Renato Rene Miškolci: „Energija, fokus, ritam, ljubav, pažnja i… savršeni detalji“

Krajnje vreme, a i red je bio da svi skupa bolje upoznamo Renata Renea Miškolcija, jednu istinski renesansnu ličnost ovih naših dana i godina. Oni koji pomnije prate ovdašnju ponudu muzičkih video-spotova, Miškolcija, kanda, već znaju po vanserijskim snimateljskim i montažerskim doprinosima malo je reći zapaženim spotovima (Bad Copy, Ajs Nigrutin, Smoke Mardeljano, Prti BeeGee).

Osim toga, on je i autor dokumentarnih filmova, fotograf, ambasador brenda Ćaknuta ovca (Wacky Sheep), a u hvaljenoj i voljenoj seriji Jutro će promeniti sve odigrao je malenu epizodu u liku DJ-a… I još dosta toga. Ali tu je sada desetak pitanja i isto toliko odgovora da pojasne šve što treba i što se može pojasniti.

Ako bi morao da u nekoliko rečenica, a objektivno, u smislu činjenica predstaviš sebe i svoj rad, kako bi to glasilo?

U svoje projekte ulažem 100% svoje energije, pažnje, ljubavi i u svaki projekat ulazim istim žarom bez obzira koliko su oni drugačiji. Dakle, odgovor na ovo pitanje je: energija, fokus, ritam, ljubav, pažnja i, po mom viđenju, savršeni detalji kao glavni začin za sve to.

Misliš li da si već uspeo da u potpunosti izgradiš i zaokružiš svoj vizuelni i autorski stil radom na video-spotovima?

Pre svega ja sam direktor fotografije i montažer… U režiju se ne mešam preterano sem ako se tema osmišljava dok smo svi kao ekipa na okupu, pa je korisno da svako od nas da neki predlog. Što se mog posla tiče, smatram da taj proces nikada nije skroz završen. Svaki projekat je jedan izazov za sebe, izazov koji pomera granice i sa svakim projektom se uči nešto novo, i moj lični pečat se automatski time usavršava i nadograđuje, ali svakako smatram da su moji radovi autentični i prepoznatljivi, što me raduje.

Kad smo već kod spotova, kako ti oni u načelu izgledaju i koliko ti zaista prijaju u ovom trenutku, ima li tu možda nekih ograničenja koja ti teže padaju?

Vodim se parolom da prihvatam projekte koji su mi zanimljivi, kreativni, na kojima mogu da pokažem sav svoj talenat i dosadašnje iskustvo, tako da nema šta da mi smeta, sam biram svoje saradnike, a ograničenja ne postoje, sem ako ih ne postavimo sami sebi. Zato ja, s vremena na vreme, prihvatim neke projekte koji me izbacuju iz „zone komfora“ kako bih ostao u „kreativnom vrtlogu“ i upoznao sebe još bolje, samim tim se i usavršavao i nadograđivao. Ukusi su različiti i znam da se u današnje vreme pojavljuju stvari koje su diskutabilne, ali ja tu ne zalazim… Nekako ostajem u tom starom dobrom umetničkom domenu gde granice ne postoje

A kako bi pojasnio osnovni koncept Ćaknute ovce (Wacky Sheep)?

Mislim da je to pitanje za Igora koji je osnovao brend. Ja, kao prijatelj i neko ko je u celoj toj priči od samog starta, pa evo sada i kao ambasador brenda, mogu samo da kazem da je ceo koncept genijalno osmišljen i da je jedinstven na trzištu, a najbitniji je kvalitet koji ga već godinama održava na vrhu. Smatram da je i njihov moto, uostalom kao i moto svih mojih bliskih saradnika, pozitivna energija, kreativnost i kvalitetan proizvod kao konačan rezultat.

U kojoj meri je i ukupni dizajn kičma jednog uspelog i dovoljno osobenog video-spota?

Pored dobre ideje i samopouzdanja izvođača i vere prvenstveno u sebe, svoju numeru i saradnike, naravno da je i konačni dizajn bitan deo. Zapravo svaki korak od početne ideje do konačnog rezultata je bitan. Energija i saradnja na samom setu se prepoznaju u finalnom proizvodu i to je ono sto daje lični pečat projektu. Takve spotove je lako snimati i zadovoljstvo montirati i prezentovati.

Koliko (gledano na uzorku tvog dosadašnjeg rada) ima uopšte i zaista manevarskog prostora za autorsku slobodu kada se radi video-spot koji ipak treba da isprati pesmu, a da u isto vreme odrazi i dobar onoga što izvođač jeste ili želi da predstavlja?

Do sada sam uvek imao potpunu slobodu kada je montaža u pitanju. Još na samom snimanju znam šta i zašto snimam i kako ću to izmontirati, tako da u suštini još na setu vidim izmontirani projekat,  jedino ostane da poređam snimke kada stignem kući. Obično odmah po povratku sa snimanja  napravim konstrukciju i onda tu verziju pokazem izvođaču pa pravimo neke sitne izmene ukoliko je to potrebno. Najbitnije je na početku dobro iskomunicirati i postaviti jasan zajednički cilj, posle toga svako da najbolje od sebe na svom polju, i tada su najbolji rezultati zagarantovani.

Ako bi morao da biraš, ko od izvođača ti najviše leži, s kim je to rad na video-spotu čista sinergija?

Definitivno – Ajs Nigrutin i Prti BeeGee. Ne znam da li mi je zanimljivije snimati ili montirati te spotove, to je zaista nešto posebno.

S druge strane, imaš li kakvih želja na tom planu, nekoga sa kim bi voleo da sarađuješ na tom planu?

Želeo bih da sarađujem sa Who See i Vojkom V, mislim da bismo se dobro uklopili.

Na tom tragu, da li već razmišljaš i o igranom filmu, o dugom metru kao možda (barem u belosvetskim okvirima) prirodnom sledu događaja kada su u pitanju oni primećeni i hvaljeni na konto dostignuća na planu video-spotova?

Što se filmova tiče, već sam snimio dva dokumentarna filma koja su dobila dve nagrade u Mađarskoj, tako da to i ne bi bilo nešto novo u mojoj karijeri. Možda uskoro snimim još koji, videćemo…

Za kraj – ima te na podosta polja stvaranja, te smatraš li sebe delom te ovdašnje mitske kreativne industrije ili se ponajpre vidiš kao slobodnog strelca koji je, uz to, i renesansni čovek širih interesovanja i postignuća?

Mislim da umetnik i industrija ne mogu biti u istoj rečenici, to je paradoks. Ima me na više polja iz razloga što ja volim svoj posao, kao sto sam već više puta naglasio, ja sam kao malo dete i istinski me zanima to čime se bavim, pa zelim da se usavršavam i napredujem, mene to čini srecnim i to je jedini razlog zašto me ima na više polja istovremeno. Naravno da svaki umetnik sebe doživljava kao slobodnog strelca, ne volim stege, pravila, i svaki projekat mora biti unikatan. Tako da masovna industrijska proizvodnja „na veliko” ne dolazi u obzir, ali ne bežim ni od timskog rada, ni od mnogo posla tj. projekata… Mislim da je pun pogodak da se na istom mestu skupi par slobodnih umetnika i puno originalnih ideja, ali svakako rezultate tih sastanaka i saradnji ne bih poredio sa industrijom, pa makar ona bila nazivana i kreativnom.

Fotografije: Renato Rene Miškolci