Milan Marić: Tomu niko nije poznavao do kraja
Na svetskoj premijeri na festivalu u Sarajevu, kao i na srpskoj premijeri na festivalu u Nišu biografski film Toma, naravno o čuvenom i dalje voljenom Tomi Zdravkoviću, ispraćen je višeminutnim ovacijama. Pomenuto ostvarenje je prošlog četvrtka stiglo u redovnu bioskopsku distribuciji po našoj zemlji, a Milan Marić, koji je tu odigrao naslovnu ulogu, izašao nam je u susret i u vrtlogu mnogobrojnih obaveza pristao je na ovaj razgovor, praktično u letu, naravno, strogo i isključivo na glumačke teme.
Na srpskoj premijeri na festivalu u Nišu pokazalo se da Toma odlično komunicira sa publikom, da li ipak ima strepnje pre nego što neki film stigne i u redovnu bioskopsku distribuciju, jer su posetioci bioskopa nekako manje euforični od onih koji film pogledaju u ipak svečarskoj atmosferi nekog filmskog festivala?
Nakon snažnih pozitivnih reakcija publike na festivalima u Sarajevu, Nišu i Novom Sadu, verujem da će film biti dobro primljen i kod bioskopske publike, ali sam ipak nestrpljiv da saznam i uporedim utiske. Verujem u Tomu, to je film pravljen sa velikom ljubavlju i posvećenošću i to ljudi osete.
Kada je srpski film u pitanju, ovo je ipak tvoja prva glavna uloga. Da li je to predstavljalo neko opterećenje i da li postoji tačan trenutak kada mladi glumac oseti da je sasvim kadar za tako nešto?
Toma jeste moja prva glavna uloga u domaćem filmu, ali sam do sad stekao dovoljno iskustva i spremnost da iznesem teret glavnog junaka. Moje nesigurnosti su poticale iz drugih dilema, iz nužnosti da izađem iz svoje zone komfora, zakopam duboko i ogolim se u traganju za Tomom, njegovom dušom i emocijom. Postoji momenat sa jedne od proba, kada je Bjela izgovorio – ne treba ti maska, ti si Toma. Tog trenutka sam shvatio da sam našao nit i osetio sam se spremnim.
Da li je ukupna minutaža zaista važan orijentir pri građenju i „vajanju“ lika na filmu?
Minutaža u filmu nije važna, jer postoji puno minijatura koje su genijalne i koje se pamte.
Koliko daleko si išao i morao da ideš u istraživanju Zdravkovićeve biografije i šta si pritom saznao, a da izlazi iz okvira onoga što je opšte poznato kada je o njemu reč?
Mislim da sam pročitao i pogledao sve što postoji o Tomi. Posle toga, ali i razgovora sa njegovom porodicom i savremenicima, stekao sam snažan utisak da Tomu zapravo niko nije poznavao do kraja. Postojala je ta linija preko koje mislim da niko nije prešao, koliko god da je bio blizak sa Tomom. Iz tih dubina, koje su bile samo njegove, nastajale su pesme, i njih je rado delio.
Reklo bi se da lik Tome Zdravkovića u ovom filmskom viđenju određuje i nosi taj nekakav začudan i osoben spoj žovijalnosti i tragizma, da li bi se saglasio sa time?
Da, Toma je i radost, druženje, veselje, ali i dert, patos, tragedija. I u svemu tome bio je bez kočnica, do kraja.
Da li ti je Zdravković sada možda bliži nego što ti je bio pre prve klape i dogovora oko uloge?
Svakako.
Ovde moramo da zastanemo i da se prisetimo i odličnog rusko-poljsko-srpskog filma Dovlatov, takođe biopika, u kome si odigrao naslovnu ulogu – lik znamenitog ruskog i sovjetskog književnika Sergeja Dovlatova. Da li su ti rad na Dovlatovu, kao, uostalom, i sve ono što si tom prilikom i u međuvremenu saznao o glumi i svom zanatu, pomogli na planu onoga što si ostvario u slučaju Tome?
Dovlatov je više od uloge. To je iskustvo koje me je odredilo kao glumca. Na tom filmu sam suštinski spoznao sebe, strast koju osećam prema igri i spremnost da pomeram sopstvene granice, da zakoračim u nepoznato i istražujem, da verujem reditelju i saradnicima. Mnogo toga važnog sam naučio kroz Dovlatova, i sve od toga je utkano u Tomu.
Postao si i kreativni ambasador naše zemlje, šta to zaista znači i kako vidiš svoja zaduženja i kapacitete na tom polju?
To doživljavam kao privilegiju ali i više od toga kao obavezu i odgovornost da zvanju kreativnog ambasadora utkamo težinu, tako što ćemo kulturnu scenu Srbije učiniti još širom, hrabrijom, provokativnijom, zanimljivijom. Mislim da srpska kultura može i treba prvenstveno da obogati živote naših sugrađana, ali i da postane prepoznata i visoko rangirana na mapi evropske i svetske kulturne scene.
I, šta dalje, šta je ono što u smislu glumačkih angažmana u ovom trenutku smemo da najavimo i pomenemo?
Trenuto snimam treću sezonu serije Državni službenik i radim na predstavi Te noći sam je video, reditelja Janeza Pipana. Reč je o koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Burg teatra iz Beča, SNG-a iz Maribora i Cankarjevog doma iz Ljubljane, čija mariborska premijera će biti u septembru, a beogradska u novembru ove godine.
Toma
Scenario za Tomu su napisali Nikola Pejaković i Zoran Lisinac; koscenaristi su Dragan Bjelogrlić i Maja Todorović; dok su saradnici na scenariju Hajdana Baletić, Ranko Božić i Dejan Stojiljković. Film su producirali Dragan Bjelogrlić (Cobra Film) i Željko Joksimović (Minacord). Reditelj je Dragan Bjelogrlić, a koreditelj je Zoran Lisinac. Među ključnim saradnicima su: direktor fotografije Goran Volarević, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimograf Boris Čakširan i kompozitor Željko Joksimović. Naslovnu ulogu u filmu tumači Milan Marić, a glumačku podršku mu pružaju Tamara Dragičević, Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, Sanja Marković, Paulina Manov, Milan Kolak, Mirjana Karnović, Denis Murić i mnogi drugi. „Toma“ traje 140 minuta. I ovaj film je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije.
Sam Toma Zdravković pojavljivao se i/ili glumio u serijama i filmovima: Doktorka na selu, Balkan Express, Bolji život i Bolje od bekstva.
Milan Marić
Kada je reč o Milanu Mariću, filmu i dugom metru, imali smo priliku da gledamo u sledećim ostvarenjima: Branio sam Mladu Bosnu, Dobra žena, Vlažnost, Santa Maria della Salute, Dovlatov i Otac. Kao i u igranim serijama: Miris kiše na Balkanu, Nemanjići: Rađanje kraljevine, Pet, Jutro će promeniti sve, Vojna akademija, Besa, Žmurke, Državni službenik i Porodica.
Autor naslovne slike: Nebojša Babić
