Lana Citron: Afrodizijaci – jestiva zadovoljstva

Naš odnos prema hrani prevazilazi jednostavnu fiziološku potrebu i ima veliki emocionalni, psihološki i duhovni značaj. U stvari, konzumiranje hrane je neverovatno intiman čin koji uključuje sva čula, dodir, ukus, vid, zvuk i miris. Deljenje obroka je u osnovi ljudskog ponašanja i jedan od najčešćih načina zavođenja.

O čemu se radi u knjizi Jestiva zadovoljstva?

Moja najnovija knjiga je zabavno putovanje kroz kulturu, kulinarstvo i istoriju afrodizijaka. U njoj istražujem odnos između hrane i seksualne želje; kako i zašto, još od pradavnih vremena i među kulturama, ovaj odnos i dalje postoji. To je univerzalna praksa. Sve kulture koriste hranu kako bi izazvale, zapalile, podigle, pojačale ili produžile žar među partnerima. Zajedničko obedovanje je predigra za glavni događaj. To je takođe i unosan posao. Nekoliko klikova mišem i možete kupiti „čudesna sredstva za jačanje libida“, „nikad do sada viđena seksualna pomagala“, uključujući bilje (ilegalno ili ne) kao što su yohimbe i maca koren, otrove (španska mušica i kantaride) i egzotične praškove kao što je izmrvljeni rog nosoroga – bez obzira na to što je jadna zver na ivici izumiranja zbog ilegalnog lova.

Šta je afrodizijak?

To je sredstvo koje se konzumira kako bi izazvalo seksualnu želju. Postoje četiri glavna tipa. Biohemijski afrodizijaci imaju direktan uticaj na seksualnu aktivnost zbog svojih svojstava, vitamina i minerala, to je hrana koja se smatra nutritivno dobrom za vas. Farmaceutski afrodizijaci su oni koji su propisani kao pomoć kod muškosti, plodnosti i seksualnog zadovoljstva, na primer viagra je farmaceutski afrodizijak. Psihofiziološki afrodizijaci se odnose na hranu koja vizuelno podseća na genitalije, na primer falusna banana, kajsija koja izgleda kao zadnjica ili ostrige koje podsećaju na vulvu. Konačno, one namirnice za koje se smatra da su afrodizijaci po implicitnoj asocijaciji, koje proizlaze iz uverenja da se uzimanjem vitalnih organa drugih životinja može upijati energija ili vitalnost, na primer, konjski penis je bio veoma popularno meso u srednjem veku zbog uverenja da takav obrok utiče na seksualnu moć.

Koliko su afrodizijaci danas deo naše kulture?

Ovaj odnos između hrane i seksa ulazi u sve aspekte kulture od visokih do niskih; od „fine“ umetnosti do „food porn“ haštagova na društvenim mrežama, nezaboravne obroke u književnosti, filmske gozbe, pa čak i muziku. Naša veza s hranom je sastavni deo i našeg jezika. Mi „gladujemo“ za ljubavlju, „proždiremo“ jedni druge, naša požuda je „nezasita“. Žene nazivamo „medenim“, „slatkim“ ili kolačićem. Slatki bračni život počinje „medenim“ mesecom…

Šta je u osnovi te veze između seksualne želje i hrane?

Osnova odnosa između hrane i želje može se naći u potrebi za reprodukcijom. Hrana je suština života, naše gorivo. Zemlja rađa hranu, postoje čak i dokazi da su se u ranim ruralnim društvima organizovali ritualni seksualni odnosi za vreme žetve. U Engleskoj u 16. veku neke kurtizane su imale običaj da oljuštene jabuke drže pod pazuhom kako bi ih natopile svojim znojem, a onda bi ih davale kao poklon svojim izabranicima. Malo ljudi zna da pirinač, kojim se u nekim delovima sveta obasipaju mladenci, u stvari predstavlja spermu – kao podsticaj da u braku što pre dobiju prinovu.

Da li postoji razlika između muškaraca i žena kad su afrodizijaci u pitanju?

Jelo je najintimniji čin koji uključuje sva čula, dodir, ukus, vid, zvuk i miris – potonji je najseksualniji od čula. Ljubavna želja počinje u nosu zbog feromona. Miris hrane je, ako ne erotičan, onda vrlo potentan. Prema istraživanjima, žene imaju mnogo jače čulo mirisa od muškaraca. One su se oduvek oslanjale na svoj nos kako bi prepoznale partnera sa suprotnim proteinima imunog sistema od svojih, osiguravajući tako najjači mogući biološki par i optimalnu genetsku strukturu. Ne iznenađuje da različiti polovi imaju i različite namene za afrodizijake. Za muškarce, reč je o potenciji, muškosti, čvrstini i veličini. Žene su, s druge strane, bile uvek više zabrinute za plodnost. One su takođe koristile afrodizijake da bi privukle, uhvatile ili zadržale partnere. Žene su bile odgovorne za uvođenje mnogih jela u afrodizijački repertoar. Kurtizane su morale da zadrže pažnju svojih klijenata i tako su izmišljale razne recepte. Gospođa Pompadur je imala svoje savete za šparglu, Madmoazel Mars, pozorišna diva, osmislila je supu od badema. Ako nisu izmišljale jela, žene su inspirisale jela – tu je primer Ane Pavlove.

Da li afrodizijaci zaista imaju učinak?

Da, nesumnjivo. Međutim, ova potvrda dolazi s dodatnim pojašnjenjem – ne postoji jači afrodizijački stimulans od želje koju izaziva sopstveni um; što je čovekova najistaknutija erogena zona.

TOP PET AFRODIZIJAKA po izboru Lane Citron

Alkohol

Fiziološki deluje tako da opušta telo i pojačava dotok krvi u predeo genitalija, psihološki „otključava“ postojeće ili „uspavane“ želje. Ipak, preterivanje može dovesti do impotencije. Kako kaže Šekspir: „Razvratni gospodin provocira i odlaže, jača želju, ali slabi učinak.“

Ostrige

U stilu Kazanove, ostrige koje se jedu direktno iz partnerovih usta.

Kavijar

Kuglice ispunjene prefinjenom slanoćom.

Tartufi

Crni dijamanti na stolu.

Hleb

Ko može da porekne savršeno jednostavan ukus hleba i maslaca, bilo da je falusni baget ili obla zemička?