Oliver Tree za City Magazine: Sviramo i za tebe i za tvoju baku, pa je dovedi!

Ovog petka, 11. novembra iz Kalifornije u Beograd stiže potpuno sumanuti i totalno kul indie pop umetnik Oliver Tree sa svojim bendom. Slušajući njegova prethodna dva albuma, sa pravom očekujemo ludilo na bini, a nade nam je podgrejao i razgovor koji smo obavili sa Oliverom.

Bio je internet klinac, izašao iz mim kulture, sarađivao je sa poznatim producentom Robinom Šulcom, a sad je na novom albumu kauboj koji plače i potpuno je rešio da se ogoli pred nama sa svoji emocijama. Popričali smo malo sa njim o njegovoj dosadašnjoj turneji, inspiraciji za nove pesme, ali i tuči oko hamburgera na bini, i omiljenim kaubojima u pop kulturi.

Kako ide vaša turneja za sada? Da li imaš neke zabavne priče koje možeš da nam ispričaš?

Tek smo počeli, ali smo već imali rasprodate svirke širom UK i bilo je neverovatno! Povredio sam leđa na prvoj svirci jer sam se potukao sa svojim bubnjarom Džejkom Džejmisonom. Naljutio se na mene jer sam pojeo njegov ostatak od hamburgera od prethodne noći, nakon čega je on pobesneo na bini iako je odrastao čovek.

Šta možemo da očekujemo od vaše svirke u Srbiji?

Moja svirka je kao nijedna koju ste ranije videli, postoje razne vrste zabave koje smo uklopili u nju; stand up komedija, rvanje, trikovi sa skuterima, motivacioni govori, pričanje priča, trbušni ples, ali naravno muzika je centar svega. Sviramo sve žanrove muzike: pop, rok, rep, dens, mosh pit muziku, pa čak i kantri. Biće nešto i za tebe i za tvoju baku pa je dovedi!

Koliko se svet promenio posle skoro dve godine izolacije? A šta je sa koncertima i zabavama?

Primetio sam da su ljudi više nego ikada uzbuđeni da se lično povežu. Svi smo bili usamljeni i biti zajedno je ono što nam je potrebno da se ponovo osećamo normalno. Sve to nas je nateralo da cenimo odlazak na svirke ali i da sviramo, jer smo shvatili da to nije nužno nešto što ćemo uvek moći da uradimo.

Šta mislite o otkazivanju turneja zbog stanja u muzičkoj industriji nakon korona virusa?

Mislim da je mnogo ljudi moralo da otkaže, jer su posle kovida svi počeli da rade duplo više turneja da bi nadoknadili izgubljeno vreme. Ove godine sam dva puta bio na turneji po SAD (što je mnogo više nego što bih inače uradio) i video sam veliku razliku u odnosu na prvu turneju kada se Covid završio, a zatim na drugu turneju kada se svaki bend borio za autobuse i bine i fanovi su mučili da plate kartu.

Zašto ste se okrenuli kantri muzici na novom albumu? Da li je to vaša prava strast ili samo zabava? Koji je vaš omiljeni kantri (ili alt-kantri) bend i zašto?

Živeo sam na ranču bake i dede tokom pandemije, tako da sam tek došao u kontakt sa svojim korenima i to se jednostavno dogodilo organski. Ali naša trenutna svirka uključuje samo jednu kantri pesmu jer još uvek idemo na turneju sa mojim prvim albumom “Ugly is Beautiful” koji je izašao tokom pandemije. Nemam omiljeni kantri bend jer ne slušam muziku.

Mnoge kritike kažu da tvoj novi album „Cowboy tears“ ima neke od vaših najličnijih pesama. Da li je teško otvoriti se u pesmama? Koji poznati album za raskid vam je bio inspiracija da napišete neke od pesama?

Pesma je verovatno najlakše mesto da se ljudima otvori nešto o nečemu ličnom. Izostavljate mnogo detalja i pokušavate da napravite nešto što sa čime ljudi mogu da se povežu, ali ne toliko određeno, dok i dalje govorite svoju istinu. Pravljenje muzike o mojim najbolnijim događajima spasilo mi je život i učinilo me mnogo srećnijom osobom, jer da nisam imao muziku, iskreno sumnjam da bih još uvek bio živ.

Za kraj, ko je vaš omiljeni kauboj u pop kulturi?

U ovom trenutku bih verovatno morao da kažem da je to Django. Glumio ga je Džejmi Foks u filmu “Django Unchained” Kventina Tarintina. On je jedan za***an tip, koji pokušava da spase svoju ženu Brumhildu u jednoj od mojih omiljenih modernih američkih ljubavnih priča.

Karte za predstojeći koncert pronađite na ovom linku.

Naslovna fotografija: Connected Agency Promo