Nada Šargin: Rad, trud i disciplina su drugovi

Razgovarali smo sa glumicom Nadom Šargin najpre zato što je cenimo, a opseg tema obuhvata njenu veoma aktuelnu novu rolu, kao i priču o glumi, glumačkoj formi, pristupu tom samo naoko jednostavnom životnom zanimanju, a neretko i opsesiji za čitav život.

Šta treba da znamo o predstavi Sveta Prada?

Da se malo zabavimo. Treba Svete Zabave i Komedije i Svete Šmire i publici, i pozorištu, i meni. U predstavi Sveta Prada biće svega toga, ali i jednog kritičkog stava prvenstveno prema nama samima, a, naravno, i prema modnoj industriji, kapitalizmu i svemu onome iznad, ali i unutar nas što nas vodi u potrošačko, površno i destruktivno. Predstavu je režirala Sanja Mitrović, u podeli su: Prada – Milena Predić, Šanerka – Anđelika Simić, Radnica – Aleksandra Janković, Krokodil – Jovana Belović, Sponzoruša – Nada Šargin.

Mnogi su saglasni da, kada je reč o ponajpre serijskoj, a potom i filmskoj ponudi, i mi ovde živimo u zlatnoj eri sadržaja. Ako je zbilja tako, šta to na prvom mestu znači sa pozicije glumice/glumca?

Imamo prilike da vidimo pa i upoznamo glumce, nove na televiziji, ne samo mlade, nego i one u četrdesetim koji su briljirali u nekim serijama. Imamo šansu da odigramo najrazličitije likove i karaktere jer serije pokrivaju veći broj žanrova, a i podele su veće nego na filmu i retko se kod nas radi film u epohi, recimo, pa se i tu otvorio prostor. Puno ljudi je dobilo svoju šansu, to pre nije bilo tako, puno ljudi koji ništa nisu snimali rade i po nekoliko projekata. Dobro je, naravno, jer puno filmskih radnika ima posla. A dobro je što je sve bolji i kvalitet što slike, što scenarija i priče. Ima puno ljudi i kojima je stalo da nešto naprave u uslovima koji su nam dati. Vidim trud. Vidim i napredak. A, naravno, da nemamo uslove starih izvrsnih serija. Brzina snimanja je generalno problem da bi se dobio još jači nivo.

Ako su među onima koji to i tako rade, kako se ostaje na poziciji sa koje se glumačke ponude i odbijaju?

Zavisi kakav je period… ako se malo snima i nema mnogo, pa ni uopšte, recimo na serijama dobro napisanih scenarija, a bilo je tih vremena, onda baš i ne odbijaš jer treba ti lova. A da li je dobar period zavisi u kakvoj si ti situaciji. Neko ko ima kredit ne odbija ništa. A sad, ja jesam odbijala u periodima kad se zasitim sličnih karaktera i sudbina pa su mi se dešavale i pauze da ne snimam godinama, ali to je izbor. Napraviš odluku. A sad, dešavalo mi se da odbijem i nešto što mi se sviđa, jer sam u tom trenutku prezauzeta. Stojim iza svojih izjava da su rad, trud i disciplina drugovi.

Stiče se utisak da razmahana produkcija odnosi i danak u smislu da neke serije prebrzo „nestanu sa radara”, recimo, kao, na primer, zanimljiva Kalup, u kojoj si odigrala opsežnu i zahtevnu rolu…

Pa i nije baš tako. Prekjuče sam igrala Noru i kaže mi jedna mlada mlada žena kako je gledala Kalup i pohvale krenu. Te male, a najbolje potvrde su važne. Kalup ima kvalitet. Nije imao reklamu ni pompu, utiče sve to, ali i taj termin kad se prikazuje i koji dan i na kojoj televiziji. Međutim, opet s druge strane budu lošiji projekti u udarnom terminu sa jako slabom gledanošću i niko ih ne spominje, a Kalup je imao dobre fidbekove. Ali istina je da se brzo potroše i serije i sadržaji, mada znam da će neke od novih ostati da žive dugo jer imaju dublji sadržaj. Površne i serije rađene po nekoj matrici su i pravljene za jednokratnu upotrebu. A sad, da, kad bi bila jedna serija u mesec dana, a ne deset, postojao bi veći fokus i uživanje, ali kažu ljudi da sada već vrlo biraju šta gledaju i u tom odabiru su strogi.

Šta se radi, odnosno šta ti radiš kada se stigne do neizbežnog zamora materijala, ako ti se tako nešto uopšte i događalo?

Nemam zamor, imam još puno ideja. Volim različitost, udubljivanje i istraživanje. Svakako mora se odmarati, praviti pauza i akumulirati.

Misliš li da si osvojila kotu sa koje ne treba previše da brineš o kontinuitetu angažmana?

O kontinuitetu ne brinem, ali kvalitet zavisi od mnogo stvari, to ne može da se iskontroliše, niti ima neka pozicija koja garantuje kvalitet. Dođu periodi u svim medijima kad puno toga valja ili kad ne valja ništa. Krize su legitimne, ali mora da se radi i čeka novo i bolje.

Stižeš li da gledaš filmove, serije, predstave, koliko si opuštena dok to činiš, da li i tada ponajpre primećuješ zanatske finte i finese? I koje i čije skorije glumačke kreacije (u kontekstu ovdašnjih kolega/koleginica) su te se posebno dojmile?

Ne stižem sve da gledam, pozorište pogotovo, baš imam puno toga da pogledam, za čim kasnim. Serije sam u prvoj i drugoj godini ove hiperprodukcije skoro sve gledala, sada ne stižem i biram. Ne gledam zanatski, nego se prepustim i opustim da me nosi kad neko obuzme kadar. Divan primer su svi glumci u Području bez signala koji su fantastični, jako prija ujednačenost i zajedništvo koje se oseća.

Znamo da si pomagala američkoj glumici Stoyi da se pripremi za ulogu u ovdašnjem filmu Ederlezi Rising u režiji Lazare Bodrože, da li te mami i pedagoški rad u nekom zvaničnijem vidu?

Nemam vremena za to. Za taj rad treba puno vremena, posvećenosti i žrtve. To je posao sa životima, ne samo sa glumcima. Jako je zahtevan, odgovoran i pipav. Mislim da bih umela to da radim, ali možda kasnije, kad baš skupim iskustvo, ne samo glumačno i u procesima, nego i životno.

Znaš li kada ćemo moći da gledamo film Trag divljači i šta je to od tvojih budućih uloga i angažmana (uključujući i pozorište) što sada smemo i možemo da najavimo?

Mislim da Trag divljači stiže u septembru, a za treću sezonu serije Dug moru ne znam, jer još se snima. Sad izlazi Sveta Prada, i to je to za sada.

Fotografije: Marijana Janković