bavim muzikom koja publiku navodi da razmišlja o problemima koji su svuda oko nas, a to su: rasizam, mizoginija, klimatske promene, nejednakost itd.

Čemu učite svoje studente?

Sada predajem na jednom od ogranaka Državnog Univerziteta Njujorka, koji se zove Purchase koledž, gde sam se prebacio u jesen 2019. godine (pre toga sam bio na Carnegie Mellon univerzitetu u Pitsburgu). Među kursevima koje držim su: Muzička literatura Italije, Francuske, Nemačke, Rusije, Pregled različitih operskih stilova, Kurs korepeticije, Master klas za studente vokalne umetnosti, Individualni časovi interpretacije sa studentima pevanja, Kurs uporednog klavira. Među najvažnijim stvarima koje studenti nauče je to da učenje u stvari nikada ne prestaje. Uvek treba da se nauči neki novi repertoar, neki novi jezik, neki novi način da se muzika razume. Takođe je važno naučiti studente da budu otvoreni prema modernim i novijim umetničkim stilovima i mišljenjima.

Šta očekujete od koncerta Amore per Sempre na Kolarcu?

Očekujem da ćemo mi, tri muzičara gladna scenskih nastupa, izaći pred vernu publiku Kolarca koja žudi za koncertima, i da ćemo i jedni i drugi izliti svoja srca i duše kroz veoma raskošan repertoar koji smo izabrali.

Fotografije za naslovni kolaž: muzikaklasika.com; Dado Ljajević, Matilde Fasso