Nikola Krivokapić: Umetnici i dizajneri iz Srbije u nekim oblastima mogu pratiti svet

Nikola Krivokapić je naš 41-godišnji multidsciplinarni umetnik, poznat po svojim kreativnim ilustracijama iz serijala “Segmenti”, koje su našle svoje mesto i na bilbordima naše prestonice. Rođen je u Kraljevu, a poslednje dve decenije živi u Beogradu, gde već petnaest godina radi u marketingu. I pored svojih profesionalnih obaveza, on pronalazi vreme za stvaranje umetnosti i pronalaženje novih ideja i načina za njihovu realizaciju.

Razgovarali smo sa ovim talentovanim umetnikom o njegovoj karijeri, profesionalnim uspesima, umetničkoj inspiraciji i drugim detaljima njegovog stvaralaštva.

Šta te je privuklo umetnosti i kada si znao da želiš da se baviš svojom profesijom?

Da sam naklonjen umetnosti, znao sam još kao mali. Talenat sam nasledio od oca, koji se i sam, kao amater, bavi slikarstvom. Delimično sam bio okružen procesima stvaranja slika i crteža, a bitan izvor informacija su bile i mnogobrojne knjige o renesansi, realizmu, impresionizmu, savremenoj umetnosti, anatomiji ljudi i životinja. Početkom školovanja u gimnaziji sam počeo da se bavim dizajnom, a da nisam ni bio toga svestan, tako što sam ručno dizajnirao logotipe za neke zamišljene stvari, plakate, crtao karikature, grafite, stripove, vajao.

Neko bi iz priloženog pomislio da me spoljašnji svet nije mnogo zanimao, ali u stvari sam bio jako nestašan i znatiželjan dečak. Kako sam otkrivao da uživam u raznim kreativnim formama, tražio sam nešto što bi moglo da obuhvati što više oblasti klasične i primenjene umetnosti. To sam našao u industrijskom dizajnu. Tokom studija sam polako ulazio u profesionalni svet, a do marketinga, u kome se nalazim poslednjih 15 godina, došao sam spontano.

Šta smatraš najznačajnijim dostignućem u svojoj karijeri u kreativnom smislu?

Iako je na poslovnom planu bilo mnogo značajnih stvari na koje mogu biti ponosan, ipak bih istakao stvari koje se tiču mog ličnog, autorskog rada. To su, defnitivno, učestvovanja na Mikser festivalu od 2009. do 2014., nekoliko internacionalnih konkursa, performans “čas crtanja” i, naravno, moj projekat, “Segmenti”.

Gde pronalaziš inspiraciju za svoj rad?

Inspiraciju nalazim u osećanju sreće, zabrinutosti, u provokaciji, hedonizmu, ideologijama, greškama, lepoti življenja, “ne svim” ljudima, povezivanju procesa, muzici, emocijama, neostvarenim željama, isticanju gluposti i glorifikovanju malih životnih stvari.

Da li osećaš bliskost sa drugim umetničkim formama? Kojim? Da li planiraš da ih inkorporiraš u svoju umetnost?

O da, sa mnogim. Ranije sam osećao strah što nisam usko profilisan ali sada ne želim time da se opterećujem, naprotiv, uživam u mnogim vidovima kreativnosti. Uvek postoji bojazan da previše vremena u kreativnoj industriji, kakav je marketing, utiče na smanjenu umetničku energiju, pa čak i gašenje iste. To je realan problem, sa kojim se mnogi kreativci bore. E sad, da mi se to ne bi desilo, napravio sam kompromis tako što sam iskustva, alate i proizvode iz poslovnog okruženja koristio kao osnovu za stvaranje nečega što bi moglo da se nazove umetnost. Pošto težim multidisciplinarnosti, nikad ne znam kuda će me ideja odvesti, a samim tim i koja forma će prevagnuti. U poslednjih par godina to je vektorska grafika, i istu tu grafiku želim da razigram na nekim drugim nivoima, nadam se da ću u tome i uspeti.

Tvoje ilustracije iz dugogodišnjeg serijala “Segmenti” krase mnoge domove i poslovne prostore, a našle su svoje mesto i na bilbordima. Kako si došao na ideju da započneš ovaj serijal i da li si zadovoljan reakcijom ljudi na ilustracije?

