Magnifico: Say No When You Gotta Say Yes

U ovom xy piku xy talasa pandemije koronavirusa, kada vrtoglave brojke ponovo zatežu obruč slobode, pevač i muzički stvaralac Robert Pešut, poznatiji kao Magnifico, ovih dana doneo nam je novu pesmu Say No When You Gotta Say Yes. Pesma je svojevrsni muzički komentar intrigantnog slovenačkog umetnika na sadašnjost kao trenutak u kojem svako od nas može postati okidač promena. U naravno online intervjuu za City Magazine, Magnifico pojašnjava zašto je baš ovakva pesma nastala baš sada…

„Takva pesma je nastala baš sada jer tražim šta mogu ja uraditi kao muzikant… Da li da menjam posao? Ili mogu da radim nešto? Evo, video sam da mogu i u ekstremnim uslovima čak i da snimim spot… Pitanje je da li to ima smisla, i u to neću da zalazim, jer me baca u depresiju. Mi smo se jako zabavljali radeći na ovoj pesmi. Puno mi je značila ta kreativnost. Sada tražim neki novi smisao, nešto novo da zaintrigiram sebe i možda sebe iznenadim… Eto, time se bavim… Nemam druga posla.”

Ova pesma otvara pitanje slobode… Koliko ti je važno da je muzika koju stvaraš angažovana i šta misliš kolika može biti snaga poruke upakovane u dobru muziku?

Ja se bavim pop kulturom i stvarno ne msilim da muzika može biti nešto više nego što ona jeste, a ona zna biti i veća od ljudskog života, ona ostaje i vekovima nekad. Ipak, ona može da bude odlična kulisa za svašta, za svaki pokret… Sve ideologije su imale i svoje pesme, ali njih je uglavnom pravila ideologija, a ne kompozitori. Muzika može da doprinese naravno u tom kontekstu, ali ona sama po sebi ne menja tok istorije, tako da ne volim uopšte angažovane stvari. Ni ova pesma nije angažovana da u tom smislu priča o slobodi, već je sama reč sloboda postala intrigantna.

Da li se ti osećaš u ovom društvu (i vremenu pandemije) kao slobodan čovek? Da li kažeš „ne” i kad si pod pritiskom da kažeš „da”?

To je dilema. Ja otvaram to pitanje, ne dajem odgovor. Nekad je bolje reći „da”, nekad je bolje reći „ne”. Sloboda biranja je intrigantna i to je u stvari sloboda. Mislim da ćemo se morati potruditi da slobodu koju smo stekli tokom istorije zadržimo. Lično, nekad zbog pritiska kažem „da”, a nekad zbog istog tog pritiska kažem „ne”. Stvar je odluke i stvar je stila.

Nova pesma nam donosi Magnifica sa pletivom. Da li imaš neki takav opuštajući hobi i u realnom životu?

Voleo bih da imam. Bila je ideja da se uslikam sa pletenjem pošto sam kućni tip. Dopala mi se fotka, baš izgledam nekako muževno. To je i jedna od tehnika za slobodan i vedar duh u ekstremnim uslovima.

Deluje da je spot čiju režiju potpisuje Mark Pirc (Studio 7), snimljen u jednostavnoj formi koja aludira na home video sa efektima dostupnim korisnicima društvenih mreža. Da li to izolacija nameće i nove trendove stvaranja u tehničkom smislu ili je to fora i reakcija na trenutnu epidemiološku situaciju?

Sve pomenuto i jedina stvar koja nam se učinila smislenom. Nekad je čovek i kreativniji kad je limitiran jer mora što više izvući od onoga malo što je moguće. Probali smo šta nudi tehnologija koja se upotrebljava u privatnom životu i koja je dostupna sada, koja dakle isključuje najam skupih kamera itd… Ideja je bila da vidim šta mogu sada, odavde.

U oktobru ove godine dodeljena ti je peta Zlatna antena u karijeri, ovog puta za najbolju muziku u TV seriji Senke nad Balkanom 2… Kako se osećaš tim povodom? Da li ti više prijaju takva priznanja ili kad narod u kafani poskače na Pukni zoro?

Sve su to samo divni osećaji! Nisam računao na to da ću biti i autor primenjene muzike kao što su to televizijske serije i filmovi. Samim tim mi ta priznanja i više znače. Ovo mi je peta nagrada, slatko je to videti i imati kod kuće pet priznanja iz područja filmske muzike. To mi baš godi, a baš mi i godi kad u kafani sviraju moju stvar. To je isto neverovatan osećaj koji opet nikad nisam mislio da ću imati. Nisam očekivao da će se moja muzika svirati u kafani. Ne može biti za autora veće priznanje nego to.

Navikli su Slovenci na tvoje godišnje koncerte, a tu lepu tradiciju prekinuće ove godine korona virus. Razmišljaš li o virtuelnim nastupima? Imaš li stav kako bi umetnici mogli opstati u ovom ludom vremenu?

Razmišljao sam o virtuelnom koncertu i shvatio da prvi put sad vidimo da je tehnologija zapravo veoma spora. Ona zasad ne nudi niti može preneti užitak koji bi mogao biti sličan onom kada si na živom koncertu. Smatram da virtuelni koncert nije ništa drugo nego broadcast na TV-u ili kompjuteru. A to je dosadno – pogledaš pet minuta i gasiš. Mi muzičari smo „na dnu kace”, kao oni sa Titanika. Bilo je čamaca za spasavanje, ali ne i za muzičare koji legendarno sviraju zadnju stvar znajući da tonu sa brodom. Muzičari i sav showbiz u takvoj su situaciji. Vlade se brinu oko turizma, oko nezatvaranja restorana i kafića, a oko muzike se rekao bih nisu baš nešto angažovali. Mi ćemo naravno preživeti i najverovatnije će muzika biti ta koja će izmisliti nove verzije u virtuelnom svetu.

Šta da očekujemo od Magnifica ubuduće?

Nemam neke planove, ne razmišljam više od mesec dana unapred. Sad sam i to smanjio, razmišljam samo nedelju dana unapred, pa mi se čini i to mnogo. Krenuću samo, evo, o sutra da razmišljam. Šta će biti javiću vam usput. Javiću i ako se predomislim da menjam posao. Možda odem u konobare, za to isto imam filing.

I da zaključimo: možda Magnifico nije siguran šta će raditi ubuduće, ali sve što je radio u svojoj tridesetogodišnjoj karijeri (njegovi albumi, muzika za Montevideo i Senke nad balkanom itd) garant je da će i to biti mnogo nadahnuto i zabavno i da će u svemu čemu kaže „da”, citiramo novu stvar, „da sija kao zvezda i oseća se kao car” (to shine like a star and to feel like a tzar).