Priča sa segmentima je zanimljiva. Njih sam prvobitno razvio za potrebe onlajn prodaje, i kao takve su se pokazale veoma dobro u prodaji kao jeftina grafika, odnosno sirovina za dalju grafičku obradu. Ova činjenica da je ta struktura dopadljiva ljudima, navela me ja da jedan rad prertvorim u umetničko delo, tako što sam ga uramio. U tom stanju, segmenti su privukli pažnju, udahnuto im je novo značenje, novi život. Razmišljao sam o njima, upoznavao ih i osetio da se nešto zanimljivo krije u svemu tome. Odlučio sam da krenem u avanturu koja i dalje traje. Počeo sam da radim, grafike su se nizale, a iza svega je stajao istraživački pristup. Iz rada u rad su se otvarale nove mogućnosti. Od apstrakcije do figuracije, koloritno bez granica, žanrovski izmiksano, ne želeći da se zadržavam u jednoj sobi.

Na pitanje, kakva je to grafika, ja kažem da je to realizam. Segmenti su zapravo karikirani pikselizovani prkaz sveta koji okružuje savremenog čoveka kroz ekran kompjutera ili telefona. Ubrzo je usledila samostalna izložba u galeriji O3one. Par meseci kasnije, ukazana mi je šansa od strane našeg proslavljenog fotografa Nebojše Babića i galerije O3one, da budem deo bilbord kampanje „Don’t believe in horoscope, beleve in artist“. Radovi su preplavili Beograd, a sve ostalo je istorija. Reakcije ljudi su krajnje zanimljive i pozitivne, što mi dosta pomaže u daljem radu. Iako je pismo isto, svaka tematski različita grupa radova ima svoju publiku.

Kako si doživeo period pandemije (naročito kad smo bili zatvarani) i da li se i kako on odrazio na tvoj kreativan rad?

Pandemiji sam pristupio od početka kao nekom periodu punom izazova. Otvorio sam sva čula i posmatrao fenomenološki ponašanje ljudi na globalnom nivou. Znao sam da je to neka vrsta istorijske prekretnice i želeo sam da dokumentujem svoja zapažanja kroz segmente. Otuda i mini serija radova koji su prilično angažovani, a opisuju neke ključne momente i mentalne i funkcionalne transformacije pojedinaca i društva. Inspirisali su me distanca, izolacija, strah od dodirivanja stvari, prednosti imanja kućnog ljubimca, onlajn ekspanzija svega i svačega…

Da li te inspirišu nove tehnologije? A priroda?

Tehnologija je manje-više nužnost, a priroda je manje-više borba za ono što nam je ostalo od nje, a raspeće između ove dve konstatacije je manje-više osnova za moj rad.

Kakav je tvoj stav o trenutnom stanju u umetnosti?

Postoje mnoge relacije na osnovu kojih možemo dati neku analizu dešavanja. Umetnost i dizajn možemo posmatrati iz ugla posmatrača i iz ugla stvaralaca. Glavno poprište ove dve strane je u dobrom delu internet. Brzina razmene informacija je uticala na stvaranje kratkih formi, pojednostvaljenju sadržaja, stvaranje senzacija, lako plasiranje ideja i još mnogo toga. Ove činjenice mogu biti olakšavajuće ili otežavajuće. Usled preteranog konzumiranja istog, postoji mogućnost “trovanja” kreativnosti. Opšti trend je prefabrikacija već postojećeg, što je toliko uzelo maha da je postalo skroz legitimno u potpunosti preuzeti neki stil ili ideju. Postalo je jako teško uraditi nešto jedinstveno.

Što se tiče publike, kroz primer vektorske grafike, kojom se i ja bavim, mogu zaključiti da dobar deo i dalje nema poverenje u nešto što je nastalo na kompjuteru. S toga, doživljaj te vrste dela je u tranziciji, a verujem da je tako bilo i u 16. veku kada su slikari prelazili sa zidova na platno. Umetnici i dizajneri iz Srbije u nekim oblastima mogu pratiti svet, a u nekim ne. Problem je finansijske prirode, tako da možemo ispratiti zamisli koje ne iziskuju visoke cene realizacije i zato smo lišeni mnogih drugih zahtevnijih dela i ideja.

Na čemu trenutno radiš? Koji su tvoji planovi za budućnost?

Planova za budućnost ima mnogo, a ako ispunim samo deseti deo toga, biću zadovoljan. Trenutno radim na novoj izložbi i to će biti spoj vektorske grafike i instalacija u prostoru. Nadam se da ćemo sve to videti za par meseci.

Gde ljudi mogu da pronađu tvoja dela?

Moje radove možete naći na mom Instagram profilu (@nkrivokapic) i u nekoliko prodajnih galerija u Beogradu.

Fotografije: Nikola Krivokapić